NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
UČENJE O PLAČU PREPODOBNOG PIMENA VELIKOG[1]
 
Brat je pitao avu Pimena o tome kakvo delanje treba da ima monah. Ava je odgovorio: „Avraam, kada je došao u obećanu zemlju, kupio je sebi grob, i od groba je počeo da vlada obećanom zemljom.“ Brat je upitao kakvo značenje ima grob. Ava je odgovorio: „To je mesto plača i jecaja.“
Sledeći izraz takođe pripada avi Pimenu: „Plač je dvojak: dela i čuva.“
Brat je pitao avu Pimena: „Šta da činim sa mojim strastima, koje me ozlojeđuju?“ Starac mu je rekao: „Plačimo svom snagom pred dobrotom Božijom dok nam ona ne učini milost.“
Brat je pitao avu Pimena: „Šta da činim sa svojim gresima?“ Starac je rekao: „Onaj koji želi da se izbavi od grehova koji žive u njemu, plačem se izbavlja od njih, i koji želi da ne upada ponovo u grehe, plačem se izbavlja od upadanja u njih. To je put pokajanja, koji su nam predali Pismo i oci, koji su rekli: ‘Plačite! Drugog puta, osim plača nema.1“
Jednom je ava Pimen, prolazeći kroz Egipat, ugledao ženu kako sedi na grobu i gorko plače. Tada je on rekao: „Ako bi se iz čitavog sveta okupili da je teše, ne bi mogli odvući njenu dušu od plača. Tako i monah treba postojano da ima plač u sebi.“
Jednom je prepodobni Pimen išao sa avom Anuvom po okolini grada Diolka. Ugledavši tamo ženu, kako se kida i gorko plače nad grobom, oni su se zaustavili da je čuju. Zatim, malo otišavši, sreli su prolaznika, i sveti Pimen ga je pitao: „Šta se dogodilo sa tom ženom? Ona tako gorko plače.“ Prolaznik je odgovorio: „Umrli su joj muž, sin i brat.“ Tada je ava Pimen, obraćajući se avi Anuvu, rekao:
„Tebi govorim: ako čovek ne umrtvi sve svoje plotske želje, i ne stekne takav plač: on ne može biti monah. Sav život monaha – jeste plač.“
Starac je rekao: „Plač čini poučavanje (duševno delanje, duševni podvig) monaha. Ako nema plača, nemoguće je sačuvati se od rastrojstva i pometnje.“ Ja sam odgovorio: „Kada sam ja u keliji, plač prebiva sa mnom: ako pak neko dođe kod mene, ili ja izađem iz nje, više ga ne nalazim.“ Na to je starac rekao: „To je zato što ti nisi usvojio plač, nego kao da ti je bio dat na zajam.“ Ja sam moli0 da objasni te reči. Starac je rekao: „Ako se čovek svim silama potrudi da stekne plač: zadobiće ga da mu služi, kada samo poželi.“
Brat je upitao avu Pimena: „Na šta treba da se usmeri pažnja bezmolvnika u keliji?“ Starac je odgovorio: „Ja sam sličan čoveku koji je ugazio u blato do guše, koji nosi teret oko vrata, i vapi Bogu: ‘Pomiluj me!'“ „Pomiluj me!“ To su reči onoga koji je u dušu unedrio plač. Plač, kada dostigne razvoj, ne može da se obuče u mnogomislije i mnogoslovlje: njemu je kao izražavanje neobuhvatnog duhovnog osećaja dovoljna samo kratka molitva.
Brat je upitao avu Pimena o monaškom delanju. Starac je rekao: „Kada nas Bog poseti, prizivajući nas u večnost: šta će nas tada zabrinuti?“ – Brat je odgovorio: „Naši gresi.“ Starac je rekao: „Dakle! Uđimo u kelije naše, osamivši se u njima, setimo se naših grehova, i Gospod će nas čuti.“ Ovde treba podrazumevati, ne površno, hladno sećanje na grehe i svoju grehovnost – nego sećanje spojeno sa pokajanjem, sa plačem.
Kada je skončao ava Arsenije Veliki – sveti Pimen je, čuvši za smrt Velikoga, zaplakavši rekao: „Blago tebi, ava Arsenije! Zato što si ti plakao zbog sebe u ovom životu. Oni koji ne plaču ovde, večno će plakati. Nemoguće je ne plakati, ili ovde dobrovoljno, ili tamo nevoljno, na mukama.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Alfavitni paterik, slova P. i A.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *