NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
DRVO ZIMI PRED PROZOROM KELIJE
 
Zimu 1828. godine, proveo sam u manastiru prepodobnog Aleksandra Svirskog. Pred prozorom moje kelije stajalo je drvo, razgolićeno od mraza, kao skelet, razgolićen smrću. Usamljenost izoštrava čula, izoštrava misao, krug njihovog delovanja se proširuje. Međutim, more, za koje sveti Jovan Lestvičnik kaže, da ono neizostavno mora da se talasa, zatalasalo se.[1] Ogoljeno drvo mi je služilo za utehu: ono me je tešilo nadom na obnovljenje moje duše.
Glasom mojim, glasom mog uma, glasom mog srca, glasom mog bolešljivog tela, glasom slabosti mojih, glasom mojih padova vikah (Ps 141,2): „Gospode, usliši molitvu moju (Ps 142, 1), slušaj molitvu moju (Ps 141,7), koju Ti šaljem okružen borbama, koje potresaju moj um i srce, okružen bolestima, koje guše i raslabljuju moje telo, okružen mnoštvom nemoći, koje obuzimaju čitavo moje biće, okružen bezbrojnim padovima, kojima je preispunjen moj život. Ti koji si uslišio Jonu koji ti se molio u utrobi kita, usliši i mene koji ti vapim iz utrobe mojih bezakonja, iz utrobe ada. Iz dubine, iz bezdana grehova, iz bezdana mojih prohteva i iskušenja vikah Tebi, Gospode, Gospode, usliši glas moj! Izvedi iz tamnice (Ps 141, 8) strasti dušu moju, izlij u nju blagodatnu svetlost! Kada izliješ u nju tu svetlost, svetlost koja je i svetla, i radosna, i životvorna, tada će se ona ispovedati Imenu Tvome (Ps 141,8). Kada u deluje duši ispovest, pobuđena blagodaću, koja prevazilazi um i pogružava ga u svoju neizrecivu sladost, on, sišavši u klijet srca, zatvorivši se u njoj, ne obazirući se ni na šta čulno, izgovara Tvoje ime, poklanja se Tvom imenu, obuhvata Tvoje ime i biva obuzet njim. Tvoje Ime, Reči Božija i Bože, čini za njega sve druge reči suvišnim! Izbavi me od gonitelja mojih, demonskih pomisli i postupaka, jer se utvrdiše većma od mene (Ps 141,7), više od volje moje duše, više nego što moj um doseže! Utrnu u meni duh moj, smete se u meni srce moje (Ps 142, 4). Obuzeše me bolovi smrtni, opasnosti adske snađoše me (Ps 114,3). Gospode, ne uzdam se u svoju snagu: moji padovi me uče da poznam nemoć moju. Ti si Gospode nadanje moje! Samo tada mogu biti u zemlji živih (Ps 114,9), u zemlji svete pravde Tvoje, kada Ti Gospode spustiš blagodat Tvoju u srce moje, kada, uselivši se u moje srce, budeš udeo nasleđa moga (Ps 15,5), moja jedina imovina i blago! Obradovaće se sveti anđeli Tvoji, obradovaće se lica ljudi koji su Tebi blagougodili, kada budu videli moje spasenje. Mene čekaju pravednici, dokle mi ne uzvratiš (Ps 141,8) milost Tvoju, ne po obilju grehova mojih, nego po obilju Tvog čovekoljublja. Amin.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Lestvica, Pouka 4, glava 60.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *