NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
RAZMIŠLJANJE O VERI
 
Izlivam reči srca mog, tiho ustalasanog netruležnom i neizrecivom radošću. Braćo! Proniknite čistom mišlju u reči moje, i nasladite se za duhovnom trpezom! Vera u Hrista – jeste život. Onaj koji se hrani verom, još za vreme zemaljskog stranstvovanja okuša večni život, namenjen pravednicima po završetku tog stranstvovanja. Gospod je rekao: Koji vjeruje u mene ima život vječni (Jn 6,47). Verom su ugodnici Božiji pretrpeli žestoka iskušenja: noseći u grudima bogatstvo i nasladu večnog života, oni zemaljski život sa njegovim prelestima nisu smatrali ni za šta. Verom su oni primali teškoće i stradanja, kao dar od Boga, kojim ih je Bog udostojio da podražavaju i prisajedinjuju se Njegovom prebivanju na zemlji, kada je On blagoizvoleo da Jednim od Svojih lica primi našu prirodu i izvrši naše iskupljenje. Bezmerna naslada, koju rađa vera, upija ljutinu teškoće, tako da se u vreme stradanja oseća jedino naslada. To je posvedočio velikomučenik Evstratije, u svojoj predsmrtnoj molitvi, stavljajući glavu pod mač. „Telesne muke“, govorio je on Bogu, „jesu radost slugi Tvom!“[1] Verom su se sveti pogruzili u dubinu smirenja: oni su čistim okom vere uvideli da su žrtve koje čovek prinosi Bogu – darovi Božiji u čoveku, čovekovi dugovi, nepotrebni Bogu, ali neophodni, spasonosni za čoveka, ako se čovek trudi da ih prinosi, umnožava, podmiruje. Slušaj, narode moj, kaže Bog, i govoriću ti; Izrailju, i zasvedočiću ti: Bog, Bog tvoj Ja jesam. Neću te za žrtve tvoje karati: jer je Moja vaseljena i punoća njena (Ps49,78,12). Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio? (1 Kor 4,7) A od svakoga kome je mnogo dano, mnogo će se i tražiti;: a kome je povjereno mnogo, od njega će se više iskati (Lk 12,48). Sveti Božiji su čudotvorili, vaskrsavali mrtve, predviđali buduće, bili opijeni duhovnom sladošću, i ujedno su se smirivali, bili u trepetu, gledajući sa nedoumicom, čuđenjem i strahom kako je Bog izvoleo da se smiluje na prah, kako je prolaznom poverio Svog Svetog Duha. O, užasa! Od gledanja tih tajni um koji gleda obuzima ćutanje; srce obuzima neizreciva radost; jezik posustaje u pripovedanju. Verom su sveti zadobili ljubav prema neprijateljima: oko uma, prosvećeno verom, nepokolebljivo gleda u Boga i njegov promisao, i tom božanskom promislu pripisuje sve spoljašnje okolnosti. Tako je David, gledajući Gospoda svagda pred sobom, kako bi ostao nepokolebljivo odvažan u svim teškoćama i iskušenjima, koji se trude da pokolebaju i pomute srce (Ps 15,8), rekao za Simeja, kada ga je Simej proklinjao i gađao kamenjem: Gospod mu je rekao: psuj Davida. Šta je vama do mene sinovi Serujini, to jest, gnevne i osvetoljubive pomisli! Ostavite ga neka me psuje, jer mu je Gospod zapovjedio: da ako Gospod pogleda na nevolju moju (2 Sam 16,10-12). Duša prima iskušenja, kao lek za svoje nemoći, zahvaljuje Lekaru – Bogu, i poje: Ispitaj me, Gospode, i okušaj me; pretopi bubrege moje i srce moje (Ps25,2). Pri takvom sagledavanju iskušenja, ljudi i druga oružja iskušenja ostaju po strani, kao oružja. Nema zlobe prema njima, nema neprijateljstva! Duša koja slavoslovi Tvorca, koja zahvaljuje nebeskom Lekaru, opijena neizrecivim osećanjima, počinje da blagosilja oružja svog lečenja.[2] I eto! Iznenada se u njoj rađa ljubav prema neprijateljima, čovek postaje spreman da položi dušu za svog neprijatelja – u tome vidi ne žrtvu, nego dug, neizostavan dug nedostojnog sluge. Od sada, nebo nam je otvoreno – uđimo u ljubav prema bližnjima, njome u ljubav prema Bogu, prebivajmo u Bogu i Bog će prebivati u nama. Eto kakvo blago krije u sebi vera – zastupnik i davalac nade i ljubavi. Amin.
 
1840. godine, Sergijeva pustinja.
 


 
NAPOMENE:

  1. Četi minej, 13 decembar.
  2. Prepodobni Makarije Veliki, Beseda 37, glava 2. i 4.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *