NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
O VRLINAMA KOJE STOJE NASUPROT OSAMGLAVNIHGREHOVNIH STRASTI
 
1. UZDRŽANJE
 
Uzdržanje od suvišne upotrebe hrane i pića, naročito od prekomerne upotrebe vina. Pravilno držanje postova, kako je Crkva ustanovila. Obuzdavanje tela umerenom i postojano ujednačenom upotrebom hrane, od čega počinju da slabe uopšte sve strasti, a naročito samoljublje, koje se sastoji u beslovesnoj ljubavi prema telu, stomaku i njegovom zadovoljenju.
 
2. CELOMUDRENOST
 
Udaljavanje od bludnih dela svake vrste. Udaljavanje od sladostrasnih razgovora i čitanja, od izgovaranja rđavih, sladostrasnih, dvosmislenih reči. Čuvanje čula, naročito vida i sluha, a još više dodira. Skromnost. Odbacivanje bludnih pomisli i maštanja. Ćutanje. Bezmolvije. Služenje bolesnima i osakaćenima. Sećanje na smrt i ad. Početak celomudrenosti – um koji se ne koleba zbog bludnih pomisli i maštanja; savršenstvo celomudrenosti – čistota, koja gleda Boga.
 
3. NESTICANJE
 
Zadovoljavanje samo neophodnim. Mržnja prema raskoši i uživanju. Milosrđe prema sirotim. Ljubav prema jevanđelskom siromaštvu. Nadanje na promisao Božiji. Sledovanje Hristovim zapovestima. Spokojstvo i sloboda duha. Bezbrižnost. Mekoća srca.
Čuvanje sebe od prekomernog sna, razneženosti, praznoslovlja, šala i oštrih reči. Ljubav prema noćnim bdenjima, poklonima i drugim podvizima koji duši donose bodrost. Retko, koliko je moguće, izlaženje iz kelije. Sećanje na večna dobra, želja za njima i očekivanje istih.
 
4. KPOTOCT
 
Udaljavanje od gnevnih pomisli i smućivanja srca jarošću. Trpljenje. Sledovanje Hristu, koji poziva svog učenika na krst. Mir srca. Tišina uma. Hrišćanska čvrstina i odvažnost. Nemanje osećaja ožalošćenosti. Nezlobivost.
 
5. BLAŽENI PLAČ
 
Osećanje pada, zajedničkog svim ljudima, i sopstvene duševne ništavnosti. Tugovanje zbog njih. Plač uma. Bolećiva skrušenost srca. Lakoća savesti, blagodatna uteha i radost, koja dolazi od njih. Nada na milosrđe Božije. Blagodarnost Bogu u teškoćama, pokorno podnošenje istih, zbog gledanja na mnoštvo svojih grehova. Spremnost na trpljenje. Očišćenje uma. Oslobađanje od strasti. Umrtvljenje za svet. Želja za molitvom, usamljenošću, poslušanjem, smirenjem, ispovedanjem svojih grehova.
 
6. TREZVENOST
 
Usrđe ka svakom dobrom delu. Ispunjavanje crkvenog i kelijnog pravila bez lenjosti. Pažnja pri molitvi. Brižljivo nadziranje svih svojih dela, reči i pomisli. Krajnja nepoverljivost u sebe. Neprestano prebivanje u molitvi i reči Božijoj. Strah Božiji. Postojano bdenje nad sobom.
 
7. SMIRENJE
 
Strah Božiji. Njegovo osećanje pri molitvi. Bojazan – koja se naročito javlja prilikom čiste molitve – koja se naročito snažno oseća prisustvo i veličina Božija – da molitva ne iščezne i ne preokrene se u ništa. Duboko poznanje svoje ništavnosti. Izmenjeni pogledi na bližnje, pri čemu oni, bez ikakve prinude, smirenome izgledaju kao da ga prevazilaze u svakom pogledu. Projava prostodušnosti u živoj veri. Mržnja ka ljudskoj pohvali. Neprestano optuživanje i prekorevanje sebe. Ispravnost i čistota. Bestrašće. Ravnodušnost prema svemu. Umiljenje. Poznanje tajne, skrivene u krstu Hristovom. Želja za raspinjanjem sebe za svet i strasti, težnja ka tom raspeću. Odbacivanje i zaborav laskavih običaja i reči, po prinudi skromnih, ali u nameri ili po navici pretvaranja. Prihvatanje jevanđelske ludosti. Odbacivanje zemaljske premudrosti, kao nepotrebne za nebo. Preziranje svega što je uzvišeno za ljude, a mrsko Bogu (Lk 16,15). Ostavljanje opravdanja rečima. Ćutanje pred onima koji nas vređaju, kako uči jevanđelje. Odbacivanje svih sopstvenih umovanja i primanje jevanđelskog razuma. Odbacivanje svake pomisli koja oduzima Hristov razum. Smirenoumlje ili duhovno rasuđivanje. Svesno poslušanje Crkvi u svemu.
 
8. LJUBAV
 
U vreme molitve prelazak straha Božijeg u ljubav Božiju. Vernost Gospodu, koja se dokazuje postojanim odbacivanjem svake grehovne pomisli i osećanja. Neizrecivi, sladosni zanos čitavog čoveka ljubavlju ka Gospodu Isusu Hristu i Svetoj Trojici kojoj priliči poklonjenje. Gledanje lika Božijeg i Hristovog u bližnjima; iz toga proisteklo pretpostavljanje svih bližnjih sebi, pobožno poštovanje istih u Gospodu. Ljubav prema bližnjima, bratska, čista, jednaka prema svima, bestrasna, radosna, jednako vatrena i prema prijateljima i prema neprijateljima. Ushićenost za molitvu i ljubav uma, srca i celog tela. Neizrecivo naslađivanje tela duhovnom radošću. Duhovni zanos. Raslabljenje telesnih udova zbog duhovne utehe.[1] Nedelovanje telesnih osećanja pri molitvi. Razrešenje od nemosti jezika srca. Prekidanje molitve zbog duhovne sladosti. Ćutanje uma. Prosvećenje uma i srca. Molitvena sila, koja pobeđuje greh. Mir Hristov. Odstupanje svih strasti. Upijanje svih spoznaja nadmoćnim Hristovim umom. Bogoslovlje. Poznanje bestelesnih bića. Slabost grehovnih pomisli, koje ne mogu da se prikažu u umu. Sladost i obilna uteha u nevoljama. Viđenje ljudskih uređenja. Dubina smirenja i najuniženijeg mišljenja o sebi…
Kraj je beskrajan!
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveti Isak Sirijski. Pouka 44.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *