NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
O ČITANJU SVETIH OTACA
 
Razgovor i društvo bližnjih veoma deluje na čoveka. Razgovor i poznanstvo sa naučnikom donose mnoštvo informacija, a time – mnogo uzvišenih misli i osećanja, sa putnikom – mnogo saznanja o zemljama, naravima i običajima naroda. Očigledno: razgovor i poznanstvo sa svetima donose svetost. Sa prepodobnim (svetim) bićeš prepodoban (svet), i sa čovekom nevinim bićeš nevin, i sa izabranim bićeš izabran (Ps 17,26-27).
Od sada, u toku kratkog zemaljskog života, koji se u Pismu čak i ne naziva životom, nego stranstvovanjem, upoznajmo se sa svetima. Ti hoćeš da pripadaš njihovom društvu, hoćeš da budeš sudeonik njihovog blaženstva? Od sada stupi u opštenje sa njima. Kada izađeš iz zidina tela, oni će te primiti kod sebe, kao svog poznanika, kao svog druga (Lk 16,9). Nema bližeg poznanstva, nema tešnje povezanosti od povezanosti jedinstvom misli, jedinstvom osećanja, jedinstvom cilja (1 Kor 1, 10).
Gde je jednomislije, tamo je neizbežno i jednodušnost, tamo je neizbežno jedan cilj i podjednak uspeh u dostizanju cilja.
Usvoji u sebi misao i duh svetih Otaca čitanjem njihovih spisa. Sveti oci su dostigli cilj: spasenje. I ti ćeš dostići taj cilj, prirodnim tokom stvari. Kao jednomislen i jednodušan sa svetim ocima, ti ćeš se spasiti.
Nebo je primilo u svoja blažena nedra svete Oce. Time je ono posvedočilo da su misli, osećanja, delanja svetih Otaca njemu blagougodni. Sveti oci su izložili svoje misli, svoje srce, način svog delanja u svojim spisima. Dakle, koliko je pouzdano rukovoditi se ka nebu po spisima svetih Otaca, posvedočilo je samo nebo.
Svi spisi svetih Otaca su sastavljeni po nadahnuću ili pod uticajem Svetog Duha. Neobično je saglasje u njima, neobično pomazanje! Onaj koji se rukovodi njima, bez sumnje, ima za rukovodioca Svetoga Duha.
Sve vode okeana slivaju se u okean, i možda je okean početak svih zemaljskih voda. Sva dela Otaca spajaju se u Jevanđelju; sva ona naginju tome da nas nauče tačnom ispunjavanju zapovesti Gospoda našeg Isusa Hrista, izvor i kraj svih njih – jeste sveto Jevanđelje.
Sveti Oci poučavaju kako pristupati Jevanđelju, kako ga čitati, kako ga pravilno shvatati, šta doprinosi, a šta sprečava njegovo razumevanje. I zato se u početku više bavi čitanjem svetih Otaca. Kada te oni pak nauče da čitaš Jevanđelje: tada prvenstveno čitaj Jevanđelje.
Ne smatraj da ti je dovoljno samo čitanje Jevanđelja, bez čitanja svetih Otaca! To je gorda, opasna misao. Bolje pusti da te Jevanđelju privedu sveti oci, kao svoje voljeno dete, koje je svoje prethodno vaspitanje i obrazovanje dobilo posredstvom njihovih spisa.
Mnogi, svi, koji su bezumno, oholo, odbacili svete Oce, i neposredno, sa slepom drskošću, pristupili Jevanđelju sa nečistim umom i srcem, upali su u pogibeljnu zabludu. Njih je odbacilo Jevanđelje: ono ka sebi pušta jedino smirene.
Čitanje Otačkih spisa je – roditelj i car svih vrlina. Čitanjem svetih Otaca učimo se istinskom razumevanju Svetog pisma, pravoj veri, životu po jevanđelskim zapovestima, dubokom uvažavanju, koje treba imati u odnosu na jevanđelske zapovesti, jednom rečju – spasenju i hrišćanskom savršenstvu.
Čitanje Otačkih spisa, po smirenju duhonosnih učitelja, postalo je glavni oslonac za one koji žele da se spasu ili čak da dostignu hrišćansko savršenstvo.[1]
Knjige svetih Otaca, po izrazu jednog od njih, slične su ogledalu: pažljivo i često se zagledaj u njih i duša može da sagleda sve svoje nedostatke.
Opet – te knjige su nalik bogatoj zbirci lekovitih preparata: u njoj duša može potražiti spasonosni lek za svaku od svojih slabosti.
Sveti Epifanije Kiparski je govorio: „Jedan pogled na svete knjige pobuđuje na blagočestivi život.“[2]
Čitanje svetih Otaca mora biti savesno, pažljivo i postojano: naš nevidljivi neprijatelj, koji mrzi glas koji utvrđuje, naročito mrzi kada taj glas dolazi od svetih Otaca. Taj glas izobličava podvale našeg neprijatelja, njegovo lukavstvo, otkriva njegove zamke, njegov način delovanja: i zato se neprijatelj bori protiv čitanja Otaca raznim gordim i hulnim pomislima, trudi se da baci podvižnika u sujetne brige, kako bi ga odvukao od spasonosnog čitanja, napada ga uninijem, dosadom, rasejanošću. Iz te bitke protiv čitanja svetih Otaca, mi moramo zaključiti koliko je za nas spasonosno oružje koje neprijatelj toliko mrzi. Neprijatelj se silno trudi kako bi ga istrgao iz naših ruku.
Svaki neka izabere čitanje svetih Otaca koje odgovara njegovom načinu života. Otšelnik neka čita Oce koji su pisali o bezmolviju; monah koji živi u opštežiću – Oce koji su pisali pouke za monaška opštežića; hrišćanin koji živi u svetu – svete Oce koji su iznosili svoje pouke uopšte za čitavo hrišćanstvo. Svako, ma u kakvom zvanju bio, neka crpi izobilno poučavanje iz spisa Otaca.
Neizostavno je potrebno da čitanje odgovara načinu života. Inače ćeš se ispunjavati mislima, iako svetima, ali neostvarivim na samom delu, koje će pobuđivati besplodno delanje samo u uobrazilji i želji; a blagočestiva dela, koja priliče tvom načinu života, iskliznuće iz tvojih ruku. Osim toga što ćeš postati besplodni maštar – tvoje misli, koje se nalaze u neprestanoj protivrečnosti sa krugom delovanja, neprekidno će u tvom srcu rađati zbunjenost, a u ponašanju neodlučnost – mučne, škodljive za tebe i za bližnje. Pri nepravilnom čitanju Svetog pisma i svetih Otaca, lako se može udaljiti od spasonosnog puta u neprohodne šume i duboke provalije, što se mnogima i dogodilo. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prepodobni Nil Sorski, Pravila.
  2. Alfavitni paterik.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *