NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
O ČITANJU JEVANĐELJA
 
Prilikom čitanja Jevanđelja ne traži nasladu, ne traži ushićenje, ne traži blistave misli; traži da sagledaš nepogrešivu svetu Istinu.
Nemoj se zadovoljavati samo besplodnim čitanjem Jevanđelja, trudi se da ispuniš njegove zapovesti, iščitavaj ga delima. To je – knjiga života, i potrebno je čitati je životom.
Nemoj da misliš da bez razloga najsvetija među knjigama, Četvorojevanđelje, počinje Jevanđeljem po Mateju, a završava se Jevanđeljem po Jovanu. Matej više poučava kako ispunjavati volju Božiju, i njegova uputstva više priliče onima koji započinju put Božiji; Jovan izlaže način sjedinjenja Boga sa čovekom, koji je obnovljen zapovestima, što je dostupno samo onima koji su napredovali na putu Božijem.
Kada radi čitanja otvaraš knjigu – sveto Jevanđelje, seti se da će ona odlučiti tvoju večnu sudbinu. Prema njoj će nam biti suđeno, i gledano na to, kakvi smo bili ovde u odnosu na nju, dobićemo udeo ili večnog blaženstva ili večne Ka3He OH 12,48).
Bog je otkrio Svoju volju ništavnoj trunčici prašine – čoveku! Knjiga u kojoj je izložena ta velika i svesveta volja – u tvojim je rukama. Ti možeš i primiti i odbaciti volju tvog Sazdatelja i Spasitelja, gledajući po tome kako tebi odgovara. Tvoj večni život i večna smrt je u tvojim rukama: dakle, rasudi koliko je potrebno da budeš oprezan, razuman. Ne igraj se svojom večnom sudbinom!
Skrušenog duha se moli Gospodu, kako bi ti On otvorio oči da vidiš čuda koja su sakrivena u Njegovom zakonu (Ps 119,18), a to je – Jevanđelje. Oči se otvaraju, i uviđa se neobično isceljenje duše od greha, koje se izvršava rečju Božijom. Isceljenje telesnih slabosti bilo je samo dokaz isceljenja duše, dokaz za telesne ljude, za umove zaslepljene čulnošću (Lk 5,24).
Čitaj Jevanđelje sa krajnjim strahopoštovanje i pažnjom. U njemu ništa ne smatraj za nevažno, za nedostojno razmatranja. Svako njegovo slovce ispušta svetlost života. Zanemarivanje života je smrt.
Čitajući o leproznima, raslabljenima, slepima, hromima, posednutima, koje je Gospod iscelio, pomišljaj da je tvoja duša, koja nosi različite ožiljke od grehova i nalazi se u zarobljeništvu demona, slična tim bolesnicima. Nauči se iz Jevanđelja veri da će Gospod, koji je iscelio njih, isceliti i tebe, ako ga budeš revnosno molio za svoje isceljenje.
Stiči takvo raspoloženje duše, kako bi se osposobio za primanje isceljenja. Sposobni da ga prime su oni koji su spoznali svoju grehovnost i odlučili da je napuste (Jn 9,3941). Gordeljivom pravedniku, to jest, grešniku, koji ne vidi svoju grehovnost, nije potreban, beskoristan je Spasitelj (Mt 9,13).
Viđenje grehova, viđenje tog pada u kom se nalazi sav rod ljudski, poseban^e dar Božiji. Izmoli za sebe taj dar, i biće ti razumljivija knjiga nebeskog Lekara – Jevanđelje.
Potrudi se da/Jevanđelje bude uvojeno tvojim umom i srcem, da tvoj um, takoreći, pliva u njemu, živi u njemu: tada će i tvoje delanje, u skladu sa tim, postati jevanđelsko. To je moguće dostići samo čitanjem u strahopoštovanju, izučavanjem Jevanđelja.
Prepodobni Pahomije Veliki, jedan od najznamenitijih drevnih otaca, znao je napamet sveto Jevanđelje, i zadavao je svojim učenicima, po otkrivenju Božijem, kao neizostavnu obavezu da ga nauče. Tako ih je Jevanđelje svuda pratilo, neprestano ih je rukovodilo.[1]
I zbog čega sada hrišćanski vaspitač ne bi ukrasio pamćenje nevinog detenceta Jevanđeljem, umesto da ga zagađuje izučavanjem Ezopovih basni i drugih ništavnosti?
Kakva je radost, kakvo je bogatstvo steći Jevanđelje u pamćenju! Nemoguće je predvideti preokrete i nevolje koji se mogu dogoditi u toku zemaljskog života. Jevanđelje koje je deo pamćenja može čitati slep, zatvorenika prati u tamnicu, razgovara sa zemljoradnikom na njivi, koju će on zatim natopiti, upućuje sudiju u vreme samog suđenja, rukovodi kupca na tržnici, uveseljava bolesnog u vreme mučne nesanice i teške usamljenosti.
Nemoj se drznuti da sam tumačiš Jevanđelje i druge knjige Svetog pisma. Pismo koje je izrečeno preko svetih proroka i apostola, nije izrečeno proizvoljno, nego po nadahnuću Svetog Duha (2 Pt 1,21). Kako onda nije bezumno tumačiti ga proizvoljno?
Sveti Duh, koji je preko proroka i apostola izrekao reč Božiju, tumačio ga je preko svetih otaca. I reč Božija i njeno tumačenje – jesu dar Svetoga Duha. Sveta Pravoslavna Crkva prihvata samo to jedno tumačenje! Njena istinska deca primaju samo to jedno tumačenje!
Ko proizvoljno objašnjava Jevanđelje i sve Pismo: taj samim tim odbacuje njegovo tumačenje od svetih otaca, Duhom Svetim. Ko odbacuje tumačenje Svetog pisma Svetim Duhom: taj, bez svake sumnje, odbacuje i samo Sveto pismo.
I tako reč Božija, reč spasenja, za njene drske tumače postaje zadah smrti, mač sa dve oštrice, kojim oni kolju sami sebe na večnu pogibao (2 Pt 3, 16; 2 Kor 2,15-16). Njime su se ubili na večnost Arije, Nestorije, Evtihije i drugi jeretici, koji su proizvoljnim i drskim tumačenjem Pisma upali u bogohulstvo.
Na koga ću pogledati? Na nevoljnoga i na onoga koje skrušenog duha i ko drkće od moje riječi (Is 66,2), govori Gospod. Takav budi u odnosu na Jevanđelje i Gospoda, koji je prisutan u njemu.
Napusti grehovni život, napusti zemaljske privezanosti i naslade, odrekni se svoje duše, i tada će Jevanđelje postati dostupno i razumljivo za tebe.
Ko mrzi život svoj na ovome svijetu, rekao je Gospod duši za koju je, posle pada, greholjublje postalo kao da je prirodno kao da je život – sačuvaće ga za život vječni (Jn 12,25). Za onoga ko voli svoju dušu, za onog ko se ne odlučuje na samoodricanje, Jevanđelje je zatvoreno: on čita slova, ali reč života, kao Duh, za njega ostaje pod neprovidnom zavesom.
Kada je Gospod bio na zemlji u presvetom telu – mnogi su ga videli, i ujedno nisu videli. Kakva je korist kada čovek gleda telesnim očima, koje su mu zajedničke sa životinjama, a očima duše ne vidi ništa – umom i srcem? I danas mnogi svakodnevno čitaju Jevanđelje, a nikad ga nisu čitali, i uopšte ga ne poznaju.
Jevanđelje, rekao je neki prepodobni pustinjak, čita se čistim umom; a shvata se po meri ispunjavanja njegovih zapovesti na samom delu. Ali tačno i potpuno otkrivanje Jevanđelja ne može se steći sopstvenim naporima: to je dar Hristov.[2]
Duh Sveti, koji se useli u Svog vernog i istinskog slugu, čini ga i savršenim čitaocem i istinskim ispuniteljem Jevanđelja.
Jevanđelje je prikaz osobina novog čoveka, koji je Gospod sa neba (1 Kor 15,47). T^j novi čovek je – Bog po prirodi. Svoj sveti naraštaj ljudi, koji veruju u Njega i preobražavaju se prema Njemu, On čini bogovima po blagodati.
Vi koji se valjate u smrdljivom i groznom blatu grehova, pronađite nasladu u Njemu! Podignite vaše glave, pogledajte na čisto nebo: tamo je vaše mesto! Bog vam daje dostojanstvo bogova; a vi, odbacujući to dostojanstvo, birate sebi drugo: dostojanstvo životinja – i najnečistijih. Osvestite se! Ostavite smrdljivo blato; očistite se ispovedanjem grehova; umijte se suzama raskajanja; ukrasite se suzama umiljenja; podignite se sa zemlje, uziđite na nebo: tamo će vas uzvesti Jevanđelje. Dok svjetlost imate – Jevanđelje, u kom je sakriven Hristos – vjerujte u svjetlost, da budete sinovi svjetposti – Hrista (Jn 12,36).
 


 
NAPOMENE:

  1. Žitije Pahomija Velikog, Vies des Peres des deserts d’ Orinet par le R. P. Michel – Ange – Manin. Jevanđelje je napamet znao i sveti Tihon Voronješki.
  2. Prepodobni Marko Podvižnik, O duhovnom zakonu, gl. 32, Dobrošolju/Je, tom 1.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *