NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ASKETSKI OGLEDI

ASKETSKI OGLEDI

 

ASKETSKI OGLEDI
 

 
Životopis Episkopa Ignjatija Brjančaninova
 
GLAVA 15
 
Živeći u miru babajevske obitelji, oslobođen službenih obaveza, preosvećeni Ignjatije je sve slobodne časove svog dana koristio za pregledanje i dopunjavanje svojih asketskih spisa. Rad na njihovom štampanju je preuzeo na sebe njegov rođeni brat Petar Aleksandrovič, koji se preselio kod njega. Među svim delima, koja su izdata u to vreme, naročito je značajno delo „Reč o smrti“, koje je prvi štampao izdavač časopisa „Domaća beseda“ – Askočenski. Kasnije je preosvećeni Ignjatije sastavio poseban dodatak za „Reč o smrti“; taj dodatak je ušao u izdanje „Asketskih ogleda“, na kraju drugog toma, a zatim, sa ponovnom značajnom dopunom autora, izdat je zajedno sa „Reči o smrti“ kao zasebna knjižica, posle njegove smrti, 1869. i 1880. godine.
Prodavac knjiga i izdavač I. I. Glazunov, stari poznanik vladike Ignjatija, dogovorio se sa njim za štampanje svih njegovih dela, prihvatajući troškove izdavaštva na sebe, i time je uveo preosvećenoga u naporan posao pregledanja, ispravke, dopune i spajanja u jednu celinu svih članaka koje je pisao u razna vremena, u činu arhimandrita, a kasnije i episkopa. Tako su nastala prva dva toma pod nazivom „Asketski ogledi“, koja su izdata 1864. godine; a poslednja dva: „Asketska propoved“ i „Prinos savremenom monaštvu“, koja se sastoje iz saveta o doličnom ponašanju i duhovnom delanju, štampana su 1867. godine, pre same smrti vladike. Peti tom, pod naslovom „Otačnik“, koji sadrži izreke svetih otaca i događaje iz njihovog života, takođe je izdao Glazunov, tek posle smrti pisca. U predgovoru prvom tomu, autor objašnjava razloge koji su ga pobudili da izda svoja dela; upravo, on smatra da je dužan da hrišćanskoj zajednici podnese izveštaj o obećanoj zemlji koju je sagledao, koja toči duhovna blaga, kakvo je monaški život koji se sprovodi po učenju i predanju istočne Crkve, i koji se može sagledavati kroz njene žive predstavnike. U tom predgovoru se govori da su različiti članci „Asketskih ogleda“ napisani povodom pitanja koja su nicala u zajednici monaha, i bogoljubivih mirjana, koji su bili duhovno povezani sa autorom. Svi oni, u punom sastavu, izražavaju pravoslavni hrišćanski podvig u njegovom poretku, postupnosti; čuvaju podvižnika od zanosa i zabluda, od neumesnog stremljenja visokim duhovnim stanjima; uče da se polažu čvrsti temelji ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti, pokajanjem i pokajnim plačem.
Ovde je veoma umesno navesti reči samog preosvećenog Ignjatija, koje je, ne jednom, u otvorenim razgovorima ponovio svom bratu P. A. – da on ni o kakvom duhovnom delanju nije govorio, a tim pre nije ni pisao, a da nije svojim sopstvenim iskustvom proverio to učenje ili delanje i njegove posledice, koje je on prenosio slušaocu ili čitaocu, ukazujući u isto to vreme na Sveto pismo i otačke spise koji govore o istoj toj stvari – što se uostalom jasno vidi i iz samih njegovih dela.

4 komentar(a)

  1. Vladimir Smiljanić

    jednostavno: Slava i Hvala Bogu milom našem za sve !!!

  2. Pingback: MOLITVA PROGONJENOG ČOVEKA | duhovna oaza

  3. Pingback: Žitejsko more – Podvižnička slova

  4. Pingback: Rasejan i usredsređen život – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *