Абортус

Питање:
ПОМАЖЕ БОГ! ! Учинила сам један тежак грех-убиство нерођеног детета. Исповедила сам овај тежак грех али тада као да сам била у шоку још нисам схватала сву дубину и тежину овог страшног греха. Сада како време пролази ја тек почињем да сагледавам сву његову тежину.Тада на исповести нисам имала ни сузе покајања. Пре него што сам сазнала да сам трудна, ја сам пошто сам због прехладе имала грчеве у стомаку отишла на преглед где су ми установили на ултразвуку велику чисту, која је по њиховом мишљењу требала да се хитно оперише и преписали су ми и лекове за то. Толико су ме били испрепадали а такође и моји родитељи који су здравствени радници такође као да ћу да умрем од тога, па су ми тога дана урадили све неопходне анализе за операцију а између осталог и снимање скенером.Ја тада нисам знала колико је јако то зрачење а нико ме од њих није ни упозорио на то а сама сам крива јер нисам питала ништа и нисам сумњала на трудноћу јер смо пазили ја и супруг па тако нисам посумњала. када сам накнадно сазнала да сам трудна и да је трудноћа матерична а не ванматерична како је моја мама сумњјала била сам захвална Богу и срећна хтела сам, стварно сам хтела да родим ту јадну бебицу.Ја сам тада напоменула лекару да сам пила лекове које су ми преписали због цисте и тада су ме подсетили да сам била под јаким зрачењем које много пута јаче од ренгена и магнетне резонанце и лекари су ме убеђивали да је ризик превелики и да ће то оставити сигурно последице по дете физичке или психичке природе с обзиром да је трудноћа била у најранијој фази формирања бебице, ја сам сада знам превише веровала лекарима а премало Господу и уплашила сам се мада нисам тада била решена да то урадим. Нисам имала подршку ни од кога сви су ми говорили да то треба да урадим јер ћу се кајати целог живота ако се дете роди “наказно” а ја се тек сада каква иронија кајем и кајаћу се док сам жива што сам то учинила. Осећала сам непрестано грчеве у стомаку и мислила сам да је то последица зрачења да бебица није у реду и страх је био непрестано присутан, мој супруг је био тада за абортус није ме подрђжавао исто из страха да се не роди наказна беба ОН ИНАЧЕ НИЈЕ ВЕРНИК АЛИ ЈЕ ДОБРА ОСОБА И ЊЕМУ ЈЕ ЖАО САДА ШТО СЕ ТО ДЕСИЛО и тада се у мени преломило и учинила сам то због чега ћу се кајати целог живота. Ја сам у црквеном браку 4 године и имам једног дечака од 3 године. Што се тиче цисте она је просто “нестала” а ја знам да је то био знак милости према мени грешној од милостивога Бога. Плашила сам се те операције јер сам здравствено много слаба малокрвна сам пуно а лекари су ми чак предлагали да примим инфузију пре операције само да ме оперишу, за њих је мото оперисати по сваку цену ваљда су тако навикли изгубила сам после овога свако поверење у њих свака част изузецима. Мада знам и прихватам да је овај тежак грех само мој јер сам га ја учинила и немам никаквог оправдања за то. Ја сам верник али само на речима јер то на делу када је требало нисам показала нисам имала довољно вере и нисам се молила Богу колико је требало да издржим то искушење које ме је снашло сада се дубоко кајем и даће Бог да окајем свој грех јер сам заслужила сваку казну. Желела бих да родим бар још једно дете а хоћу и више ако бог благ и да и ако то уопште још заслужујем јер сам убила живот који је Господ створио. Ја имам сада 35 година а овај ужасан догађај се десио пре 5 месеци, желела бих да вас нешто замолим: МОЛИТЕ СЕ ЗА МЕНЕ ГРЕШНУ ГОСПОДУ ЈЕР СУ ВАШЕ МОЛИТВЕ ЈАЧЕ ОД МОЈИХ А МОЛИЋУ СЕ И ЈА да ми Господ подари здраву бебицу ако жели да ми је да и да се искупим у овом животу за овај тежак грех који сам учинила. СВАКО ДОБРО ВАМ ЖЕЛИМ ОД ГОСПОДА! !
Н.Н


Одговор:
Радујсја, мила сестро, драга измучена душо, Бог Вам помогао! И опет ћу Вам рећи, радуј се, јер правим покајањем сте нашли милост код Господа! Драга сестро, искрено сте се покајали и исповедили се, и тиме опрали душу своју од овог греха који сигурно нећете никада поновити, што је и знак правог покајања. Али сада морате да се радујете схватајући да Вам је милостиви Господ опростио и очистио Вашу измучену душу и срце, те морате сада да поново устанете из блата тога греха у које сте пали, и уз Божију помоћ наставите да живите радосним верским животом у Христу. Ако останете у блату туговањем, самоосуђивањем и самосажаљењем после покајања и исповести, онда бисте поново били жртва демонске замке, јер то и није право покајање, те на тај начин, пошто сте се већ покајали и окајали тај грех, одбијали бисте Божију милост и опроштај грехова које сте добили покајањем и Светом Тајном Исповести, и тиме починили бисте још један грех. Једна веома важна чињеница у целој Вашој причи је то што нисте одлучили тек тако из хира да вршите абортус, него сте заиста и сами били жртва демонске сплетке и замке, те пала на искушењима, вероватно не толико због слабе вере, него због слабог изражавања и примене те вере, и што сте се уловили у замку демонског хаоса и конфузије. Када се год појави таква ситуација где је све нејасно, сигуран је то знак да су се демони ту уплели, а јидини сигуран излаз је молитва, молитва и разговор са својим парохом који може да Вас упути и саветовати. Увек у таквој ситуацији, сродници, пирјатељи и познаници су спремни да деле своје савете, но, да цитирам Свете Оце, паметно је тражити пуно савета, а не и пуно саветника! Зато је увек најпаметније и најкорисније попричати са својим духовником-парохом, од кога ћете добити не његов лични савет, него савет основан на вечном учењу наше свете Цркве, учењу самога Христа. Кажете да сте верник али само на речима; то, драга сестро, нажалост, важи за већину нас. Сви можемо да се боље покажемо и на делу да смо Христови следбеници и верници, али то нам неће тек тако доћи, него морамо да се трудимо постом, молитвом, учешћем у Светим Тајнама наше Свете Цркве Православне, и општим верским животом. То је такозвана духова борба коју морамо сви водити све до саме смрти. То што сте свесни те слабости у себи је опет знак Божије милости, јер, многи нису ни свесни да смо сви грешни и треба да се доживотно боримо и покајемо ако желимо спасење и вечни живот у Христу. А има, драга сестро, још једна веома важна тачка: тачно да немате физичког додира ни телесног бриге према том детету, али сте му и даље мајка – у Цркви Христовој, нема смрти, везе праве љубави се не покидају телесном смрћу, те и даље имате родитељске везе обавезе према детету. Када су нам деца жива, наравно да имамо и телесне бриге да их хранимо, штитимо, васпитавамо у вери, итд., али најважнији задатак родитеља је да подучава, спрема, и оспособи дете за вечни живот у Христу. Има ли нешто важније него да оспособимо децу за прави верски живот и спасење? ! Дакле, драга сестро, у својим свакодневним молитвама код куће пред иконом и кандилом, и када редовно одете у црвку и учесвујете у богослужењима, увек пали свећу и за ово Ваше дете молећи се Богу да га помилује и прими у наручје, те кроз Њега и Ваше молитве, дете ће да осећа Вашу непрекидну љубав, оно најлепше и најпотребније што може и треба родитељ да пружа детету. Наравно да ћу Вас ја помињати у својим скромним и слабим молитвама, али морате и Ви да наставите што срдачније да се молите. Препоручујем да додате свом већ постојећем молитвеном правилу и Молебни Канон Пресветој Богородици (који се пева/чита у свакој невољи и тузи душевној) , који се налази у већини молитвеника, те Пресвета Богородица, премила Божија Мајка ће Вам тешити и крепити измучену душу, водећи Вас опет радосним путем спасења! Дакле, драга сестро, радјутесја јер сте пали у грех али сте се покајали и примили опроштај од Господа! Радујтесја јер сте ослобођени замке у коју су Вас демони уловили! Радујтесја јер сте били изгубљени у демонском хаосу али Вас је Бог Својим промислом чувао и пронашао! Радујтесја јер Вас је милостиви Господ помиловао и милује, и с Вама је и сада да Вас јача у вери и врлинама, водећи Вас путем спасења! Нека Вас свемилостиви Бог благослови, и ако је по Његовој вољи и промислу, да рађате још много деце коју ћете упутити на пут вере и спасења! Ваш у Христу, о. Раде

Comments are closed.