NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » 20 pisama jehovinom svedoku

20 pisama jehovinom svedoku

PISMO BR. 4
DA LI JE HRISTOS ARHANĐEL MIHAIL?

Žalosno je reći, dragi moj, da među one koji u današnje vreme opovrgavaju božanstvo Isusa Hrista spadaju i vaši Jehovini svedoci. Tvrdite da svoje učenje zasnivate isključivo na Svetom Pismu i da na osnovu istog tog Svetog Pisma dajete odgovor na pitanje: „Ko je Gospod Isus Hristos“. U literaturi Jehovinih svedoka, zapazio sam, nekoliko verzija učenja o Gospodu, koje primenjujete u zavisnosti od tematike kojom se tekst ili knjiga bavi. Za Gospoda se kaže da je:
1) Najveći čovek koji je ikada postojao (postoji knjiga ovako naslovljena)
2) Bog, ali ne svemogući, potčinjen Ocu (ovde je Bog u kontekstu Bog po blagodati)
3) Jedinorođeni Sin Božiji kojeg je Bog prvog stvorio (parafraza na definiciju str. 142. knjige Raspravljanje na temelju Pisma)
4) Arhanđel Mihail

Zbog obimnosti razmotrićemo samo učenje Jehovinih svedoka da je Gospod, u stvari, arhanđel Mihail.[1] U drugom pasusu navedenog teksta stoji: „U 1. Solunjanima 4:16 (St) zapovest Isusa Hrista da započne uskrsenje opisano je kao „glas arhanđela“, a u Judi 9. stoji da je taj arhanđeo Mihailo“.
Razmotrimo šta stoji u navedenim stihovima:
„Jer će sam Gospod sa zapovešću, Glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti.“(1. Sol. 4, 16)
„A Mihailo arhanđel, kada prepirući se sa satanom govoraše o Mojsijevom telu, ne usudi se izreći hulnoga suda, nego reče: Gospod neka ti zapreti!“ (Juda 9).
Gde u ovim stihovima stoji da je arhanđeo Mihail onaj čijim će glasom početi vaskrsenje? Nigde! Oba navedena stiha su grubo istrgnuta iz konteksta, jer, kao što vidimo, u Judi 9, ne stoji da je arhanđeo Mihail onaj čijim će glasom početi vaskrsenje, niti u 1. Sol. 4, 16 stoji da će arhanđel Mihail pozvati na vaskrsenje.
U nastavku teksta Jehovini svedoci nas pitaju: „Da li bi bilo prikladno Isusov zapovednički poziv pripisati nekome ko je manji po vlasti? Razumno je, dakle, da je Mihailo Isus Hrist“. Ovde je jednostavno pogrešno pripisan glas arhanđela Gospodu. Zašto? Zato što je u 1. Sol. 4, 16 opisano ono što prati Drugi dolazak Hristov. Sam Hristos dolazi sa zapovešću na vaskrsenje, znači, On izriče zapovest, a njegov dolazak biće popraćen glasom arhanđela. Tako u 1. Kor. 15, 52 stoji: „Ujedanput, u trenuću oka, u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti“. Ovde vidimo da se vaskrsenje dešava na zvuk trube. Zato 1. Sol. 4, 16 treba shvatiti kao opis opštih uslova pri vaskrsenju i svih popratnih pojava. To dokazuje i opis koji daje sam Gospod u Mt. 24, 3031. Tu vidimo kako Gospod dolazi na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom i kako šalje anđele svoje s „velikijem glasom trubnijem“. Dakle, snažan glas trube objavljuje dolazak Hristov i vaskrsenje. Ovde, takođe, vidimo da se radi o opštim uslovima vaskrsenja.
Jehovini svedoci kažu da je iz njihovog zaključka razumno da je Isus arhanđel Mihail. Međutim, ako se držimo Svetog Pisma, onda to nije razumno zaključiti, jer nigde u Svetom Pismu ne stoji da je Gospod Isus Hristos arhanđel, a još manje da je arhanđel Mihail. Njihov zaključak je plod pogrešnog kontekstualnog spajanja navedenih stihova.
No, kada bismo 1. Sol. 4, 16 posmatrali očima Jehovinih svedoka, opet ne bismo smeli izvesti zaključak do koga su oni došli. Zašto? Ako je nužno da je Isus arhanđeo samo zato što je njegov glas opisan kao takav, onda bismo morali iz istog stiha.izvesti zaključak i da je Bog, jer u stihu stoji da će Gospod doći „i sa trubom Božijom“. Da li bi bilo prikladno da trubu Božiju nosi neko ko nije Bog? Isto kao što dolazak na glas arhanđela mora značiti dolazak samog arhanđela, onda je i dolazak sa trubom Božjom dolazak samog Boga. To bi nas dovelo u kontradiktornost, jer bismo morali reći da je Gospod u isto vreme i arhanđeo i Bog. Zašto Jehovini svedoci ignorišu deo o dolasku Gospoda i sa trubom Božijom, ostaje nejasno?
Dragi prijatelju, na žalost, ovo nije jedini slučaj gde Jehovini svedoci koriste višestruke aršine za identične slučajeve, a ostajemo i bez objašnjenja na čemu je zasnovana vaša logika zaključivanja.

Arhanđel Mihailo i stara zmija

U nastavku, Jehovini svedoci navode još dva stiha iz Svetog Pisma koji, po njihovom mišljenju, dokazuju da je Gospod Isus Hristos arhanđel Mihail. U Otk. 12,7-12 opisano je zbacivanje satane od strane arhangela Mihaila i vojske angela, a taj stih Jehovini svedoci povezuju sa stihom iz Otk. 19,11-16. gde se daje opis vojske nebeske pod vođstvom Gospoda Isusa Hrista. Po njima to je dokaz da su Gospod i arhangel Mihail jedna te ista osoba. Iako mi to nije cilj, ovde moram zaći u oblast egzegeze, jer ovako postavljen problem jeste egzegetski[2].
Otkrivenje Jovanovo je proročka knjiga, a takve knjige imaju sadržaj prikazan u proročkom kontekstu. To znači da događaji kod proročkog prikazivanja ne moraju biti dati hronološkim redosledom, jer prorok može istovremeno da sagledava događaje koji su, jedan od drugog, udaljeni hiljadama godina. Za to imamo dokaze i u Starom i Novom Zavetu. Na primer, u knjizi proroka Isaije, nakon viđenja slave Božije (gl. 6), prorok dobija, kao utjehu od Gospoda, obricanje Emanuila (Is. 7, 14), a u nastavku, Gospod mu govori za kaznu preko Asiraca. Zatim, u 9 gl. govori se o rođenju Mesije, Njegovom imenu i Carstvu. U 11 gl. opet govori o Carstvu Mesije. Nakon ovih mesijanskih mesta, u 13. gl. govori o proroštvu razaranja Vavilona od strane Mida. U 14. gl. o propasti Asiraca i Filistejaca.
Ovo je tipičan primer proročkog konteksta gde prorok, između opisa jako bliskih događaja, umeće opis rođenja Spasitelja (iako je ono udaljeno vekovima od onih između kojih je umetnuto). Ovakvih mesta ima i u Novom Zavetu. Tako Gospod u Mt. 24, Mk. 13 i Lk. 21 daje u jednoj slici više događaja, koji su jedan od drugoga udaljeni vremenskim distancama. I Apostol Petar u jednoj slici povezuje silazak Duha Svetoga u poslednje dane i „Dan Gospodnji“ (D. ap. 2, 16-21)[3]. Takođe, proroci često govore o nekim budućim događajima u sadašnjem vremenu (npr. Is. 9,6). Proročki kontekst nema svrhu da hronološki prikaže redosled događaja, jer ne govori o budućim i prošlim događajima, već prevashodno govori o domostroju Božijem, dakle, o božanskom promislu za svet. Spasenje nije u poznavanju vremena i rokova, već – u ispunjavanju volje Božije.
Tako i stih iz Otk. 12, 7-12. treba posmatrati u proročkom kontekstu. Ono o čemu govori Apostol Jovan u ovom stihu jeste zbacivanje satane od strane arhangela Mihaila i ostalih angela, a to se desilo kada je satana otpao od Boga. Gordi satana i legion palih angela izgubili su svoje dostojanstvo, jer kakvu saglasnost ima Hristos sa velijarom? ili kakav deo ima verni s nevernikom“ (2. Kor. 6, 15). Tako i satana, zbog bezakonja i nepravde, bi zbačen sa palim angelima, kako govori i prorok Jezekilj „od mnoštva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja, i grešio si: zato ću te baciti kao nečistotu s gore Božije, i zatrću te između kamenja ognjenoga, heruvime zaklanjaču!“(Jezek. 28,16). Kao i: „Svi koji te poznaju među narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota i neće te biti doveka“ (Jezek. 28,19)[4]. „Šta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom?“ (2. Kor. 6, 14). Šta imaju angeli sa demonima? Iz navedenih stihova jasno je da demoni više ne mogu da obitavaju zajedno sa angelima. Zbačeni satana jedino šta želi nakon pada jeste da napakosti Bogu. Zato on u vidu zmije navodi na pad Adama i Evu (Post. 3,45).
U Otk. 12, 9 opisano je zbacivanje satane i angela njegovih. Međutim, nije to jedini put kada je satana poražen! Prvi put je zbačen kao anđeo, i postao je satana. Dolaskom Gospoda Isusa Hrista, njegovim spasiteljnim stradanjima i pobedonosnim vaskrsenjem, satana je nanovo poražen. Gospod je samim svojim ulaskom u ovaj svet sud ovome svetu, a takođe, i knezu ovoga sveta.[5] „Sada je sud ovome svetu; sada će knez ovoga sveta biti izbačen napolje. I kada ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući sebi“. (Jn. 12, 31-32). Stradanje na krstu učinilo je da svi oni koji budu privučeni Hristu nisu više u vlasti satane, greha i smrti. Zato ap. Pavle kaže: „Pobeda proždrije smrt. Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?“ (1. Kor. 15, 54-55). Podizanje o kojem Gospod govori je podizanje na krst, a to i samo Sveto Pismo u nastavku potvrđuje: „A ovo govoraše, ukazujući kakvom će smrću umreti!“ (Jn. 12, 33)[6].
Tako i Otk. 12, 10 treba razumeti kao opis pobede Gospoda nad satanom, krstom i stradanjem, koji su doneli „spasenje i silu i Carstva Boga našega i vlast Hrista njegovog“, ljudima, a tome su se i angeli radovali Jer je zbačen opadač braće naše“ (Jn. 12, 10) ,braća angela su ljudi’. Carstvo nebesko se nama približilo i uselilo se u vreme, dolaskom Hristovim. On reče „gle, Carstvo Božije unutra je u vama (Lk. 17, 21)“[7]. Znači, mi još u ovom životu možemo da imamo predokušaj Carstva Nebeskog kroz Hrista. Zato je besmisleno pomisliti da su „spasenje i sila i Carstvo Boga našega i vlast Hrista njegovog“ u Carstvu Božijem nastupili zbacivanjem satane iz nebeske jerarhije angela. Treba li spasenje Carstvu Božijem? Kao da je satana mogao da ugrozi Carstvo Nebesko i vlast Hristovu. Naime, on je διαβολος klevetnik, i kleveta mu je jedino oružje protiv Boga. On pokušava Adamu i Evi da prikaže Boga kao zavidljivca (Post. 3, 45), kao što svoj bes i mržnju iskaljuje na one koji su mu podložni kroz greh – na ljude.
Pošto nije potrebno da egzetetski analiziramo i Otk. 19, 1116, dovoljno je da ovaj stih uporedimo sa Otk. 12, 7-12. U prvom stihu prikazan je Gospod koji perdvodi vojske angelske da bi sudio celokupnoj tvorevini, u „Danu Gospodnjem„, na kraju vremena. Kao što vidimo, ne radi se samo o dolasku radi zbacivanja satane (on je već zbačen), već radi suda nad čitavim svetom. I u ovom slučaju Jehovini svedoci pogrešnim kontekstualnim spajanjem dolaze do jednako pogrešnih zaključaka.

Ko je arhangel Mihail?

„Zanimljivo je da se izraz „arhanđeo“ u Bibliji nikada ne nalazi u množini, što pokazuje da postoji samo jedan!“[8], kažu, u nastavku, Jehovini svedoci. Ako ovome dodamo i učenje Jehovinih svedoka da je Isus Hristos „druga najveća osoba u svemiru“[9] dobijamo potpuniju sliku o vašem učenju. Naime, postoji jedan arhangel i to je Mihail i on predvodi nebesku vojsku, a pošto i Isus Hristos predvodi nebesku vojsku, logično je zaključiti da su Isus i Mihailo jedna te ista osoba. Prema tome Mihailo je „druga najveća osoba u svemiru“. Ili, kako na kraju teksta[10], zaključuju: „Dakle, dokazi pokazuju da je Sin Božiji bio poznat kao Mihailo pre nego što je došao na zemlju…“
Međutim, pogledajmo šta kaže prorok Danilo za arhangela Mihaila: „ali, Gle Mihailo jedan od prvijeh knezova dođe mi u pomoć;“ (Dan. 10, 13). Vidimo da prorok ne naziva Mihaila ni najvećim ni jedinim ni prvim, nego jednim od prvih. Da je tumačenje Jehovinih svedoka ispravno onda bi prorok za Mihaila, kao Sina Božijeg, trebalo da kaže da je jedini knez (Jehovini svedoci u def. na str. 142. kažu: „Jedini sin…“) ili da je drugi najveći (def. na str. 142.: „…druga najveća osoba u svemiru“). Međutim, arhangel Mihail je nazvan „jedan od prvih“, ili jedan među sebi ravnim knezovima. Zbog ovoga, zaključak da je Isus Hristos arhangel Mihail, jeste plod proizvoljnog tumačenja Svetog Pisma, kao i narušavanje samog učenja Svetog Pisma.
Osim toga, Jehovini svedoci na kraju teksta[11] kažu: „Dakle, dokazi pokazuju da je Sin Božiji bio poznat kao Mihailo pre nego što je došao na zemlju, a poznat je po tom imenu i po povratku na nebo…“ Gde u Svetom pismu stoji da je Gospod poznat pod imenom arhangel Mihail „po povratku na nebo“? Nigde!

Ko su angeli?

Iako smatrate da Apostol Pavle u Kološanima 1, 16 govori o zemaljskoj vlasti, verovali ili ne, reč je o nebeskoj jerarhiji, koju, dakle, svrstavamo u sledeće činove: serafimi (Is. 6, 2; 6, 6), heruvimi (Jez. 10, 1 i dalje), arhangeli, angeli, prestoli, gospodstva, sile, načalstva i vlasti.[12] Dakle, arhangel je samo angelski čin te je Mihailo kao biće angeo.
Šta Sveto Pismo kaže o odnosu Gospoda Isusa Hrista i angela? Apostol Pavle piše: ,Jer njime bi sazdano sve, što je na nebesima[13] i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je njime i za njega sazdano. I on je pre sveta, i sve u njemu postoji“. (Kol. 2, 6, 16-17). Dakle, Gospod ne samo da nije angel, već je njihov Sazdatelj. Apostol Pavle nam, dalje, svedoči: „I toliko se pokaza veći od anđela koliko je slavnije ime nasledio nego oni“ (Jev. 1,4.). I ovde vidimo da je Gospod veći od anđela „jer kome od anđela ikada reče: sin moj jesi ti, ja te danas rodih? i opet: ja ću njemu biti otac, a on meni sin“ (Jev. 1,5). Niko od anđela nije nazvan Sinom Božijim, zato je pogrešno poistovećivati arhangela Mihaila sa Sinom Božijim. Pri ulasku u vaseljenu[14] Bog za sina govori: „i neka mu se poklone svi anđeli Božiji“ (Fil. 2,10-11), a to se i dešava prilikom rođenja Spasitelja kao čoveka (Lk. 2, 13-14). Još na jednom mestu Apostol Pavle pokazuje koliko je dostojanstvo Gospoda iznad angelskog: „a kome od anđela ikad reče: sedi meni sa desne strane dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?“ (Jev. 1, 13).
Zbog svega navedenog, potpuno je pogrešno učenje da je Gospod Isus Hristos arhangel Mihail, za šta sam siguran da ste i sami došli do istog zaključka.


NAPOMENE:

  1. Ovo učenje dato je u knjizi Raspravljanje na temelju pisma, str. 151. pod naslovom Da li je Isus Hrist ista osoba kao i Arhanđeo Mihailo.
  2. Egzegeza (gr. εξηγησις – tumačenje, objašnjenje): metod tumačenja Svetog Pisma.
  3. Up. Joil. 2, 28-32.
  4. Ovde se kao simbol satane govori o caru Tira.
  5. Pod pojmom ovaj svet treba razumeti prevashodno greh i zlo jer nad njima satana ima vlast. Satana nema vlast nad onim što nije od ovoga sveta.
  6. Jehovini svedoci neke od ovih stihova koriste da bi potkrepili druga učenja, koja zasnivaju na sopstvenom tumačenju navedenih stihova.
  7. Po tumačenju Jehovinih svjedoka ovaj stih ne treba shvatiti doslovno, već riječi „unutra je u vama“ treba shvatiti kao „među vama je“ tj. ne u ljudima već među njima, jer Gospod, obraćajući se farisejima nije sigurno mislio da je Carstvo Nebesko među njima.
    Šta je Carstvo Nebesko? Ono nije neko mesto određeno vremenom i prostorom, ono je u stvari zajednica, obitavanje sa Bogom, a gde je Bog tu je i Njegovo Carstvo. Dakle, naš ulazak u Carstvo Nebesko nije određeno vremenom i prostorom već nastojanjem srca tj. da li smo sa Bogom ili ne. Tako još u ovom svetu možemo da imamo predokušaj Carstva Nebeskog.
  8. Raspravljanje pa temelju pisma, str. 151
  9. Isto str. 151
  10. Isto str. 142
  11. Isto str. 151.
  12. Po vašem shvatanju Gospod Isus Hristos je dakle došao da podčini ovozemaljske vladare i da ih pobedi jer su pod sataninim uticajem, dok s druge strane Apostol Pavle kaže da mi vojujemo ne protiv krvi n tela nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju ( Ef. 6,12). Tako, po vama, dok mi vodimo bitku protiv samih demona Gospod će voditi protiv ljudi. Vaše shvatanje činova u Kol. 1,16 kao zemaljskih vladavina nije ispravno, a samim tim sva učenja koja temeljite na ovom shvatanju padaju u vodu.
  13. Pod stvaranjem nebesa treba razumeti stvaranje anđela.
  14. Ovde se govori o ovaploćenju Sina Božijeg a ne o rađanju njegovom od Oca.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *