NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » 20 pisama jehovinom svedoku

20 pisama jehovinom svedoku

PISMO BR. 20
O KRVI

Kažeš da svi oni koji primaju krv putem transfuzije, krše Božiji zakon i prljaju se kao kada bi bludničili i prinosili žrtve idolima. Jeste, istina je da Bog čoveku zabranjuje jedenje krvi. Ali, da li je transfuzija isto što i hranjenje krvlju? Vi smatrate da jeste.[1]
Kao poređenje navodite kako onaj koji ne bi smeo da pije alkohol, ali bi ga primao intravenozno, ne bi time ništa promenio, jer je svejedno kako alkohol dospeva u njegov organizam. I postavljate pitanje da li onaj koji nikada ne unosi krv kroz usta, ali to čini putem transfuzije, sluša Božiju zapovest? Dakle: da bismo rešili teološki problem da li slušamo Božiju zapovest o nejedenju krvi ako primamo transfuziju, dovoljno je rešiti dilemu da li je transfuzija isto što i jedenje krvi?
Unoseći hranu intravenozno ona biva, putem krvi, distribuisana u sve delove organizma gde se iskorištava. Da li se isto događa i sa krvlju? Ne! Iz prostog razloga što krv, primljena putem transfuzije, preuzima i nastavlja da vrši istu onu funkciju koju je imala i u organizmu davaoca, tj. funkciju jedinog tečnog tkiva u organizmu, zaduženog za prenos hranljivih materija, kiseonika i otpadnih materija, između pojedinačnih organa i tkiva. Ona, dakle, ne biva upotrebljena kao hrana, što vi pokušavate da dokažete. Ovo možete utvrditi prostim eksperimentom: uzmite litar fiziološkog rastvora ili glukoze i unesite ga u organizam intravenozno (što može potrajati i do dvanaest sati). Šta će se dogoditi? Ništa! Uzmite litar krvi i unesite ga na isti način. Ako krv nije iste grupe kao vaša, može se dogoditi da, pored velikih komplikacija, eksperiment okonča smrću. Možeš reći da tako možeš primiti i litar goveđe supe, pa skončati! Tačno je, ali ako primiš krv koja je po grupi identična tvojoj, to se neće dogoditi, zato što je krv tkivo, i ona, po transfuziji, ne biva apsorbovana, već nastavlja da vrši sopstvenu funkciju. Slična stvar se događa kada organizam odbacuje presađeni organ. Po vašoj logici i presađen organ bi bio isto što i pojeden.
Dakle, transfuzija krvi nije isto što i jedenje krvi, jer jedenjem krv biva svarena i iskorištena u organizmu kao hrana, dok transfuzijom krv nastavlja da vrši svoju ulogu tečnog tkiva, kao i presađeni organ. Možda ćeš dati primedbu kako i primljena krv vremenom biva apsorbovana, zbog veka trajanja krvnih zrnaca, pa je u tom slučaju opet došlo do konzumiranja krvi. Međutim, ako ovako postavimo stvari, onda vi ne biste smeli uopšte jesti meso. Da li je moguće da se iz mesa iscedi i poslednji molekul krvi? Nije! Prema tome, i vi jedete krv!
U nastavku navedenog teksta dajete objašnjenje kako krvlju mogu biti prenete razne bolesti, i kako je tretman veštačkim preparatima za zamenu krvi daleko sigurniji. Tačno je da krvlju mogu biti prenete bolesti, ali to nije teološki argument, već stvar ažurnosti medicinskog osoblja. Ovaj argument bi bio valjan koliko i zahtev da nikada ne prelazimo ulicu, jer bi moglo nešto da nas pregazi. Da li biste tražili da ljudi nikada ne koriste lift, zato što bi se mogao otkačiti što bi rezultovalo nesrećom? Takav je slučaj i sa mogućnošću prenosa bolesti putem krvi.
Napravimo jedan logičan preokret: kada biste bili dosledni sami sebi, vi bi trebalo prvi da dajete krv, jer kažete da je čovekova duša u krvi (iako u Svetom Pismu stoji da je krv duša telu tj. da ga krv oživotvorava). Ako se sećaš, dragi prijatelju, Gospod Isus Hristos je rekao da nema veće ljubavi do one ako ko položi dušu svoju za prijatelje svoje. Zar ne bi bilo najprikladnije za vas, ako je duša krv, ovu vrlinu doseći upravo davanjem svoje duše, tj. krvi?
Kažete da Bog ne želi da živimo na račun drugoga, ali se niste zapitali da li Bog želi da dozvolimo da naš bližnji iskrvari na smrt? „Brinite se za svoje, osobito za domaće“, tj. ukućane, porodicu, decu, ne znači samo briga o jelu i odelu, već i o životu! Da li Bog želi da svojoj deci ne date krv ako je potrebna?
Vaše gledište je dakle, zasnovano na pogrešnoj interpretaciji medicinskih činjenica, a ne na tumačenju Svetog Pisma. Bukvalizovanjem i radikalizovanjem jedne zapovesti, vi ukidate mnogo veću zapovest o ljubavi prema bližnjima, o polaganju duše svoje za bližnje, što je čisto farisejstvo! Krv ne treba koristiti u ishrani. Kanon šestog Vaseljenskog sabora[2], kao meru protiv onih koji prekrše ovu zapovest, navodi isključenje iz Crkve. Dakle, nije tačno da Crkva ignoriše zapovest o nejedenju krvi. Ali, kao što smo videli, transfuzija je nešto sasvim različito.
Ono što je za mene daleko interesantnije, jeste pitanje odakle poriv za tako grčevito i fanatično pridržavanje nečega što je postavljeno na tezi koju i udžbenik biologije za osnovnu školu može opovrći? Pošto transfuzija krvi nije isto što i njeno jedenje, šta je onda to ne primanje krvi putem transfuzije? Kome treba krv koja isteče iz tela Jehovinog svedoka odvodeći ga u smrt? Zar Bogu?!
Ako se sećaš susreta Geteovog Fausta i Mefistofela, onda znaš da je na Faustovo pitanje zašto ugovor koji mu je Mefistofel ponudio mora da potpiše krvlju, ovaj odgovorio: „zato što je krv osobiti sok“. Zašto je krv osobiti sok, zašto se baš krvlju potpisuje ugovor sa satanom? Po učenju okultista eterski aspekt ljudskog bića sadrži ljudsko „ja“ (ličnost), a manifestacija eterskog aspekta u materijalnom svetu je upravo krv. Dakle, u krvi je sadržano i ljudsko „ja“ (on sam). Potpisom krvlju, Faust u stvari Mefistofelu daje svoje „ja“, čime ovaj postaje gospodar njegove kompletne ličnosti.
Dobro razmisli o ovome i zapitaj se na čiji ugovor kaplje krv koja ističe iz tela Jehovinog svedoka? Da li je to potpis na zavet sa jedinim istinitim Bogom ili na ugovor sa nekim čiji se mračni lik nazire ispod vaše nadasve morbidne doktrine?


NAPOMENE:

  1. Raspravljanje pa temelju pisma, str. 186, podnaslov: „Da li je transfuzija zaista isto što i jedenje krvi?“
  2. 67. kanon 6. Vaseljenskog sabora
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *