NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » 20 pisama jehovinom svedoku

20 pisama jehovinom svedoku

PISMO BR. 18
NOVI SVET – PREVOD

Dragi prijatelju,

Vaš „Novi svet“ (NW) prevod, koji je ponajmanje prevod, sačinjen je da bi potkrepio izvesna učenja Jehovinih svedoka kao i vašu doktrinu u celini. To je najgrublje prepravljanje teksta Svetog Pisma, kao i narušavanje integriteta Biblije, u čemu i ovde Jehovini svedoci prate nasleđe davno osuđenih jeretika. Tako ni ovo narušavanje teksta Svetog Pisma nije prvo u istoriji. Setimo se samo jeretika Markiona koji je prepravljao Lukino Jevanđelje. Međutim, „Novi svet“ može da nam da jedan savremeni primer kako i zašto nastaju apokrifi. U predgovoru ovog prevoda na srpskom jeziku, između ostalog, stoji: „Prevod Novi svet nastoji da što je moguće doslovnije prenese grčki tekst….“[1] No, mnogi stručnjaci i filolozi, poznavaoci grčkog jezika, ne slažu se sa ovom konstatacijom između ostalih, dr. Džej. R. Manti, stručnjak za biblijski tekst i ugledni filolog kaže za „Novi svet“: „nikada nisam sreo prevod koji je tako daleko od originala. Ne možete ovu verziju prevoda uzeti kao tačnu, jer je komercijalna i varljiva, jer su oni (Jehovini svedoci) namerno zamenili reči da bi se to uklopilo u njihove doktrine. Uništili su mnoge pasuse“[2].
Kada bismo analizirali svaki slučaj prepravljanja i izmenjivanja teksta u „Novom svetu“ morali bismo načiniti posebnu studiju. Zbog toga ćemo pomenuti samo neke slučajeve koji ilustruju grubo narušavanje integriteta biblijskog teksta.
Iako u dodacima i objašnjenjima u samom prevodu „Novi svet“, kao i u drugim knjigama, gde Jehovini svedoci govore o prepravljenim mestima, nalazimo gomilu gramatičkih objašnjenja, pojašnjenja i ubeđivanja da je njihova verzija prevoda ispravna, to nije tačno. Gramatički argumenti koje navode Jehovini svedoci su netačni i pogrešni, više sačinjeni da bi fascinirali sopstvene sledbenike i stvorili iluziju izvrsnog poznavanja grčkog jezika, nego da zaista potvrde opravdanost prevoda Jehovinih svedoka.
Mesta u Svetom Pismu koja su bila prva na udaru prepravljanja jesu ona koja direktno govore o Gospodu Isusu Hristu kao o Bogu. U „Novi svet“ prevodu, sve do jednog, ova mesta su prepravljena tako da su izgubila svoj prvobitni smisao. Ni jedno do ovih mesta, po prevodu Jehovinih svedoka, ne govori o Gospodu kao o Bogu[3]. Opovrgavanje Hristovog božanstva je glavni cilj ovog prevoda.
U izdanju „Novi svet“ prevoda na srpskom u dodatku na str. 1438 ( pod 6.), stoji: „Mi ne želimo ništa da dodajemo Božijoj pisanoj reči…“ Dovoljno je otvoriti poslanicu Kološanima u NW (Novi svet) i videti koliko su Jehovini svedoci dosledni svojoj izjavi. U njihovoj verziji prevoda u 1. glavi poslanice Kološanima, stoji: „jer je posredstvom njega sve drugo bilo stvoreno…“ (stih 16);“ sve drugo stvoreno je preko njega…“ (stih 16); „on je pre svega drugoga…“ (stih 17); „sveje drugo postalo…“ (stih 17); „i da posredstvom njega ponovo sa sobom pomiri sve drugo“ (stih 20).
U navedenim stihovima ne postoji ni gramatička ni lingvistička opravdnost dodavanja reči „drugo“. Naime, reč „drugo“ je dodata od strane Jehovinih svedoka kako bi time i Gospod Isus Hristos (o njemu govore ovi stihovi) bio pribrojan tvorevini, jer je to kao kada bismo rekli „sve ostalo“. Ovo je učinjeno da bi bila potkrepljena doktrina Jehovinih svedoka da Hristos nije Bog, već stvorenje kao i sve ostalo. Ni u jednom drugom prevodu ne postoji umetanje reči „drugo“.
Iako u predgovoru izdanja NW na srpskom (nakon redosleda knjiga, str. 1024) stoji uputstvo: „dvostruke uglaste zagrade [[]] ukazuju na interpolacije (umetke stranog materijala) u originalni tekst“, u poslanici Kološanima dodata reč „drugo“ nije u zagradama. Ovim Jehovini svedoci ne poštuju čak ni sopstvena pravila. No, očigledno je to označavanje namerno propušteno jer bi, u suprotnom, Jehovini svedoci morali objašnjavati zašto su prepravili Sveto Pismo, a to im nikako ne bi išlo u prilog.
Evo još jednog primera. Bez obzira na mnoštvo gramatičkih objašnjenja, moramo konstatovati da Jehovini svedoci nisu baš najbolje primenili gramatiku grčkog jezika na sopstveni prevod. Dokaz za to je prva glava Jevanđelja po Jovanu. Naime, na str. 145. „Raspravljanja na temelju pisma“, gde se razmatra stih Jn. 1,1, Jehovini svedoci navode kako deo stiha prevodi NW: „Reč je bila bog“ (reč Bog pisana malim slovom). Dok u nastavku gramatički objašnjavaju zašto je NW preveo stih na taj način. Razlog za ovakav prevod je, po njima, određeni član (ton) koji se pojavljuje ispred prvog pominjanja reči Bog na grčkom jeziku: „i Logos beše u Boga“ što ukazuje na identitet, ličnost, dok u slučaju: „Reč je bila bog“, reč Bog stoji bez određenog člana, što ukazuje na nečije svojstvo. Ova tvrdnja je potpuno netačna, ali je začuđujuće da je sami Jehovini svedoci nisu dosledno primenili i to nekoliko puta. Samo u prvom poglavlju Jevanđelja po Jovanu reč Bog se javlja sedam puta, a jedino u prvom stihu javlja se sa članom: „i reč beše kod Boga“ (NW), pa je Jehovini svedoci pišu velikim slovom. Međutim, u ostalim pojavljivanjima reč Bog je bez člana, ali je Jehovini svedoci, takođe, pišu velikim slovom. Tako u 6. stihu stoji: „.., nego od Boga. ..“ (NW).
Zanimljiv je stih 18, gde se u grčkom tekstu reč Bog pojavljuje dva puta bez određenog člana, ali Jehovini svedoci ne prevode po svom gramatičkom pravilu, već: „Nijedan čovek nikada nije video Boga“, (po Jehovinim svedocima trebalo bi reč Bog pisati malim slovom) dok u nastavku stiha stoji: „…Jedinorođeni bog….“. Ovde je reč Bog pisana malim slovom jer se odnosi na Gospoda iako se u oba slučaja na grčkom reč Bog pojavljuje bez određenog člana ton čime Jehovini svedoci ne poštuju ni sopstveno izmišljeno pravilo. Nije teško pogoditi zašto je to učinjeno. Naime, u drugom pominjanju reč Bog se odnosi na Gospoda Isusa Hrista pa je za Jehovine svedoke nedopustivo da se napiše Bog.
U nastavku teksta na str. 145. Raspravljanje na temelju pisma Jehovini svedoci pokušavaju da potkrepe tvrdnju kako Apostol Jovan u Jn.1,1 nije rekao da je reč (Logos) istinski Bog. To pokušavaju da učine pomoću 18. stiha u prvoj glavi Jovanovog jevanđelja. Logičku konstrukciju grade citirajući 18. stih: „Boga niko nikada nije video…“, i postavljaju pitanje: „da li je iko od ljudi vidio Isusa Hrista, sina? Naravno da jeste. Prema tome, da li je Jovan rekao da je Isus Bog?“ (isto, str. 148).
Ovaj zaključak Jehovinih svedoci na prvi pogled izgleda logičan, ali ako ga prihvatimo uterujemo u laž samog Gospoda koji je rekao: „Kad bi ste mene znali i oca mojega bi ste znali; i od sada poznajete Ga, i videli ste ga.“ (Jn. 14,7) ili: „i ko vidi mene, vidi onoga koji me je poslao“. (Jn. 12, 45). Iako su stihovi citirani od strane Jehovinih svedoka naizgled u kontradiktornosti sa poslednja dva navedena, svi se nalaze u Svetom Pismu što nas navodi na dodatno istraživanje i objašnjenje.
Kada posmatramo odnos sveta i Boga, prvo što uočimo jeste da je Bog Tvorac, a celokupni vidljivi i nevidljivi svet tvorevina. Tvorevina je po svojoj prirodi apsolutno različita od Boga. Da bi čovek pojmio prirodu božanstva morao bi da izađe iz okvira tvorevine, što je nemoguće, ne samo za čoveka, već i za najsavršenije anđele. Čovek bi morao da raskine vezu sa vidljivom i nevidljivom tvorevinom i da je prevaziđe. No, to je nemoguće, jer samo Bog nije tvorevina i samo Bog postoji van okvira tvorevine. Zato priroda božanstva ostaje nedokučiva za ljudski um i za umove svih bića, i duhovnih i fizičkih. Kada čovek govori o Bogu on koristi termine primerene sebi i svojim mogućnostima. Pa tako, kada kaže da je Bog svetlost, ta svetlost nije tvarne (stvorene) prirode te je tvorevina ne može ni videti. Bog je iznad svakog našeg pojma o svetlosti, božanska svetlost je beskonačno sjajnija od svih zvezda kosmosa sabijenih u jednu. No, pošto naš um ne može ni da predstavi, a kamo li da vidi takvu svetlost, onda čovek koristi sebi, a ne Bogu, primerene termine. Tako su i u Svetom Pismu korišteni termini shvatljivi čoveku, a termini kojima bi bila opisana božanska priroda i ne postoje. Čak kada kažemo da je Bog apsolutan, mi, u stvari, ponovo koristimo termine tvorevine. Bog je van svakih okvira koje postavlja tvorevina, i duhovnih i umnih. Kada čovek kaže apsolutno on u stvari daje svoju predstavu nečega što prevazilazi okvire svega postojećeg. No, reč apsolutno za Boga ne važi. Za Boga možemo reći da je nadapsolutan, dakle, iznad svake naše mogućnosti da ga na bilo koji način odredimo. Zato je Bog i naddobro, i nadsvetlost, Bog je iznad svega onoga što možemo reći o Njemu. Zato Bog ostaje svojom prirodom nepoznat celokupnoj tvorevini, tj. „Boga niko nikada nije video…“ (Jn. 1, 18). Kada bi neko od tvorevine pokušao da prisvoji bilo koji atribut božanske prirode, pa makar on bio i anđeo, heruvim ili arhangeo, najsavršeniji od nebeske vojske, to bi ipak bila hula, jer ništa što je svojstveno Bogu ne može biti pripisano tvorevini. Kada Gospod kaže Filipu: „Ko je video mene, video je Oca…“ (Jn. 14, 9), On to kaže, jer: „u Njemu obitava sva punoća božanstva telesno“ (Kol. 2, 9). U Njemu je potpuno priroda Božija. O tome sam Gospod i govori kada pita Filipa: „Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni?“ (Jn. 14, 10). Kroz Hrista je Bog objavio istinu o Sebi i zato gledajući Sina vidimo Oca.
Bog se kroz Stari Zavet javljao svetu svojom silom i uticajem na svet, ili svojim obraćanjem ljudima, a u Novom Zavetu, „Bog se javi u telu…“ (1.Tim. 3, 16), radi spasenja ljudi, jer sam reče: „Ja sam Gospod, i osim mene nema spasitelja“ (Is. 43, 11). Bog je uzeo na sebe ljudsku prirodu u potpunosti, osim njene težnje grehu, i postao je čovek. Božanska priroda skrivena je od naših očiju u Hristu, a On nam delima otkriva njeno prisustvo, kao što je delima Bog otkrivao svoje prisustvo u Starom Zavetu: „Ako ne tvorim dela Oca svojega ne verujte mi; ako li tvorim, i ako meni ne verujete delima verujte, da poznate i verujete daje Otac u meni i Ja u njemu“ (Jn. 10, 37-38). Za Jevreje kao i kasnije za muhamedance nečuveno je i pomisliti da Bog može da uzme ljudsku prirodu na Sebe i da se rodi. To je bilo nečuveno i za mnoge filosofe antičkog vremena. Vidimo da je to nečuveno i za Jehovine svedoke, iako njihov zaključak direktno protivureči Gospodu koji kaže: „Ko je vidio mene, vidio je Oca“ (Jn. 14, 9).

Amin!


NAPOMENE:

  1. Hrišćanski grčki spisi „Novi Svet“, 1999., str. 1023.
  2. Jeremiah Films: Withnesses of Jehovah.
  3. Npr. 1. Tim. 3, 16 glasi: „I zaista velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u tijelu…“ u NW ovaj stih izgleda ovako: „Zaista, mora se priznati da je sveta tajna, ove odanosti Bogu velika: pokazao se u telu…“
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *