NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » 20 pisama jehovinom svedoku

20 pisama jehovinom svedoku

PISMO BR. 14
O NEZNANJU

„Blaženi ništi duhom…“
Na šta se odnose ove reči iz Jevanđelja? Mnogi smatraju da se ove reči odnose upravo na odsustvo znanja, preciznije: na odsustvo nekog višeg znanja u bilo kom obliku.
Poznato mi je nekoliko slučajeva gde su se pojedini Jehovini svedoci ponosili svojim neznanjem kao dokazom ispunjenja navedenih reči iz Jevanđelja. Svako znanje, koje sadrži u sebi prizvuk filosofskog mišljenja, oni karakterišu kao „filozofiranje“ ili „ovosvetsko mudrovanje“.
Najveći saveznik centrale iz Bruklina je neznanje i nepoznavanje, ne samo dubljih bogoslovskih temi, već i najbanalnijih naučnih činjenica, njihovih sledbenika. (Imao sam priliku da se lično uverim u to da Jehovini svedoci ne znaju da Jevreji ne priznaju Novi Zavet. To potiče iz njihovog apsolutno pogrešnog shvatanja Svetog Pisma i njegovog nastanka).
Nepoznavanje istorijskih činjenica vešto je korišteno u formiranju njihovog učenja o 1914. godini, kao naročitoj, koje izvlače tumačeći (na svoj način) Stari Zavet. Ono što je bitno kod tog učenja jeste godina pada Jerusalima pod vlast Vavilona. U njihovoj literaturi nalazimo da se radi o 607. godini pr. Hr. Zvanična nauka datira pad Jerusalima na 586. ili 587. g. pr. Hr. Kada ukažete Jehovinom svedoku na dati momenat, on vas smatra sataninim agentom koji je zadužen da zbunjuje i unosi pogrešne podatke među njih.
O godini izlaska Jevreja iz Vavilonskog ropstva, Jehovini svedoci i zvanična nauka se slažu da se radi o 537. g. pr. Hr. Ali Jehovinim svedocima je potrebna 607. radi tumačenja sedam vremena iz knjige proroka Danila. Ako te godine nije pao Jerusalim, onda i njihova računica o 1914. pada u vodu. Međutim, ako računate na neznanje vaših sledbenika onda ćete biti sigurni da prevara neće biti otkrivena. U literaturi Jehovinih svedoka često navode mišljenja raznih naučnika i, uopšte, onoga što je zvanična nauka potvrdila. Međutim, u ovom slučaju nigde ne navode koji to istoričar, istoriograf ili arheolog tvrdi da je Jerusalim pao 607. g. pr. Hr.. Dok o godini izlaska iz ropstva kažu da su naučnici utvrdili da se to desilo 537. g.pr. Hr. što i jeste tako. Da pogledamo na šta se sve oslanja centrala samo u ovom slučaju.
Prvo: u tekstu, koji je zanimljiv, retko ko pamti ili obraća pažnju na godine. Čovek je sklon da godinu vidi kao niz suvoparnih cifara, koje nisu bitne koliko sam događaj.
Drugo: koliko je poznavanje istorije jedne sredovečne domaćice iz Masačusetsa? Da li jedan prosečan Jehovin svedok zaista zna kada je pao Jerusalim po zvaničnoj istoriji, i da li je razmotrio argumente koji su ponuđeni? Mislim da bi bilo u najmanju ruku pošteno da to uradite, budući da je to veoma bitna godina za vas. Da li iko od Jehovinih svedoka proverava tačnost tih podataka? Čisto sumnjam, jer svi ljudi takve podatke prihvataju kao naučna fakta, ne razmišljajući mnogo o njihovom poreklu.
Treće: da li je Jehovinim svedocima poznato da postoje izvesne tolerancije u datiranju. Tako, na period od cara Davida do izlaska iz Vavilonskog ropstva može postojati odstupanje u datiranju od 12 godine. Dakle ni zvanična nauka nije sigurna po pitanju datiranja date godine (obično postoje u literaturi dve godine 586. ili 587. g. pr. Hr.). Bilo bi veoma zanimljivo za nauku da Jehovini svedoci kažu koji je to naučnik tako precizno datirao godinu pada Jerusalima i koji je metod koristio, jer je od životnog značaja za učenje o 1914. godini preciznost datiranja (tim pre što Jehovisti navode i mesec oktobar). Ako dozvolimo bilo kakvo odstupanje, onda dozvoljavamo da to učenje bude nesigurno, a samim tim gubi svoj značaj.
Četvrto: Jehovini svedoci sve ono što ne izlazi iz njihove kuhinje smatraju za satansko, a samim tim se stvara fobija i paranoja. Tako da ukoliko u „Kuli stražara“ piše neki podatak, kao recimo 607. g. pr. Hr., čitava armija naučnika može da opovrgava to tvrđenje gomilom, ne samo dokaza, nego i očiglednim činjenicama, Jehovini svedoci ostaju pri svome, ne zbog nevaljanosti tih dokaza, već zbog straha da će bilo kakva sumnja u ispravnost „Kule stražare“ dovesti do pristajanja uz satanu i „njegovu agenturu“. Ovde se radi o uslovnom refleksu iskonstruisanom na najmonstruozniji način.
Očigledno je da neznanje u ovom slučaju nije pozitivno i da nanosi ogromnu štetu samim Jehovinim svedocima.
Međutim, tragično je da se oni koji se diče neznanjem kao vrlinom, pa i neznanjem najobičnijih istoriografskih činjenica, proklamuju kao veliki znalci i tumači Svetog Pisma. Obilje podataka (citata) kojim ćete biti bombardovani ne služi ničemu sem da vas zadivi, da se zapanjite pred takvim „znanjem“. Ne bi li bilo mnogo poštenije kada bi se Jehovini svedoci proklamovali kao neznalci Svetog Pisma. Ako je neznanje vrlina onda je neznanje Svetog Pisma normalna, jer je ono mnogo dublje i nedokučivije od običnog faktografskog znanja. Međutim, takvo priznanje teško da ćete čuti sa usana Jehovinih svedoka, jer je za tako nešto potrebna vrlina smirenja (pravoslavno shvatanje smirenja je duhovnog karaktera, za razliku od spoljašnje smirenosti), potpuno obrnuta gordosti, koja izbija iz demonstriranja poznavanja stihova Svetog Pisma. Takva disharmonija između reči i dela odavno je nazvana licemerjem.
Najtragičniji oblik neznanja je najviše iskorišten kod nas, a to je nepoznavanje, ali ono korenito, Pravoslavlja i Crkve. Ne radi se o neznanju kao o nepoznavanju činjenica, već potpunom odsustvu bilo kakve, iole realne, slike o Pravoslavlju i Crkvi. U tome je tragedija i svih članova ostalih sekti, a ne samo Jehovinih svedoka. Kada čujete od njih reči „i ja sam nekada bio pravoslavac“, ne možete a da ne osetite duboku tugu i potresenost takvim promašajem. Njihovo nepoznavanje Crkve i Pravoslavlja je do te mere iskorišteno, da se otvoreno iznose najgnusnije laži u njihovoj literaturi protiv Crkve, a ovi to i ne primećuju.
U razgovoru sa Jehovinim svedocima, ne treba se, uopšte, služiti bilo kakvim mahinacijama, jer istina je najjače oružje. Jerusalim je pao 586. ili 587. g. pr. Hr, a ne 607. To je naučna činjenica! Kome je potrebno prepravljanje istorije najbolje se zapitajte sami.
Šta u stvari znači: „blaženi ništi duhom…“? Ne znači „blažene neznalice“ ili „blaženi glupi“ niti „blaženi oni koji neće ništa da znaju“. Može li ništ duhom biti školski visokoobrazovani čovek? Može. Kao što bogat čovek može biti milostiv i može s radošću davati, tako i visokoobrazovan može biti ništ duhom. Ništ duhom ne znači ne posedovati znanje, nego ne zloupotrebljavati znanje. Svako znanje, okrenuto protiv Boga i čoveka je zloupotrebljeno znanje. Ništost duha je vrlina koja dolazi od nelicemernog, dubokog i nepristrasnog ispitivanja samoga sebe. Onaj ko shvati i uvidi da niti poseduje osobito znanje, niti su osobite vrline koje poseduje, i na kraju, da je i sam u potpunosti nemoćno biće, bez obzira na sve svoje sile i svo svoje znanje, takav postaje ništ duhom, tj. ne preuznosi sebe i svoje duhovne kvalitete. Iz ništosti duha rađaju se mnoge vrline. Ništost duha dakle nije biti neznalica nego, naprotiv, ništost duha dolazi od jednog velikog saznanja, saznanja o svojoj nemoći i saznanja da se jedino uz Božiju pomoć ta nemoć može prevazići. Biti neznalica i glup je hvaliti se svojim znanjem i smatrati sebe i svoje znanje za nešto veliko. Sokrat, koji je smatran za najmudrijeg čoveka svog vremena, rekao je: „Znam da ništa ne znam“. Dakle, čovek bez obzira na znanje može biti ništ duhom. Ako vi, bez provere i bez razmatranja argumenata, iznosite sud i stav, onda to nije ništost duha, nego puko neznanje i zatvaranje očiju, a to je potrebno onome ko ne želi da vidi, dok je ništost duha naprotiv osobina onoga ko izuzetno dobro i jasno vidi.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *