NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » 20 pisama jehovinom svedoku

20 pisama jehovinom svedoku

PISMO BR. 12
ZAŠTO NAZIVAMO SVEŠTENIKE OCIMA

Jedna od prvih primedbi koju sam čuo od vas, u pogledu nepoštovanja zapovesti u Svetom Pismu, jeste: zašto pravoslavni zovu svoje sveštenike ocima, kada je Gospod rekao da tako ne nazivamo nikoga? Zaista, Gospod je rekao: „I ocem svojim ne zovite nikoga na zemlji;jer je u vas jedan otac, koji je na nebesima“ (Mt. 23, 9).
No, i ovde po ko zna koji put, imamo slučaj da Jehovini svedoci uzimaju u obzir samo one delove Svetog Pisma koji im odgovaraju, iako u samom Svetom Pismu imamo i potpuno suprotno tvrđenje. Jehovini svedoci, dosledni sami sebi, morali bi onda da kritikuju i Apostola Jovana jer on ovako piše: „Pišem vam oci, jer ste poznali onoga koji je od početka.“ (1 Jn 12,13) „Pisah vam oci …“ (1. Jn. 2, 14).
„Ljudi, braćo i oci, čujte sada moju odbranu pred vama.“ (D. ap. 22, 1) tako se obraća Apostol Pavle okupljenima.
,A on reče: Ljudi, braćo i oci, čujte!“ (D. ap. 7, 2) obraćanje arhiđakona Stefana Sinedrionu.
Imamo Gospodovu zapovest da nikoga na zemlji ne nazivamo ocem, a s druge strane, vidimo da su se sami apostoli obraćali drugima sa: oci. Sledeći logiku Jehovinih svedoka morali bismo priznati da su apostoli prekršili zapovest Gospoda.
Međutim, nije tako. Ova naizgled kontradiktornost nastaje u slučaju kada pogrešno tumačimo zapovest Gospodnju, kao i same reči apostola.[1] Gospod nas u svojoj zapovesti poučava smirenju, a tome je posvećena čitava beseda u Mt. 23. Poučava nas da se ne preuznosimo i da se ne razmećemo titulama i ljudskim počastima. Kaže nam da nikoga ne nazivamo ocem u smislu da nam taj neko i njegove reči ne budu bitniji od Oca Nebeskog i Njegovih reči. Kaže nam da ne budemo sledbenici ljudi nego sledbenici Boga. Zato Gospod, u nastavku, kaže da ne nazivamo jedni druge nastavnicima jer je jedan naš nastavnik Hristos.
Kada bismo sledujući bilo kojem čoveku, pa i samim apostolima, uzvisili tog čoveka iznad Oca našeg nebeskog, onda bismo prekršili zapovest Gospodovu.[2]
Zašto pravoslavni svoje sveštenike nazivaju ocima? Apostol Pavle kaže: „Ne pišem vam ovo da vas posramim, nego vas poučavam kao svoju milu decu. Jer ako imate hiljade učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas u Hristu Isusu ja rodih Jevanđeljem“ (l.Kop.4, 14-15)
Dakle, Apostol Pavle Korinćane naziva decom, a sebe ocem njihovim. Ovde se očinstvo odnosi na duhovno očinstvo tj. na očinstvo prenošenjem Jevanđelja. Apostol Pavle ih je, „rodio“ kao hrišćane. U tom smislu i pravoslavni svoje sveštenike nazivaju ocima, kao one koji rađaju u Isusu Hristu duhovna čeda, a ne kao one koje obožavaju kao polubogove ili bogove.
,Dečice moja, koju opet s mukom rađam, dokle se Hristos ne uobliči u vama“ (Gal. 4,19). I ovde Apostol Pavle govori upravo o duhovnom očinstvu kojim bdi nad duhovnom decom. Takav smisao reči „otac“ daje i pravoslavni hrišćanin kada se obraća svešteniku.
Na nekoliko mesta u Novom Zavetu Avraam biva nazvan ocem (Lk. 16, 30; Rim. 4,1; 11-12). Kada uže posmatramo, Avraam je praotac jevrejskog naroda, ali šire posmatrano, on je duhovni praotac svih verujućih i, kao takvog, ga apostol Pavle pominje, nazivajući ga ocem u Rim. 4,11: „i primi znak obrezanja, pečat pravednosti vere koju imaše u neobrezanju, da bi on bio otac sviju koji veruju u neobrezanju, da se i njima uračuna u pravednost;“ Dakle, Avraam je otac svih verujućih (neobrezanje). I Avraamovo očinstvo i očinstvo pravoslavnog sveštenika je podudarno sa pastirskom službom. Kao što je Avraam kao otac i kao pastir predvodio celokupnu svoju porodicu, tako i pravoslavni sveštenik, kao otac i pastir predvodi svoju pastvu.
Brzopleto i jednostrano osuđivanje nije rešenje problema, niti je dobronamerno. Međutim, svi oni koji tendenciozno tumače Sveto Pismo, prećutkujući delove koji im ne odgovaraju treba da imaju na umu reči Apostola Petra: „Kao što Govori o ovome i u svim svojim Poslanicama, u kojima su neka mesta teško razumljiva, koja neuki i neutvrđeni izvrću, kao i ostala Pisma, na svoju sopstvenu propast“ (2. Pet. 3,16).

* * * * *

Pogledajmo gde Jehovini svedoci, ne samo da stoje u raskoraku sa Jevanđeljem, već direktno banalizuju i menjaju Hristovu nauku baš u pogledu učenja o Ocu Nebeskom.
Jedno od potpuno novih otkrivenja istine koje je Hristos dao ljudima jeste da im je Bog – Otac Nebeski. Ni jedna religija do tada nije Boga nazivala Ocem. Za Jevreje Bog je bio neprikosnoveni autoritet, zakonodavac i sudija, i bilo je nečuveno da se takvoj neizmernoj veličini i sili obraća tako prisno.[3] Zbog ovog učenja Hristos često dolazi u sukob sa Jevrejima, pa čak zbog toga žele da ga kamenuju.
Gospod kaže: „Budite savršeni kao Otac vaš nebeski; uči nas molitvi: „Oče naš…“, da Bog čeka na nas kao na zabludele sinove da mu se vratimo, a to i jeste pobeda blagodati nad zakonom o kojoj piše i Apostol Pavle. Pobeda ljubavi nad pravilima! Zato u Pravoslavlju jedan od glavnih dogmata (nepromenljivih istina), jeste da nam je Bog Otac Nebeski. Ispovedanjem vere u Njega počinje i Simvol Vere (kratko ispovedanje onoga u šta pravoslavni veruju): „Verujem u jednoga Boga Oca: …“
Kakve sve ovo veze ima sa Jehovinim svedocima? U „Kuli stražari“ od 1. okt. 1995. g. na str. 9 nalazimo tekst pod naslovom „Jehova – Bog koji poučava“, gde stoji: Stoga, one (druge ovce, prim. au.) se ispravno obraćaju Bogu kao „ocu“ pošto će on u stvari biti njihov deda preko oca večnog „Isusa Hrista“. Ovaj zaključak potkrepljuju citatima Mt. 6, 9 i Is. 9,6.
Razmotrimo njihov zaključak u svetlu jevanđelske nauke:
Prvo, nigde (ali nigde!) u Svetom Pismu Hristos nije rekao da je Bog bilo kome deda. Hristos kaže: „… ni otac vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša“ (Mt. 6, 15 kao i u Mt. 6, 32). Hristos je uvek govorio o Bogu kao o Ocu. Nikada nije rekao da je Bog jednima otac, a drugima deda.
Svaki Jehovin svedok će da se zakune kako je njihovo učenje isključivo utemeljeno na Svetom Pismu, pa i vi. A ovde nailazimo na učenje koje ne postoji u Svetom Pismu, i ne samo to, već jednu od najvećih istina iznetih u Novom Zavetu čine relativnom. Gospod je temeljno objasnio očinstvo Boga prema Sebi i nama. Pošto Jehovini svedoci uče da je Gospod – arhangeo Mihail, onda izlazi da su anđeli „stričevi“ „drugim ovcama“, ili im je stric Duh Sveti, koji od Oca ishodi. Besmislica!
Osim toga, navedeni citat iz Mt. 6, 9 je početak molitve „Oče naš“. Na koji način ova molitva potkrepljuje učenje da je Bog bilo kome deda? Nigde ne postoji molitva dedi. U citatu Is. 9, 6 onaj koji će se roditi nazvan je „Bog silni i otac večni“, što i jeste mesto spoticanja za Jehovine svedoke budući da ne priznaju Hristovo očinstvo svim spasenim, već samo drugim ovcama, tj. onima koji će živeti na Zemlji. Ovim izbegavaju da priznaju da je Hristos Bog!
S druge strane, optužuju pravoslavne da nazivajući sveštenika „ocem,“ krše zapovest: Ocem ne nazivajte nikoga. A istovremeno Oca Nebeskog, nazivate dedom i to vam je sasvim odgovarajući zaključak. To je licemerje.

Bog da te prosveti.


NAPOMENE:

  1. Neke pseudohrišćanske sekte zabranjuju pripadnicima da i fizičkog oca tako zovu, već da mu se obraćaju sa tata.
  2. Takav slučaj imamo u hinduizmu i hinduističkim sektama gde sledbenici gurua smatraju božanstvom i kao takvom mu služe, sleduju mu i obožavaju ga.
  3. Ovo važi i za muhamedance koji takođe u ovakvom hrišćanskom obraćanju Bogu vide svetogrđe.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *