NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » 20 pisama jehovinom svedoku

20 pisama jehovinom svedoku

PISMO BR. 10
LJUBAV I PAKAO

Poštovani prijatelju,

napravimo kratak osvrt na još jedan apsurd koji proističe iz želje Jehovinih svedoka da dokažu vlastito učenje. Naime, Jehovini svedoci nam pripovedaju kako je njihov osnivač Rasel kao mladić postavljao mnoga pitanja o tradicionalnim učenjima crkava „kršćanstva“. Pa je, nakon „dubinskog“ razmatranja, zaključio: „Bog, koji bi svoju moć koristio za stvaranje ljudskih bića kojima je predvidio i predodredio večno mučenje, ne može biti ni mudar, ni pravedan, a niti pun ljubavi. Njegova bi merila bila niža od merila mnogih ljudi“[1]. No, iz samog zaključka Raselovog vidimo koliko je „dubinski“ poznavao učenje o paklu, kao i samo Sveto Pismo. Vi, kao njegovi sledbenici, pratite ga u stopu, pa kažete: „Šta bismo mislili o roditelju koji drži ruku svog deteta nad vatrom da bi ga kaznio zbog neke pogreške? „Bog je ljubav“ (1. Jov. 4:8). Da li bi on učinio nešto što nijedan razuman roditelj ne bi? Ni u kom slučaju!“[2]
Razmotrimo nekoliko primera koji proizilaze iz učenje Jehovinih svedoka:
Šta bismo mislili o roditelju koji jedno dete uzme da živi s njim u kući, a drugo da u Dom za nezbrinutu decu. Iako taj Dom ima svu potrebnu udobnost, da li bi pokazao roditeljsku ljubav odvojivši od sebe jedno dete? Da li bi Bog „učinio nešto što ni jedan razuman roditelj ne bi? Jehovini svedoci uče da će sa Gospodom „na nebu“ biti samo 144 000 ljudi, dok će svi ostali živeti na Zemlji. Zamislite kako dete čezne za roditeljem koji ga je smestio u Dom. Da li to priliči ljubavi?
Zamislimo da se zapali kuća, u kojoj ostane jedno dete, a otac i drugo dete stoje ispred kuće. Otac uzme dete i baca ga u vatru da bi ono izvuklo brata koji je u kući. Da li je to roditeljska ljubav? Ne, svakako. Svaki otac bi sam potrčao u vatru da izbavi dete. „Bog je ljubav“ (1. Jn. 4,8) „Da li bi on učinio nešto što ni jedan razuman roditelj ne bi?“ Međutim, po vama, On je učinio upravo to: Gospod Isus Hristos je, kako tvrdite, stvorenje kao ostala druga stvorenja, Sin Božiji, prvi stvoren, ali ipak stvoren. Da bi izbavio palu tvorevinu od čeljusti greha, zla i smrti, Bog svog najstarijeg sina uzima i baca u muke, stradanja i smrt da bi izbavio posrnulu decu. Jehovini svedoci kažu da je Sin Božiji to sam zahtevao. Zamislite kako dete van zapaljene kuće moli oca da ono uskoči u oganj da bi izbavilo brata, a otac kaže: „Da, naravno, uskoči, a ako ti se nešto desi, ja ću da tugujem“. Da li je to roditeljska ljubav? Nakon svega, otac kaže da je on taj koje je izbavio dete iz ognja preko svog starijeg sina. Otac ostaje neoprljen, a sin koji je spasao brata biva opečen ognjem, gušen dimom, i povređen ruševinama. Ovakvu sliku dobijamo o spasenju ako je rekonstruišemo na osnovu učenja Jehovinih svedoka. No, ovo opovrgava sam Bog rečima: „Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema spasitelja“ (Is. 43,11). Ove reči mogu biti ispunjene samo ako je Gospod Isus Hristos BOG, u protivnom, one su neistinite (u tom kontekstu treba shvatiti i Judu 25).
Po Jehovinim svedocima, Bog Koji je ljubav ne može dozvoliti da se njegovo stvorenje muči u paklu. Međutim, isti taj Bog, koji je ljubav, ima ličnog egzekutora: „Ono što je važno, Biblija ne pruža datum kada će se ovo kratko vreme i navršiti i kada će Hristos delovati kao egzekutor Božijih neprijatelja u Armagedonu“[3]. Vidimo da je, za vas, mnogo humanije da prestupnici budu smaknuti egzekucijom nego da se muče u paklu, što je nehumana metoda koja ne priliči Bogu. Brzom egzekucijom Bog sprečava patnje. Da li sve to priliči Bogu, koji je ljubav? Naravno da ne.
Ovde nam je jasno da je hrišćansko učenje o paklu tendenciozno izvrnuto. Dovoljno je, međutim, konstatovati sledeće: po hrišćanskom učenju pakao nije stvorio Bog, i on nije, od Boga, određeno mučilište (vidi tekst „o paklu“). Stoga, Bog, Koji je ljubav, nije tvorac pakla. Po učenju Jehovinih svedoka, Bog Koji je ljubav ima ličnog egzekutora, koga je sam imenovao. Za Jehovine svedoke je to potpuno razumno.
No, ovde se radi o preteranoj želji za egzekucijom onih koji ne misle kao Jehovini svedoci, pa iz te želje proizilaze ishitreni zaključci. Pošto Jehovini svedoci sebe smatraju pravovernima, a ostale mrziteljima Boga, oni stoga kažu: „Mrzitelje Boga i naroda njegovog treba mrziti, ali to ne znači da ćemo mi iskoristiti bilo koju priliku da im nanesemo fizičku ozledu u duhu zlobe i pakosti, jer i zlo i pakost pripadaju đavolu, dok čista mržnja ne. Moramo mrziti u istinskom smislu te reči; to jest osećati krajnju delatnu odbojnost, koja se sastoji u smatranju tako nečega odvratnim, gnusnim, poganim. Sigurno da mrzitelji Boga nisu dostojni da žive na njegovoj divnoj zemlji. Zemlja će biti oslobođena od pokvarenjaka i mi ni prstom ne moramo mrdnuti da bismo ih fizički povredili, ali moramo imati ispravan stav kada su ovi neprijatelji u pitanju. Božije ime znači uzvraćanje neprijateljima. Jehovini neprijatelji poznaju se po snažnoj odbojnosti koju osećaju prema narodu njegovom, i delu koje taj narod tvori. Oni bi da ga prekinu i da sve Jehovine svedoke osude na zatvor ili konc-logor kad bi to mogli. Ne zato što imaju nešto lično protiv svedoka, nego zbog njihovog delanja. Oni objavljuju bogohulne laži i grde sveto ime Jehova. Zar da ne mrzimo one koji mrze Boga? Ne možemo voleti ove mrziteljske neprijatelje jer su oni dostojni jedino uništenja.“[4]. U nastavku Jehovini svedoci citiraju (Ps. 74, 1011; Ps. 59, 4-16; 1113; Ps. 93, 918) i mole Jehovu „da više ne okleva i da pokaže gnev svoj“.
Vidimo kako izgleda shvatanje hrišćanske ljubavi od strane Jehovinih svedoka. No, koliko to shvatanje zaista ima veze sa hrišćanskom ljubavi: „A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one koji vas Gone“ (Mt. 5, 43-44).
Ovim bogata riznica apsurda u učenju Jehovinih svedoka nije ni izbliza iscrpljena, ali i navedeni primeri sasvim dovoljno ilustruju neke od metoda za zamagljivanje i izvrtanje istine, koje koriste vaši Jehovini svedoci.

Ponizni ljubitelj Boga Ljubavi



NAPOMENE:

  1. Čovečanstvo u potrazi za Bogom, str. 350.
  2. Raspravljanje na temelju pisma, str. 280.
  3. Probudite se, 8. okt.’95. god. naslov Možete li verovati božjim obećanjima, str. 8, podnaslov Nikakav zadati datum.
  4. Kula stražara, godišnjak 1951. str. 733; citirano iz „Biblija bez Boga hrišćanstvo bez Crkve“ str. 138..
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *