NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » 20 pisama jehovinom svedoku

20 pisama jehovinom svedoku

PISMO BR. 8
EMANUILO

U proroštvu o rođenju Spasitelja, prorok Isaija kaže: „Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuilo“, (Is. 7, 14). Apostol Matej u Jevanđelju daje značenje imena Emanuilo: „Eto, devojka će začeti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil. Što će reći: s nama Bog“ (Mt. 1,23). Prorok nam imenom Emanuilo ukazuje na jednu duboku istinu, a to je Ovaploćenje Mesije od Duha Svetog i Djeve Marije. Emanuilo je simboličko otkrivanje istine Ovaploćenja, koje je prorok prorokovao sedam vekova pre nego što se odigralo. Emanuilo je ispunjenje obećanja koje je Bog dao Evi (Pos. 3, 15). Dakle, imenom Emanuilo prorok otkriva tajnu Ovaploćenja radi spasenja ljudskog roda. Imenom Emanuilo označeno je spasenje od Boga, i da će radi toga Bog biti s nama, tj. u svetu. Sam naslov kojim Jehovini svedoci počinju razmatranje postavlja nam pitanje: „Da li Matej 1:23 pokazuje da je Isus, dok je bio na zemlji, bio Bog?[1] “ Na ovo pitanje odgovaraju: „Nije bilo ništa neobično da hebrejska imena u sebi sadrže reč bog ili čak skraćeni oblik Božijeg ličnog imena. Na primer, Elijata znači „Bog je došao“, Jehu znači „Jehova je on“, Ilija znači „Moj Bog je Jehova“. Ali nijedno od tih imena ne podrazumeva da je njegov nosilac sam Bog“[2].
Dakle, nosilac nekog imena, u stvarnosti, ne mora biti to što njegovo ime znači. Kako Ilija znači „Moj Bog je Jahve“ ne mora da znači da je svako ko nosi to ime pobožan, ili nosilac imena Ljubomir (ljubiti/voleti mir) može biti kavgadžija, prgav itd. Tako nam Jehovini svedoci objašnjavaju i ime „Emanuil“.
Pređimo samo par stranica napred u knjižici „Raspravljanje na temelju pisma“ (str. 151) i pronaći ćemo tvrdnju Jehovinih svedoka koja glasi: „Mihailo znači „ko je kao Bog?“ Ime očigledno označava Mihaila kao onoga koji preuzima vođstvo u podupiranju Jehovine suverenosti i uništenja Božijih neprijatelja“(str. 151). Dakle, značenje imena neminovno ukazuje na osobinu onoga ko ga nosi, jer Jehovini svedoci kažu da „ime očigledno označava“, a to je upravo suprotno od onoga što su dokazivali na str. 147. Jehovini svedoci ovde koriste potpuno dva različita aršina za identičan problem, a sve u cilju dokazivanja da su u pravu. Međutim, onaj ko istinitost svog učenja dokazuje poluistinama, neistinama, prećutkivanjem i iskrivljenim pogledima, teško da može za samo učenje da kaže da je istinito.
Videli smo da postoje vlastita imena čije značenje apsolutno ne mora da bude u skladu sa psihofizičkim osobinama onoga koji ga nosi. S druge strane, postoje imena koja potiču od neke konkretne osobine ili čak od same prirode nosioca. U ovom slučaju ime ukazuje duboko smislenu povezanost sa onim ko ga nosi. Uzmimo primer imena Adam. Adama na jevrejskom znači zemlja, a Adam bukvalno prevedeno bilo bi „zemljanko“. Ovde ime ukazuje na fizičko poreklo. Tako je i sa imenom Eva: „neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka“ (1. Moj. 2,23) nli „i Adam nadene ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svim živima“ (1. Moj. 3, 20). Znamo da se ime može i naknadno dobiti, pa ga nazivamo nadimak. Na primer, Isav, prodavši pravo prvenaštva za tanjir crvenog leća (sočiva) dobija nadimak Edom (1. Moj. 25, 30), što znači crven.
Razmotrimo sada problematiku imena Emanuilo – „s nama Bog“. Ovim imenom prorok želi da naglasi jednu od Spasiteljevih osobina. Ovde se ne radi o ličnom imenu, jer znamo da je lično ime Spasitelja Isus ( koje, takođe, ima svoj smisao, jevrejski Jošuah, što znači „Bog je spasenje“, dakle, Isus Spasitelj). Emanuilo nam ukazuje da će spasenje doći od Boga i da će on biti s nama, tako što će uzeti ljudsku prirodu na sebe da bi je izbavio. Na isti način prorok Jeremija Spasitelja naziva: „Gospod pravda naša“ (Jer. 23, 6). Dakle prorok Jeremija želi time da ukaže na pravednost suda Gospodnjeg, što je još jedna od osobina Spasiteljevih, a nikako da nam da precizno vlastito ime Spasitelja. Proroci su ovim imenima izražavali dublje istine o Spasitelju.
Jehovini svedoci negiraju bilo kakav dublji smisao imena Emanuil, dok u isto vreme ime Mihailo tumače, i navode osobinu arhangela Mihaila upravo po značenju imena. Pored svega, simptomatično je i to što se u tekstu Jehovinih svedoka navodi samo Mt. 1, 23, a ne i Is. 7, 14, iako su to paralelna mesta. Ovo je zato što je sastavljač teksta Jehovinih svedoka želeo da ukloni proročku težinu koju nedvosmisleno stih dobija ako ga postavimo u vreme proroka Isaije.


NAPOMENE:

  1. Raspravljanje na temelju pisma, str.147.
  2. Isto.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *