NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Smrt, zagrobni život, Strašni Sud » 16.jun

16.jun

Pitanje:
Pre 15 godina, 16.juna poginuli su mi baba i deda sa mamine strane. Vracali su se iz Crkve. Deda i baba su bili pobozni, molili su se posto su ziveli sami da imru zajedno. 16.juna ove godine poginuo mi je rodjeni brat. Kada su poginuli baba i deda bile su Trojice. Molim Vas pomozite mi da li treba obelezavati taj dan, slaviti ga zbog zdravlja dece bratovljeve, a i moje dece? Unapred zahvalna
Vesna


Odgovor:
Draga sestro, nama ljudima nije dato da znamo kada će Gospodu biti ugodno da nas pozove iz ovoga sveta. Da li će naš život na zemlji biti deset, trideset, šezdeset ili sto godina nije u našoj vlasti. Deda i baba su skončali svoj životni vek sigurno u poznim godinama, svesni da im se biološki približavao kraj, pa su tako i molili Boga da umru zajedno, onako kako su i živeli zajedno veći deo svog života. Kažeš, vraćali su se iz crkve, što znači da su umrli pripremljeni za smrt, posle zajedničke molitve u hramu, a možda i Svetog pričešća. Na njima se nije ostvarilo ono strahovanje: „Sačuvaj me, Bože, iznenadne smrti“, to jest nepripremljenog za izlazak pred Gospoda. Oni su bili neprekidno spremni za taj susret sa Bogom i Njegovom pravdom i verujem da su čiste duše izašli pred Večnu pravdu. Pogibija bratova je sigurno i u porodici i među prijateljima izazvala znatno uzbuđenje, pa čak možda i proteste. Zašto da umre čovek u punoj snazi, koji treba da brine za svoju porodicu, koji se nije „naživeo“? No i tu je Božji promisao na delu. Samo Bog zna zašto je bilo dobro da tvoj brat baš tada umre. Možda ga je Bog spasio od veće nevolje ili nesreće, nego što je fizička smrt, privremeni rastanak sa porodicom i prijateljima. Sveti apostol Pavle nam savetuje da ne budemo tužni, da se ne žalostimo za upokojenim srodnicima „kao oni koji nemaju nade. Jer ako verujemo da Isus umrije i vaskrse, tako će Bog i one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim“ (1. Solunjanima 4, 13-14) . Dakle, mi koji ispovedamo i „čekamo vasrksenje mrtvih“ (Simvol vere) , znamo da je smrt samo privremeni rastanak, da smo mi gosti ovde na zemlji, da je naša prava i večna otadžbina na nebu, zato ne tugujemo kad nas naši srodnici, pre ili kasnije, napuštaju i odlaze „Bogu na istinu“. Naša je sveta dužnost da se za svoje srodnike i prijatelje neprestano molimo Bogu, da uređujemo njihove grobove, da na njima palimo voštanice, da pokojnicima činimo pomene i parastose, posebno u dan njihove smrti. Kad umre jedan hrišćanin, posle opela i pogreba, vrše se za njega pomeni u treći, deveti i četrdeseti dan, a potom za pola godine i, konačno, godišnji parastosi. Pored toga izlazimo na njihove grobove i na sve godišnje zadušnice. Kada su deda i baba poginuli, toga dana je bio veliki Gospodnji praznik, Silazak Duha Svetoga na apostole, Duhovi, Trojice. Međutim, ovaj praznik je pokretan i njegov datum zavisi od datuma Vaskrsa. Zato se godišnji parastos ne može vezati za praznik Trojice, već za 16. jun, za Svetog mučenika Lukijana. Toga dana, ili u najbližu subotu (subota je dan posvećen upokojenima) vaša porodica će u crkvi izvršiti godišnji parastos, a potom izaći na groblje, da sveštenik i na grobovima izvrši pomen, da ih prelije vinom. No, ne samo što su srodnici dužni da se mole za svoje upokojene srodnike, da im pale voštanice, već da u ime pokojnika čine i dobra dela, da o godišnjici upokojenja učine dobro nekom siromahu, da daju prilog Crkvi ili nekoj humanitarnoj organizaciji. Treba činiti nešto za dušu, biti zadužbinar. Time ćete obradovati svoje pokojnike i njih približiti Bogu. Razume se, obeležavajući godišnjicu smrti pokojnika, molimo se Bogu i za sreću, zdravlje i napredak živih, pogotovo dece i potomaka preminulih. Mladima uvek treba osvežavati dobru uspomenu na pokojnike i upućivati ih da sleduju dobrom primeru života predaka. U sledeću sredu ili četvrtak (zavisno od časa smrti) biće 40-todnevni parastos tvom bratu, što će biti razlog da se porodica okupi i pomoli Bogu za rano preminulog svoga člana. Neka mu Gospod podari večni pokoj, u Svojoj blizini, u zajednici sa Svetim Božjim ugodnicima. A vama, porodici preminulog, upućujem iskreno saučešće i molitvu za pokoj njegove duše. o. Dušan

3 komentar(a)

Ostavite odgovor na Dragutin Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *