Zilotizam.

Pitanje:
Hvala PUNO na odgovoru! Volela bih da je iscrpniji čisto zbog toga što sam ovo pismo htela da pokažem svojoj prijateljici koja se duhovno uplela (da ne upotrebim neki drugi izraz) sa pomenutim monahom kao pile u kučinu.
Naime, ona mu sve veruje što joj on govori. A ne samo i ona, ima tu dosta dobrodušnih ljudi koji su se upleli sa takvima kao što je on. Ne bih ni ja želela da osuđujem njega, pokušala sam da ga prihvatim takvog kakva jeste ali mi nešto ne ide. Ima još nešto, odnosno htela bih da kažem dokle te „zilotske“ indoktrinacije idu: dao mi je tekst u kome se opisuje „proganjanje“ nekih monahinja iz manastira Sv. Jovana na planini Jelici (čini mi se) . One optužuju, između ostalog, našu crkvu da vrši simoniju (nadam se da ta reč označava prodavanje oproštaja od grehova ali ne na način katolika ali na koji način, tačno ne znam jer nije objašnjeno) , plus one su se ponovo krstile jer kako kažu prskanje bosiljkom i svetom vodicom podseća na katoličko krštenje, jer trebalo bi da pravo krštenje bude kao i Hristovo- pogružavanjem u vodu, itd.
Oprostite mi ako sam dosadna sa ovim pismom ali sam zabrinuta za svoju prijateljicu i ne znam na koji način da je otrgnem od njega. Ne vredi direktnim putem, jer je ona malo povodljiva, a čini mi se da taj monah podilazi njenim gresima da se tako izrazim, naime ona čak ne vrši ni molitvu. Dakle, ne vidim da je načinila neki duhovni napredak. Eto zato pišem, i nadam se da nisam načinila kakvu štetu ovim pisanijem.
Zahvaljujem Bogu na vašem odgovoru i moliću se da vam Bog da mudrosti, zdravlja i strpljenja u rešavanju problema koja bi verovatno trebalo da se rešavaju ovde u Srbiji a ne preko interneta.
Bog vas blagoslovio i vas sajt
H.H.


Odgovor:
Draga Ana, studiozno ili „iscrpnije“ izučavanje problema o starokalendarcima možete da nađete u bilioteci našeg sajta čitajući knjigu ep. Atanasija (Jeftić) „Zablude raskolnika tzv. starokalendaraca“.
Što se tiče moje konkretne pomoći preporučio bih vam da je otkrijete upravo u tome kada sam opisivao ko, kada i u kojim je uslivima monah, a u kojima je lažemonah. Ličnost koju ste ukratko opisali meni govori da on nije monah nego lutalica i prevarant, a što je najvažnije čovek koji se odrekao blagodati.
Pitanje krštenja jeste problem, i to ozbiljan, ali njega treba adresirati tako što će se traljavi sveštenici disciplinski kazniti, ili ukloniti, ali ne smemo zbog njih padati u derznovenje pa da svoj Crkvi poričemo blagodat. Pre svega, „Hristovo pogružavanje u vodu“ stvorilo je razlog za pojašnjavanje tih reči pa je napisan jedan kanon, kojeg mnogi pogrešno tumače, pa i ovi naši nesrećni „ziloti“. Oni se oslanjaju na 50 apostolsko pravilo, koje govori o pogruženju u ime Svte Trojice a ne samo u ime Isusa Hrista i „smrti“ Njegove (uporedi poslanicu Rimljanima 6, 4) kako su to neki u to vreme činili. Sila Crkve i blagodat Duha Svetog krštava i peskom ako je to potrebno. Danas je Crkvi nametnuto krštenje „bosiljkom“ ali izgradnjom krstionica, koje sve više i više susrećemo po Srbiji, govori da će i taj porblem skoro da isčezne. Kada sveštenici shvate da će mnogi ljudi tražtiti te baptiserije počeće i sami da ih grade, a ne samo lepe parohijske kuće i velikolepne zvnike i tome slično. Svaka parohija bi trebala da ima baptiseriju. Nisam našao da neko opravdava „kropljenje“ prilikom krštenja, ali treba biti iskren i priznati da se naša SPC nalazila u nenoramlnim uslovima – „u pustinji“ (pa je krštavala i „peskom“) , još od dolaska turaka. A posle njih čim smo počeli da „podižemo glavu“, u onom vremenu između dva svetska rata, za našu crkvu nastupilo je novo ropstvo i gonjenje kojeg smo se, kao, pre nekoliko godina oslobodili. Ne sme „forma“ da zatamni dogmu i bogoslovlje o krštenju, to duhovno „novo rođenje, i da se držimo strogog formalizma kojeg su se isto tako držali fariseji i saukeji. Episkop stjeničkih monahanjia ispovedio je pred njima da nije ekumenista, da „ništa nije potpisivao“ na uštrb Crkve i njenog učenja, i da one nemaju razloga da se ičeg boje. Međutim to njima nije bilo dovoljno pa nisu poverovale svom episkopu. Kada su Ariju govorili: odrekni se svoje jeresi on je je čvrsto govorio – neću; a ovde se episkop smiruje pred monahinjama, i kaže da nije tačno da ispoveda to što one tvrde, i sve jedno one se odlučuju na samovolju i neposlušanje.
Simonija je je prodaja blagodati sveštenstva (plaćanje za rukopoloženje) , i jedino; a nije prodaja blagodati koje sveta Tajna sveštestva kroz razna molitvoslovlja pruža. O tome jasno i nedvosmisleno i sv. ap. Pavle uči. Kako u starozavetnom sveštenstvu tako i u novozavetnom, seštenici žive od nagrada koje dobijaju za razne molitvene usluge. Ne poričemo da nema loših sveštenika koji više „tezgare“ nego što misionare ali to je sasvim drugi problem. Bivšim stjeničkim monahinjama je bio potreban takav incident da bi publično sprovele u delo ono našta ih je neko dosta ranije zatrovao, a razloge su same pravile. Svi jeretici u početku koriste sladunjave metode privrgavanja svojim učenjima i idealima, i uopšte me ne čudi me da je i taj monah sektaški tolerantan prema njenom molitvenom životu i greškama. Samo ti pođi sa nama i već si spasena a ostalo ćemo lako. Da nas blagi Gospod sačuva od takvih! Vaš
o.Ljubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *