Ziloti 2.

Pitanje:
Pomoz Bog, Prvo, želim da se zahvalim na prethodnom odgovoru koji ste mi poslali. Imam još jedno pitanje i nedoumicu u vezi sledećeg. Upoznala sam preko prijateljice jednog monaha koji tvrdi da je stigao (ne znam kada) sa Svete Gore i da pripada redu Zilota. Možete li nesto reći o njima s obzirom na to da ih ima po Srbiji dosta, a su protiv ekumenizma i našeg Patrijarha Pavla. Za njega mi je čak rekao da je Patrijarh mason – ovo stvarno ne bih komentarisala. Uz to, on uvek zove na mobilni i tako zakazuje susrete. Takođe priča kako se kod nas na Bogoslovskom fakultetu izučava da duša nije besmrtna; govori protiv nekih sveštenika da kažu kako se ne treba previše moliti Bogu…i tako ima tu još stvari. Meni je neprijatno da vodim razgovore na tu temu sa bilo kim, a kamo li sa monahom! Pitam se kakav je to monah, koji osuđuje svog bližnjeg i to još svog nadređenog, a da ne govorim starijeg od sebe. Taj monah inače ne održava higijenu = eufemizam (čini mi se da ima vaške jer stalno nešto vadi iz glave) , itd. Morala bih isto da dodam da mi je davao savete za koje mislim da su u redu ali to sve ne vredi ako će da šteti na kraju krajeva. Jedan od saveta je taj što mi je na primer poklonio akatist Sv. Pantelejmonu i tako. I na kraju, jedan prijatelj me je upozorio da sa tim Zilotima nešto nije u redu i da ga se manem, pride što mi je uneo pometnju svojim oprečnim ponašanjem da ne kažem licemernim, a i dovodi me u situaciju da ga ogovaram. Ja bih se složila sa tima ali sam htela da čujem i vaše mišljenje i da mi date blagoslov da ga se okanem ako tako treba. I još jedna stvar, trudim se da nađem spasenje i neću da mi to neko pokvari i baš sam zabrinuta. Bila sam na hodočašću pod Ostrogom da se poklonim Sv, Vasiliju i desilo mi se da sam se ispred jednog manastira, inače iz doba Makarija Sokolovića (dakle ne pod Osrogom) okliznula i pala. To mi je bilo u najmanju ruku „neobično“ i plašim se za sebe. Ionako imam puno iskušenja pa mi samo još ovo fali! Unapred zahvalna
N.N.


Odgovor:
Draga sestro, monahu je mesto u manastiru ili nekoj postinji, ili onima strožijeg ipodvižničkog života u pećini. Ne vođenje lične higijene u svetu (u mirskom životu) jeste sablazan, jer greši protiv Gospodnjeg saveta, da onakoj koji želi da posti da umije svoje lice i tako izbegne ljudsku hvala a zadobije onu večnu. Pravi monah u svojoj usamljenosti neće nikoga da sablažnjava dok u svetu hoće, jer „posipa svoje lice pepelom“, da vide svi kako posti“. Gospod reče umij se kada postiš, što znači: nemoj mnogo da štrčiš, da se izdvajaš, da tražiš pažnju i slavu, da se ona ne bi zadržala samo na zemlji.
Važno je da se kaže da „red zilota“ uopšte ne postoji u Pravoslavnoj crkvi, i sam taj pojam „redovi“ došao je iz zapadnog shvatanja monaštva. U pravoslavnom monaštvu postoji samo dva iskustva monaštva: prvo je opštežiće a drugo je otšelništvo. Opštežiće je život monaha pri monaškoj zajednici (manastiru) , kojom upravlja iguman, iskusni starac, i koji nadgleda duhovni uzrast i padove bratije. Otšelništvo je vrlo težak, ali slobodno izabrani krst, kada se monah po blagoslovu svog duhovnika udalji u pustinju, ili u slična bezljudna i surova mesta i tamo podvizava. Blagoslov za to ne daje se svakome i svaki monah koji skita po svetu, i „u svetu“, nije monah, nego čovek prepušten svojoj volji i individualnom poimanju spasenja. Takvi ljudi su lažemonasi. Zajednica može da bude mirska ili monaška, a otšelnici žive u samoći ali su obavezni da pripadaju nekoj zajednici zob evharistijskog opštenja, o čemu svedoče žitija mnogih svetih otšelnika.
Ne želim da sudim tog pomenutog monaha, ali mobilni telefon (mnogoglagoljivost) i strog podvižnički izgled – prljavština i smrad naše smrtnosti, ne idu zajedno u svetu. Ako si u svetu umij se jer tako nećeš da sablažnjavaš, ako si iskreni monah, udalji se iz sveta i zaboravi sve ovo što je svetsko pa i kupanje.
Što se tiče samih zilota koji se šećkaju po izrovarenoj postkomunističkoj Srbiji treba reći da su zaista vukovi u jagnjećoj koži, i obmanjivači. Oni isto kao i književnici i fariseji, čuvajuju suvu forma „zakona“ sa kojom su mnogo puta i Sina Božijeg osudili, a da se odriču osnovnih istina hrišćanskog učenja. Njima su kanoni postale „dogme“ (zakon) i tako nisu sposobni da razumeju da je gospod došao da spase grešniek a ne pravednika.
„Monaha“ bez manastira koji se tek tako šećkaju po onome čega su se davno odrekli (ovog sveta) treba se čuvati, jer ništa dobro od njih ne može da dođe.
Vaš
oLjubo Verovatno je taj „monah“ prisustvovao u loži pa je video kako su našeg patrijarha proizveli u neki masonski stepen. Da, ovakvi glagoli gube mnogr hrišćanske duše, i oni se zovu spletkarenja i ogovaranja.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *