Питање:
Помаже Бог поштовани оче! Читајући текстове и књиге нашег лепог православља стигох и до књиге чији је садржај: Правила са Васељенских сабора. Једно од правила је да жена у Цркви не треба да прича. Како су ми позната правила понашања у храму Божијем, и како одлазим на Свете литургије сваке недеље, имам свог духовника који ме усмерава и саветује да не скренем са правог пута, како се ја мала и јадна трудим да испуним закон Господњи, и трудим се да не празнословим ни на улици, а камоли у Храму, објашњење за наведено правило бих волела да чујем и од Вас. С БОГОМ! Слушкиња Божија
Стежана
Одговор:
Драга сестро Снежана, Онако како си Ти схватила правила Васељенски сабора, о томе да жене не треба да причају у цркви, то би се могло односити и на мушкарце. Ти у почетку свога писма пишеш: “Једно од правила је да жена у Цркви не треба да прича”. Написала си одредницу “Црква” великим словом, што претпоставља да говориш о Цркви као установи, институцији. То би онда значило, по Твом схватању, да жена нема право гласа у Цркви, да жена, уосталом, нема никаква права у Цркви, јер не сме ни реч да каже о устројству, потребама, одговорности, мисији и другим задацима Цркве. И поред тога што је још Свети апостол Павле рекао да у Цркви (пред Црквом као божанском установом) нема разлике између мушкарца и жене, као што нема разлике између роба и слободнога. Дакле, жена у Цркви има сва права као и мушкарац, сем ступања у свештенички чин. Жена може да буде члан, па и председник Црквене општине, може да буде вероучитељ, може да буде члан хора (или хоровођа) или да сама пева у цркви за певницом, може читати апостол, а у добротворним установама Цркве жене су и главни чиниоци. То је, што се тиче права жена у Цркви. У другом делу Твога писма говориш о храму (па и ту одредницу на једном месту пишеш великим словом) и о понашању верника у њему. Свакако да у храму, поготово за време богослужења, верници, па били они мушкарци или жене, не треба да причају (празнослове) , већ да се сконцентришу на молитву, да активно учествују у Светој литургији, да певају црквене песме. Неки заиста, не само жене, кад се заврши Света литургија, почињу да се понашају као да су на улици, у својој кући или кафани и почињу неприличне разговоре, на само неколико минута како су чули свештеников позив: “Светиње светима”, како су пришли Светој чаши и примили у себе највећи дар Неба Земљи, пречисто Тело и часну Крв Христову. Правилно чине они који, по завршетку Свете литургије, остају још неколико тренутака у храму, али у молитви, у захваљивању Богу на дару који су на Светој литургији примили, па и ако се нису причестили. Да закључим: драга сестро, Ти у Цркви имаш сва права као и мушкарац, да говориш у Цркви и за добро Цркве, а у храму Божјем, који је по речима Христовим дом Оца Његовог, треба се понашати као да се налазиш пред лицем Бога живога. Сигурно да Ти је Твој духовник о томе говорио, како се улази, понаша и излази из храма Божјег. Благословен почетак и ток Божећњег поста жели Ти Твој о. Душан
