ЗЕМЉА НЕДОЂИЈА

 

ЗЕМЉА НЕДОЂИЈА
 
ПЕТА НОЋ СУЂЕЊА
између четвртка и петка
 
Ове ноћи Спасо Спасовић није уведен него унесен у судницу. Од тешких убоја његове руке и ноге биле су неупотребљиве. Зато су га стражари унели у мртвачком сандуку. Сандук је био плитак, ради уштеде јапије, сходно пропису. Спасо је имао обе руке пребачене преко сандука у ваздух, те је изгледао као разапет.
Председник (изненађен пита стражаре): Зашто сте га донели у мртвачком сандуку?
Један стражар: Господине пуковниче, донели смо га у мртвачком сандуку, јер нисмо имали више носила на расположењу, а он сам није могао маћи. Употребљена су носила на другој страни. А мртвачки сандук нашао се случајно слободан, па смо… овај…
Председник (врло узбуђен окренут судијама): Господо, овде нека тајанствена рука самовољно вршља, па служећи се недозвољеним бруталним начинима омета законски ток овог суђења. Ја не могу овако. Изволите ви, господо судије, испитујте оптуженога.
Први судија: Јеси ли жив, Спасо Спасовићу?
Спасо: И жив и мртав, како се узме, г. подпуковниче.
Први судија: Како то?
Спасо: Ласно. Мртав сам као ваш роб а жив као Христов слуга. Ускоро ћу прескочити смрт као кртичњак и прећи у живот где се не зна за ропство и смрт.
Први судија: Ти бунцаш, капетане Спасовићу?
Спасо: Може бити. Но моје бунцање интелигентније је и за ваш народ корисније од свих немачких философија Фојербаха, Маркса, Хекела и Ничеа.
Први судија: Како ти онда мислиш о нама?
Спасо: Уколико се ви држите споменутих философија ја мислим, да сте ви готови мртваци, који ће се зарити у земљу малко доцније од мене. Само што ће моја душа прескочити гробни кртичњак, а ваша ће, без крила Христових, сручити се кроз онај кртичњак дубоко у царство Сатане, које ви називате Валхалом, а које су незнабожни Јелини називали Хадесом.
Председник: Доста о томе. Зар не видите да је Спасовић јачи од вас у стварима философије? Нека тужилац прочита оптужбу и предлог како је уговорено.
Тужилац: Господо судије, оптужени Спасовић се показао до сада речима и делима непомирљиви противник немачког национал-социјализма. То сведоче његове борбе против немачке војне силе, његове отворене изјаве и у Београду и овде, најзад и његов рукопис, који сте ви изволели до сада у одељцима читати, а у коме се наш немачки идеал у рату за простор назива Земљом Недођијом. Осим тога њега оптужују заробљеници из бараке број 99 као главног подстрекача узбуне у тој бараци у време атентата на Вођу немачког народа. Према томе никаква друга казна сем смртне не би могла да задовољи правду. Једини начин да се оптужени ослободи смртне казне било би његово покајање, које би он морао и на делу посведочити сарадњом са немачким војним и полицијским властима у Србији.
Први судија: Јеси ли чуо, Спасовићу?
Спасо: Исто као и Ви, г. подпуковниче.
Први судија: Јеси ли разумео?
Спасо: Таман као и мој тужилац.
Други судија: Да ли си ти разумео, Спасовићу, да ћеш неизбежно бити на смрт осуђен, ако се не покајеш и не пристанеш у нашу сарадњу?
Спасо: Сви су људи на смрт осуђени, па и ја као и Ви, господине мајоре. Ми називамо смрт природном кад микроби умртве човека а неприродном кад неки људи узму улогу микроба.
Гестаповац: Сваки безобразлук изузев његовог имао је краја у овом логору. Шта чекате, зашто га не убијате?
Председник: Па зар не видите да он баш жели да ми Немци узмемо улогу микроба? А ја баш не бих журио да му ту жељу испуним.
Други судија: Спасовићу, буди реалан и не фантазирај више. Ти се не можеш оправдати голим речима од смртних оптужби, него само делима можеш спасти живот свој. Дакле…
Спасо: Тако пише у Светом писму, да ће човек спасти живот свој делима. Али каква дела ви очекујете од мене?
Други судија: Да нам се покориш и помогнеш на умиривању Србије, слично оним српским првацима у Београду. Тако би нам ти олакшао наше даље операције за постигнуће наших светских циљева. А ми те нећемо оставити без достојне награде.
Спасо: Ја искрено поштујем оне српске патриоте, које Ви споменусте. Ја држим, да су се они вама покорили не ради уживања или добити – гле они су робови као и ја – него из љуте невоље, да би спасли бар нешто од свог народа, који сте ви и ваши савезници обрекли на коначну смрт. Но то је њихов судбински пут а не мој.
Други судија: Али, Спасовићу, буди паметан. Људи се мењају према ситуацијама. Не буди упоран. Знај да ти је живот у питању. Ми од тебе не тражимо много а нудимо ти много. Ево шта ми тражимо и шта нудимо. Пре свега да изјавиш преко београдских новина, да си лудо чинио што си се борио против Немаца. А потом да позовеш српске четнике да положе оружје и покоре се законитој немачкој власти. У том случају ми ћемо те пустити на слободу, и дати високи положај у твојој отаџбини; положај какав приличи твојој интелигенцији и твоме карактеру.
Спасо: Другим речима ви тражите од мене да изгубим душу да би спасао тело.
Неко од присутних: Браво!
Наста узрујаност у суду. Председник заповеди дотичном да напусти судску дворану.
Други судија: Види се, Спасовићу, да те је мржња према Немцима потпуно заслепила.
Спасо: Бог отаца мојих и ваших сведок ми је, да не мрзим немачки народ. Ја не знам како би то могао на делу доказати, ево ја драговољно дајем своју крв за ма ког болесног Немца коме је потребно појачање крви.
Опет неко од присутних: Браво!
И опет узрујаност. Али се не могаше знати ко то узвикну.
Гестаповац (срдито): Подај ти твоју одвратну крв словенску болесним псима а не Немцима, ништавни створе, који не вредиш ни тридесет ситних пара! …
Спасо: Велику сте ми цену дали, г. оберштурмбандфирере, у сравњењу са ценом којом Јевреји оценише Господа мојега. Преценили сте ме, но хвала Вам на…
Председник: На предмет, господо!
Тужилац: Господо судије, кад оптужени већ одбацује нашу племениту понуду да му се спасе живот, онда би још требало суочити са њим остале заробљенике из бараке број 99, те да би смртна пресуда имала пуну законску форму.
Председник: Добро кажете. Предлажем дакле да се сутра приведу овде сви сведоци ради суочења. После суочења остајемо да прочитамо и последње одељке Спасовићевог рукописа, па да донесемо пресуду.
Гестаповац: У име части и отаџбине а на основу хитног поступка према ратним злочинцима ја улажем протест против излишног суочења. Захтевам, да се пресуда изрече у овом заседању и одмах изврши.
Председник: Жалим што морам одбити тај предлог. Јер да смо ми мислили тако поступити, не би губили толике дане око суђења овом човеку. Због тога наређујем да се сутра у вече изврши суочење оптуженога са сведоцима из исте бараке.
Гестаповац: Али то суочење је немогуће.
Председник: Зашто немогуће?
Гестаповац: Ја Вам само кажем да је немогуће.
Председник: Седница је закључена.
Те ноћи стрељано је још 25 робова из бараке број 99.

One Comment

  1. Pomaže Bog imam bitno pitanje…da li je ispravno čestitati praznike muslimanima da li mi Pravoslavci treba to da radimo iako ne verujemo u njihove praznike…ja lično smatra da ne trebamo čestitati njima praznike nego ih trebamo gledati kao braću…ja ne mogu da čestitam iz srca praznik u koji ne verujem…ne mogu to da uradim dok mislim na Isusa Hrista i dok Pravoslavcu Čestitam praznik u koji verujem iz srca ja to ne mogu uraditi za muslimanski praznik.Buni me to što Pravoslavni hrišćani smatraju da je ispravno čestitati praznike muslimanima iako ne veruju u njihove praznike