Жеља на супружнички живот

Питање:
Помаже Бог! Живела сам 20 година у грађанском браку у коме сам изродила двоје деце, која су крштена. Бивши супруг је поштовалац православља, а ја годинама идем у цркву, што нисам чинила на почетку нашег брака. Господу хвала, Његовом милошћу бивши супруг се крстио, али би га до беса доводио сваки наговештај моје жеље да се венчамо у цркви. Наравно да сам схватала да га богоугодном животу могу привући само примером, али након сваког мог одласка у цркву, а поготово након Причешћа тражио је разлог за свађу и изазивао ме до крајњих граница, изазивајуци у мени бес и осуду. Нисам била довољно снажна у молитви. На крају смо се развели и живим сама са двоје деце. Сем деце и неколико пријатеља немам никог. Одлазим у цркву и молим се редовно, читам Библију, православне књиге, али осећам велику самоћу. Свесна сам да Господ види наше срце и да нам даје по заслузи, свесна сам да не смем ништа да желим, нити да кога осуђујем, да треба имати наде, вере и љубави. Сматрам, можда погрешан о, да би и за децу и за мене било добро да се поново удам, уколико бих нашла, тј. уколико би ми Господ ставио на пут праву особу, јер мислим да је сврха родитељства да се створе здраве личности спремне на самосталан живот у вери и да постоји могућност да се превише вежем за њих и тиме их ометем у здравом одрастању и сазревању. Трудим се да будем добар родитељ, а да ли сам, то је на Господу. Питање је, имам ли, тј. имају ли распуштенице и блуднице (јер то сам била живећи толике године у грађанском браку, али надајући се да ћемо заједно кренути оним правим путем, уз Божији благослов) могућности за нови живот у новом браку, тј. смем ли да помишљам на тако нешто (иако у Библији пише, колико сам ја разумела да не би требало то да чине) и имам ли право да таквог човека тражим, или се једноставно препустим вољи Господњој која је можда у томе да останем сама? Како не желети ништа, како каже Отац Силуан? Муче ме празници, Божиц, Ускрс… када су породице на окупу, а наше нема. Ускоро ћерка од 19 год. одлази, а син и ја остајемо сами. Апсолутно сам свесна да је сада најважније да њему помогнем да преброди сестрин одлазак на школовање у далеку земљу, да направим од њега, уз Божију помоћ човека, а да морам да будем јака и због ње. Смем ли у свему томе да мислим и на своје душевне и телесне потребе, јер сам још релативно млада жена? Смем ли да се надам хришћанском браку и животу по вољи Господњој? Или треба да се борим против туге и ружних мисли молитвом, као и до сада? Споља се чиним снажном, способном женом, али то је само због мог мајчинског нагона да отхраним децу најбоље како умем, али дубоко у мени је потреба да имам неког поред себе, јер и јесмо створени да живимо у пару (? ) не само да би тај неко мени чинио, не због користољубља, него да би још некоме сем деци могла да пружим љубав и да поново имамо породицу? Молим Вас најлепше да ми одговорите на моје недоумице. Свако добро.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Сасвим је нормална ваша жеља на супружнички живот и одговор је да. Да ви имате пуно право и слободу пред Црквом да изаберете себи мужа, и да се тако венчате у цркви. Свети Апостол Павле, заиста водећи библијски „богослов брака“, чак нама даје на послушање да је „боље се женити него успаљивати“. Ако имамо жељу за брачним другом кроз тај нама дати црквени поредак ми не можемо себе да због тога називамо „блудницима“. Блуд је широк појам, када се нађемо у сасвим изгубљеном стању духа или тела (заблудели) , и потребан је излазак из њега. Код вас се виде покрети покајања и та ваша јака жеља да живите по вољи Божијој и благослову који нам Он даје кроз свете Тајне у Цркви. Само напред и приђите му ближе и он ће вас прихватити у своје наручје.
Требало би да припазите да се из љубави удате а не због тога што је потребно вашем сину да има очуха поред себе, или само због тога што се бојите самоће, јер деца почињу да одалзе. Сагрешићете ако се не удате из љубави, јер онда у вашу духовну мизерију имате да увучете и другу недужну душу. Зрели сте да разумете да не можете да обећате оно што немате да пружите, а у љубави то је опасно.
Дакле, смете да се надате хришћанском браку, а посебно љубави кроз послушање Цркви, и свој оној земаљској срећи коју ми као хришћани управљани Црквом имамо право да очекујемо.
Желећи вам да ваше молитве буду услишене, у молитвеној нади ја вас најискреније поздрављам
оЉуба

Comments are closed.