Zbunjenost i neznanje

Pitanje:
Dobar dan, poštovani. Prvi put sam vam pisala o mom problemu o čudnim snovima i još jednom se zahvaljujem na odgovoru. Međutim, sada bih htela da mi razjasnite drugo pitanje. Iz Novog Sada sam i kad god sam u prilici odem u Sabornu crkvu na održavanje i čitanje molitve, koje svakog dana počinje u šest sati uveče. U jednom trenutku kad pop završi čitanje i dođe vreme da se prekrstimo, onda se on, kao u muslimanskoj veri, sagne i čučne dole i tako ga svi ostali prate osim mene i još nekih iza mene, izvinjavam se ako sam se pogrešno izrazila. Ako ja to ne pratim, da li time vređam ostale, Crkvu i sve što je u njoj sveto? Šta predstavlja taj čin u toku molitve? Mojima sam rekla za ovo što sam uradila, ali sam shvatila da oni nemaju pojma da li to ima ili nema neke veze. Htela bih da ispravim ako sam nešto pogrešno uradila. A za Bogojavljenje ne znam gde mi je bila glava, radila sam kućne poslove što podrazumeva čišćenje i pranje određenih materijala. Kad je Bogojavljenje u pitanju šta sve se ne sme raditi? Unapred se zahvaljujem na odgovoru. Moje poštovanje
Dragana


Odgovor:
Pomaže Bog Dragana, Hvala vam na iskrenosti. Iz vašeg načina pisanja se vidi da ste iskrena, prostodušna, ali ne baš duboko verujuća osoba… Pretpostavljam da ste opisali večernje bogosluženje u toku Vaskršnjeg posta. U ovom periodu se čitaju posebne pokajne molitve praćene velikim poklonima, kako opisujete: ”kao u muslimanskoj veri”. Kod mnogih ljudi primećujemo da ove poklone doživljavaju kao ostatke muslimanske vere kod nas. Islam je nastao oko 600 godina posle Hrista i oni su preuzeli neke hrišćanske običaje iz starine. Jedan od tih običaja je i veliki poklon, koji se kod Hrišćana na zapadu potpuno izgubio, a kod nas se neguje u manastirima i za vreme Velikog posta u crkvama gde se služe velikoposna bogosluženja. Smisao velikog poklona, koji ste videli da sveštenik čini sa vernim narodom, je da pokažemo svoju smernost i poslušnost pred Gospodom. Naša gordeljiva glava je često nosilac svih naših životnih problema. U toku posta se trudimo da iskorenimo sopstvenu gordost i egocentričnost, koja se završava u narcizmu. Spuštanjem glave do zemlje podsećamo svoje JA, da će ta gordeljiva glava (sa svime što je na njoj: lepe oči, usta, nos, kosa) jednog dana biti vraćena zemlji i ubrzo će i sama postati zemlja! Iz tog razloga je u Pravoslavlju koliko-toliko ostao sačuvan osećaj smernosti, stida i poslušnosti u odnosu na svet, koji je usled veličanja ljudskog individualizma zoboravio na te starodrevne hrišćanske vrline, koje danas poistovećuje sa običajima: ”kao u muslimanskoj veri”. Nije dobro da našu filosofiju života (kojom je smerno živeo Sv. Nikola, Sv. Georgije, Sv. Dimitrije, Sv. Petka i dr.) otuđujemo zbog neobaveštenosti. Što se više udubimo u lepotu Pravoslavlja, bolje ćemo shvatiti predanje nasleđeno od Svetih otaca. Nije dobro raditi kućne poslove o velikim praznicima za vreme Liturgije! To su dani kada trebamo saborno da proslavimo Gospoda u crkvi sa svojim komšijama, prijateljima i rođacima u veri. Imate mnogo lepih i poučnih knjiga na ovoj veb stranici pod rubrikom ”biblioteka”. Čitajte i budite u kontaktu sa svojim sveštenikom, koji će vas očinski uputiti na dalje usavršavanje u veri. Srdačan pozdrav u Gospodu, o. Miroslav

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *