Питање:
Помаже Бог часни оци, желео бих да вам поставим једно питање. Наиме, имам једну дилему. У вези је са исповешћу. Када се спремам за исповест, ја обично пишем на папир оне грехе које сам починио, јер када дођем у исповедаоницу ја се блокирам. Тако ми је лакше. Међутим, пар пута то моје писање није било баш пропраћено од стране свештеника који су исповедали, са одобравањем (нису ми забрањивали, или викали, али се видело да то не сматрају правилним) . Да одмах кажем не пишем ја “романе”, наводим оне грехе које сам чинио од претходне исповести. На једној ТВ емисији сам исто слушао свештеника који је о томе говорио као о пракси монаха. Моје питање је: шта да радим, како да памтим све оно што бих желео да кажем, без записивања, или да наставим са тим, а да тражим некога коме то не смета? Хвала вам унапред и свако вам добро желим
Н.Н
Одговор:
Бог ти помого, Треба обавезно записивати сваки, па макар и најмањи грех кога се сетиш, а затим да се искрено за њих покајеш. Нема “малих” и “великих” грехова, сваки грех удаљава човека од Бога, а “мали” греси неприметно воде према “великим” гресима. Зато Предање Цркве упозорава хришћане да се нарочито чувају ситног греха. Ако твој свештеник нема стрпљења да саслуша све оно што ти имаш да изнесеш под условом да како кажеш (не пишеш романе) онда би било добро да промениш духовника и нађеш некога монаха који ће имати стрпљења да саслуша све твоје муке.
На теби је коначна одлука, уз искрену молитву Господ ће ти отворити разум да урадиш како је најбоље. С поштовањем о.Драган
