О патријарху Павлу
“Чињеница да је, у ове дане, на трон светог Саве изабран човјек који је од свих нас, пред Богом исповиједам, то је моје осјећање, достојнији да буде на том трону, и који је по свом бићу и жићу најближи Светом Сави.
Смјерни, трпељиви, скромни владика Рашко – призренски Павле мученик који је на себи својствен начин носио крст свога косовометохијског народа.
Он се попео на трон Светог Саве, пун чистоте и унутрашњег спознања.
Кажу неки: Стар је!
Није стара благодат и светиња коју носи у себи, коју је годинама задобијао мукотрпно ходећи пјешке по Косову од села до села, од града до града, од манастира до манастира, утврђујући на најбољи могући начин душу свог народа, циментирајући је оним циментом који је непролазан.
Тај и такав епископ се попео на трон Светог Саве и ако би они, који сада држе или желе да стекну власт имали само десети дио несебичности нашег новог патријарха, ова би земља процвјетала.”
(Политика, децембар 1990)
