Волонтеризам у Црвеном крсту.

Питање:
Помаже Бог поштовани Оче. Замолио бих Вас да ми дате Ваше искрено мишљење о волонтеризму у Црвеном крсту. Ја сам волонтер Црвеног крста Србије неких 4 година и стварно јако волим да волонтирам тамо јер помаже онима којима је та помоћ најпотребнија, међутим у последње време стално добијам нападе од неких људи који су при Цркви како је то секташа организација и како један Хришћанин тамо не треба да буде. Па бих јако волео да знам мишљење Цркве о томе. Свако Вам добро од Господа желим.
Исак


Одговор:
Драги брате, Црвени крст је, као што сигурно знаш, међународна организација основана 1863. године у Женеви, која ина националне огранке у свим земљама света (у исламским земљама то је црвени полумесец) . Остварује бројне и разноврсне хуманитарне задатке на здравственом и социјалном пољу, а нарочито у пружању помоћи жртвама рата и других несрећа. Амблем је равнокраки црвени крст на белој подлози. Служи и као знак санитетске службе. Дакле, организација Црвеног крста има хуманитарни циљ, помоћ људима у невољи. А шта је хуманост? Реч долази од латинске речи humanus – човечански. Хуманост је, значи, човечански однос једнога човека према другом човеку. У основи хуманости лежи јеванђелско правило: “Не чини другима оно што не желиш да други теби чине”. Међутим, хуманост није исто што и хришћанска љубав. Хришћанска љубав не полази само од природног расположења (како ја теби – тако ти мени) , већ од натприродне тежње човекове и иде све до самопожртвовања. Није лако себе жртвовати за друге, док је хуманост само природно расположење. Хришћанска љубав каже – увек даји, а хуманост – дај кад имаш. У хуманости нема жртве, јер ту човек даје од свога сувишка. “Подели све што имаш” – то може само хришћжанска љубав. Према томе и Црвени крст је хуманитарна, добротворна организација, која је у Србији озваничена 1876. године и одиграла је значајну улогу у ратовима, које је Србија водила од 1876. до 1918. године. Црква никада није била конфронтирана са Црвеним крстом, напротив, многи свештеници су били ангажовани у овој организацији, нарочито за време ратова и у кризним ситуацијама. И сваки члан Цркве, који се ангажује у овој организацији, треба прима благодарност околине, а не да “добија нападе, чак и оних људи који су при Цркви”. Делатност Црвеног крста треба разликовати од делатности разних секти са запада, које користе невоље и социјалне кризе у нашем народу, обећавају и дају одређену помоћ, али и условљавају чланством у њиховој “јединоспасавајућој” верској заједници. То је чиста злоупотреба хуманости, односно, такав рад се и не може називати хуманитарним, већ чистим користољубљем, безочном пропагандом. Ја верујем да си се ти ангажовао у организацији Црвеног крста из хришћанске љубави, која је била мотив и покретачка снага да се ангажујеш у пружању помоћи онима којима је она потребна. У основи, то је љубав према Богу и ближњему, о којој Христос на илустративан начин говори у причи о Милостивом Самарјанину (Лука 10, 25-37) . Да благослов Божји и милост Његова буду помагачи у твојим добрима немарама и остваривању добра за ближње своје, жели и моли се за тебе о. Душан

Comments are closed.