Водим рат са собом

Питање:
Помаже Бог драги Оци, ја имам проблем сама са собом око исповести и Свете Причести. Прво, мислим да имам јако пуно грехова и да нисам достојна Свете Тајне Причешћа, друго, срамота ми је да све кажем Свестенику, јер мислим да само нисам убила, а да ме у свему осталом нечастиви преварио (не кажем то јер мислим да је ђаво крив, него зато што сам била, и мање-више још увек сам, слаба и поводљива) . Даље, само једном у животу, пре 15-ак година сам се причестила, и од тада имам само неке изговоре. Нисам постила (некад ни на Велики петак) и све време ме је мучила грижа савести, али ја као да сам ишла против себе! Сад сам после пуно година почела да постим јер сам приморала себе да не лажем више саму себе да ја то не могу, да немам услове, да због ноћне смене у фабрици и државе у којој живим (немачке) и њиховог модерног (чита се “погрдног”) схватања света и данашњице ја не могу, … Цркву јако волим, и у Господа Бога нашег верујем, ишла сам на веронауку, читам духовне књиге, слушам духовну музику, чак ми је и рођени брат Свештеник, али ја све време као да себи у инат нећу да слушам срце! Једно време сам чак била и изгубила страх од Бога, веру (увек сам говорила да има Бога и такорећи грдила оне који кажу да Он не постоји, а сама сам била такорећи неверна) , али хвала Богу бар сам се у том смислу вратила на прави пут! У Цркву идем, али не редовно (опет изговор ноћни рад викендом) , волим да певам у цркви и Света Литургија ме јако радује и испуњава. Када год сам имала великих проблема, молитве су ми једине помагале и само ме оне смиривале, али ја као да сам сама себи непријатељ и чим прође невоља ја опет по старом- не заборавим Бога потпуно, али не владам се онако како мислим да треба- осећам се дужном Господу Богу због моје немарности. Желим да верујем тако као што сам веровала кад сам била дете, а то сама себи не дам. Духовника немам, овај град где живим је мали град и многи познају мене и мог мужа, па и новопридошли Свештеник, и најрадје би отишла у Србију у неки манастир и да се тако испричам на миру са неким и да се исповедим неком ко ме не зна. Још једна ствар која ме мучи и због које сам такође оклевала да постим је то што сам пре пар година била код неке жене да ми гледа у карте и то са знањем да свесно грешим! Касније сам тек увидела кроз читање књига колико је то велики грех и исто сам прочитала да се не смем причешћивати 4 године. Извините што сам написала оволико писмо, али стварно водим рат са собом, јер не мислим да сам лоша особа, праштам сваком, и трудим се да не грешим, и ако некад неког осудим трудим се да се исправим али, грешим и осећам се јако грешном. Реците ми, молим вас, како да се усредсредим, и шта да радим по питању Свете Причести? Пуно Вам хвала и све добро од Бога Вам желим
Н.Н


Одговор:
Бог ти помогао, Неизмерна је љубав Господња када се особа искрено каје за своје грехове и више то не чини. Неће нас Господ питати шта смо све чинили у овом животу, него ће прво да нас пита дали смо се кајали, праштали и причешћивали. Света Тајна Исповести је лек за човека а Света Тајна Причешћа оздрављење.Немој се стидети грехова својих пред једним свештеником, јер су тајна. Спасавајсе Исповешћу да не останеш непокајана када сва наша дела/недела буду јавна.Баш то и Ђаво хоће, да се не исповедаш и не причешћујеш не би ли те задржао за себе. Ето и видиш да ти се Господ нуди, јер спознајеш своје грехове, само још да их исповедиш, покајеш се и причестиш и ето радости души твојој.Немој тражити оправдања него нађи времена за свој духовни живот.Мало је човеку потребно, само да отвори врата срца свога и Господ ће се уселити у њу.Све то што си учинила већ данас закажи исповест код свештеника и сузама свога покајања опери. Исто тако и разна гатања или гледања у карте или шољу обавезно исповеди и клони се тога као највеће губе. Ништа ти они немогу помоћи само могу да те одведу још даље от Свезнајућег Творца.Учествуј редовније на Светим Богослужењима са својом породицом и радуј се свакој Литургији као јединој заједници спасења.Пост и молитву редовно упражњавај јер ти је то лек за душу и тело. Радуј се Господу а немој да се плашиш или стидиш јер Он је ту да…“позове грешнике на покајање“ и да Својом неизмерном љубављу подигне и поправи све оне који својевољно Њему прилазе. Нека би Премилостиви Господ тебе и твоје умудрио, просверио и привео „заједници светих“ кроз покајање и Свету Евхаристију.
о.Милан

Comments are closed.