Владика Иринеј (Буловић) – Православљу прети раскол тежи од оног између Истока и Запада

Први пут у историји православне цркве над њом се надвија реална опасност од новог великог раскола, овог пута не између хришћанског Истока и Запада него унутар самог Истока.

Ако би дошло до тога, а ја се надам да, упркос свему, неће доћи, то би био већи и тежи раскол од свих претходних у историји Цркве, квантитативно већи и од раскола из 1054. године, с обзиром на данашњу бројност помесних православних цркава и њихову раширеност у свету. Овако владика бачки Иринеј коментарише упозорење Светог синода Руске православне цркве да је цео православни свет у опасности после одлуке Светог синода Васељенске патријаршије о постављењу двојице „егзараха” за Кијев.

– Морам, узгред и укратко, да разјасним појаву двојице цариградских „егзараха” у Кијеву. Они, наиме, нису тамо постављени него послани на неко време, у конкретној мисији спровођења плана о додељивању аутокефалије украјинским расколницима више боја и врста, а против воље законите, канонске цркве у Украјини, једине која у тој земљи јесте Православна црква, призната од свих цркава, почев од Цариградске патријаршије. Реч егзарх има разна значења у разним контекстима, али овде значи просто изасланик, легат, представник. Да бисмо разумели о чему се ту ради, морамо замислити ову слику: у Скопље долази делегација с обалâ Босфора да испита модус и процедуру додељивања аутокефалије тамошњој цркви која је у расколу са свим црквама, укључујући, на првом месту, саму Цариградску патријаршију, а ћутке заобилази канонску цркву и њеног поглавара, архиепископа Јована, иначе јединог којега признају сви, па и споменута делегација и они који су је послали…

Могуће је замислити и још већи оксиморон: слична делегација стиже на Цетиње, ту се настањује на неко време и почиње да разрађује процедуру давања аутокефалије Мирашу Дедеићу (самозваном Михаилу) и његовој расколничкој секти, иако га је претходно сама Цариградска патријаршија рашчинила због његових канонских преступа, док законити епископ, митрополит Амфилохије, добро познат и у самом Цариграду и у православном свету уопште, не бива удостојен ни посете и поздрава, а о читавој „миротворној” и „ујединитељској” операцији сазнаје из новина и с малог екрана – каже у разговору за „Политику” владика бачки Иринеј.

Да ли та опасност од раскола, уствари, већ постаје стварност јер се у истом саопштењу Светог синода Руске православне цркве констатује и да је „процес према изјавама васељенског патријарха неповратан и биће настављен”?

И ја знам за такве изјаве, али сматрам да у историји нема неповратних процеса, чак ни када су окончани, а камоли када су у току и тек треба да буду окончани. Понављам: надам се у Бога, заједно с огромном већином православних хришћана широм света, да Цариградска патријаршија, историјски гледано мати свих словенских цркава, неће прећи фатални Рубикон и да ће светињу јединства Цркве ставити изнад овоземаљских „примата”, антагонизама, интереса, утицаја.

Напоменуо је и да Српска православна црква не прихвата постојање два разлличита, притом завађена, православља, једног „фанариотског“, а другог „московског“, већ да верује у једну, свету, саборну и апостолску Христову Цркву.

„Укратко: нисмо за Москву, него за пуно поштовање вековног канонског поретка, и нисмо против Цариграда, него против сваке иницијативе која би, чак и независно од добрих намера, сигурно изазвала још теже потресе и поделе од оних које већ имамо“, поручио је Иринеј.

На питање да ли постоји могућност да се, ако неканонске црквене структуре у Украјини на овај начин добију аутокефалнсот, слично догоди и у Македонији, где такође постоје канонска Црква и непризнате структуре, владика бачки упозорава да ако нешто прође у Украјини, проћи ће не само и у Македонији него и у Црној Гори, Абхазији „и где год наручиоци и извршиоци замисле, чак, можда, и у Грчкој“.

Извор: Политика

4 Comments

  1. Spasenie ima samo preku Hristovoto ime i ispolnuvanje na negovite zapovedi. Nikako ako si srbin, grk, rus… Po ljubovta ke ne prepoznaat dali sme Hristovi, a ne so frlanje na anatemi i raskolnici. Gospod e praveden, pa na sekogo ke mu sudi po negovite dela.

  2. Душан М. СТОЈАНОВИЋ

    Доста нам је празнословља, где су Вам корисна и богоугодна дела и жртве за одбрану православне вере које су нам Свети Отци у житијама светих за сваки дан у аманет оставили?

  3. Milivoje Dovedan

    Nema ljubavi u Crkvi zaista..molimo se za sve usrdno

  4. Bilo bi to dobro kada bismo mogli da odgorimo pravilno na pitanje koje je Sveti Justin Popovic zadavao svakom verniku da bi sam sebe ispitao da li je je ostao uz Hrista u vreme deoba i raskola.
    “DA LI SI ZA SVETOG SAVU ili ne? AKO SI SA SVETIM SAVOM ONDA SI I ZA ISUSA HRISTA I SA SVIM SVETITELJIMA!”
    P.M.