NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Sveto Pismo » Veliki Vavilon.

Veliki Vavilon.

Pitanje:
Pomaže Bog! Molim vas da mi odgovorite da li se pod velikim Vavilonom i njenim padom u Otkrovenju Jovanovom, podrazumeva rimokatiolička crkva ili bilo gde u Otkrovenju u negativnom kontekstu, kao što sam čula da neki protestanti govore? Hvala najlepša, unapred! S poštovanjem
M.K.


Odgovor:
Dragi MK to što protestanti kažu za rimokatolike još gore će reći za nas pravoslavne – za nas koji smo izrazito bogatiji svešteno-sibolikom u bogosluženjima, svetootačkom tradicijom i uopšte crkvenim životom. Orginalni pojam Vavilona jeste grad, centar ovosvetske moći i ekonomije, ljudske gordosti pa i bogoborstva koje je bilo izraženo u onom nasilnom i fizičkom „poznavanju“ Boga. Knjiga Otkrovenja ne može da bude kontradiktorna knjigama Starog Zaveta, tako da ne bi trebali da ovaj „vavilon“ usmeravamo na neku opredeljenu crkvenu organizaciju osim otpadništva uopšte onih koji se nalaze van lađe Hristove. Jedno je jasno: „da vrata“ ada neće proždreti Crkvu, to „malo stado“, i da će sve ostalo biti jedno veliko bogoostupništvo i zabluda. Zato je Vavilon po svetom Ipolitu Rimskom, „sav ovaj svet“ (κοσμος) , i u tom Vavilonu (svetu) postoji misao koja otkriva karakter „dva naroda“, koja se otkrivaju u ona dva starca knjige proroka Danila (13 gl.) , koji su opterećeni „bludom“ oklevetali Suzanu neporočnu i čistu (Tvorenija, knj. I, viđenje prvo) , koju sv. Ipolit analogijski upoređuje sa Crkvom, na koju danas sve više i više bacaju klevete i otrovne reči. Jedan je narod od obrezanja, dakle jevrejski, a drugi je od neznabožaca; iz pomenutog vidimo da se ovde prožimaju vere, a idejno sve vere koje nisu Telo Hristovo (odmah dolazi na misao Svetski savet crkava i njegova delatnost) . U produžetku ovog tumačenja sv. Andrej Kesarijaski u samoj reči Vavilon vidi „izmešanost i simbiozu ovog sveta i životnih nedaća“ (Tumačenje Apokalipsisa, glava 41) . „Žestoko vino bluda svojeg jeste pomračenje uma od idolopoklonstva ili opijanja grehom, zbog kojeg će Bog po rečima Psalmopevca, da pogubi svakog preljubnika (otstupnika) “ (PS, 72, 27) . Istrebljenje Vavilona zamenjuje hrišćanska ideja „Gornjeg Jerusalima“ (isto, 14, 8) , što je pravda Božija koja je suprotnost ideji Vavilona t.j. gerhu. Preljubništvo izabranog naroda kao i novozavetnih naroda u krilu Crkve sveti Oci uvek su tumačili tako što je ono bilo odvraćanje od prave vere, a biblijski još tačnije: religiozna asimilacija sa okružujućim mnogobožcima kao i neznabožcima. Oberlen kaže „da sama reč preljubnica označava u Vavilonu palu Crkvu, a ne Rim, kao prestonicu sveta“. Ovde nije reč o političkom i ekonomskog Rimu, jer dobro znamo da je to on odavno prestao da bude, i da se na drugom mestu kotira idejni, politički i ekonomski centar svetske moći. Pad Crkve – Vavilona, treba razumeti u potpunom poistovećivanju Crkve sa svetom, gde se ona uopšte ne razlikuje od „prestonog mirskog grada“, u kojem je pao moral svih vrsta. „Kako je proročkim jezikom žena uvek sinonim istinite Crkve mi preljubnicu moramo da razumemo kao sinonim neverne i pale Crkve“ (Zbornik tumačenja Apokalipsisa, st. 244, Moskva 1902) . Dakle to „bludničenje Crkve“ jeste poistovećivanje svog života sa „životom Vavilona“, što je pre svega opredeljenje za carstvo zemaljsko a ne Nebesko. Imaju li pravo protestantske crkve da osude rimokatoličku kada su čak više pale u materijalzam, egoizam i gordost, i koje se čak javljaju gospodstvujućom crkvom trenutne najjače moderne imperije ovosvetske moći kojoj se pripisuju simptomi bolesti biblijskog Vavilona? Te grupacije su najviše pale u „kneževstvo ovog veka“, onog kojeg se Gospod za nas sve odrekao na gori iskušenja, i osuđivanjem bilo kakvog katoličkog tradicionalizma koje se kod njih donekle zadržao recipročno se osuđuje i Pravoslavna Crkva, a upravo to Njeno Sveto predanje protiv kojeg su davno podigli glas. Idejni izraz Vavilona nisu smirenja, stradanja, nemaštine i ugnjetenost svih vrsta, nego sve ono suprotno; upravo ono sa čime se naslađuju većina protestantskeih grupacija u „zemaljama meda i mleka“ koje uvek sa uzdgnutim mačem sile i slave stoje nad podrabljenim narodima i sirotinjom, i to samo zbog toga što tradicionalno žive i misle (evanđelski patrijahalno) , t.j. drugačije zagovaraju poimanje i upražnjavanje života u ovom našem kratkom veku i ne služe idejama „kneževini“ ovog veka. Crkve su pale, padaju i dalje će padati, i taj pad vidimo u tom biblijskom bludničenju jevrejskog naroda, što je idolopoklonstvo, ništa manje ni novozavetne crkve ne služe tom bludničenju ili preljubništvu (idolopoklonstvu) u svom bogoostupništvu mešanja „svetlosti sa tamom“ ili služenjem „Bogu i mamoni“ gde jednog gospodara mora da izabere da mrzi. U ovom svetu izrazitog materijalizma znamo da je i mamona – Vavilon, taj jedini gospodar srca i tvorac ideala današnjeg modernog čoveka. Dakle, Otkrovenje jasno govori o crkvi „bludnici“, i to bludničenje nemamo prava da usmerimo samo na Rimokatoličku crkvu koja se zaista „poistovetila“ sa svetom, nego je ono u nedostaku religioznog i fizičkog morala živi proces otpadanja od Crkve. Nas ne spasava opredeljenost i ime kojem pripadamo nego ovaploćeni ideali Hristovi, i zato se neisključuje to vavilonsko bludničenje i mnogih članova same Crkve koji će se asimilirati sa biblijskim filistimcima, amorejcima, moavcima i sličnim, i naravno sa vaviloncima. Vaš Ljubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *