NASLOVNA » Vera i Pravoslavlje, PITANJE PASTIRU » Uzrastanje bez Boga

Uzrastanje bez Boga

Pitanje:
Pomaže Bog častni oci! Oprostite mi ako je pitanje koje ću postaviti komplikovano i naporno za rasuđivanje. Ja sam dete razvedenih roditelja i jedan sam od nebrojene dece koja su rastla i vaspatavana u komunističkim brakovima, pa i onih koja su od savremenomenog društv učila o kapitalizmu i svim dušegubnim savremenim idologijama i zabludama, kao što su teorija evolucije, seksualna revolucija i bezbroj raznih liberalnih sloboda koje obezboženom narodu daju lažan osećaj da ne čine bezakonje. Nažalost u ovoj dolini plača je ogroman broj opustošenih duša od kojih je i moja. Ja sam još i dobro prošao hvala Gosopodu kakvih sam tragedija video u životu pa i ovde na forumu pročitao. Usuđujem se da navedem reči Gospoda„i zato što će se umnožiti mnoga bezakonja ohladnjeće ljubav mnogih! I, kome je više dato od njega će se više i tražiti! „. ove reči Spasiteljeve se odnose naročito na hrišćane pa i na nas novo obraćene. Moje pitanje je- koliko ja i čitave generacije ohladnelih srdaca i grehom ojađenih, novo obraćenih duša snosimo odgovornost za sve grehe koje smo činili prema roditeljima i za sve traume iz detinjstava i mladosti? A posledice su strašne i vide se naročito po beloj kugi koja vlada jer postoji strah od porodičnih obaveza i dr.pitanje je/ ipak nam je Gospod dao veliku milost prizvavši nas u crkvu, koliko se ove reči odnose na nas? Kakav odovgor možemo da damo? Unapred hvala na trudu.
N.N


Odgovor:
Dragi brate, Iako nisi odrastao i vaspitan u pravoslavnoj veri, ipak si shvatio, kao odrastao, da deca nose ne samo genetske osobine svojih predaka, već snose i posledice neprihvatenja verskih istina i nemoralnog življenja svojih roditelja. Odavno, još u Starom zaveru je rečeno: Oci jedoše kiselo grožđe, a sinovima trnu zubi (Jezekilj 18, 2) . Čovek ne živi na zemlji sam, odvojen od drugih. Jedan od najznačajnijih zakona koji vladaju čovečanstvom i društvenim životom je zakon solidarnosti. Nijedno ljudsko delo se ne dešava u zatvorenom prostoru, zato što ljudi nisu robinzoni. I dobro i zlo ostavljaju posledice na ceo svet i društvo postaje kao atmosfera, satkano iz svih tih uticaja. No, ovaj zakon ne deluje samo jednostrano: pokazuje se i kao dobar i kao rđav. Čovek može da rani ili ubije svog bližnjeg, isto kao što može da ga spasi ako se davi ili da mu da svoju krv radi trasfuzije. Zakon solidarnosti deluje i u okviru porodice. Otac i majka primećuju kod svoje dece svoje karakteristične crte, svoje fizičko zdravlje, odblesak onoga što oni sami predstavljaju ili kakvi su bili njihovi preci. Zakon nasleđa nije ništa drugo do li primenjivanje opšteg zakona solidarnosti u okviru porodice. U tom opštem uzročnoposledičnom zakonu neka svaki čovek, pre no što okrivi druge za svoje nevolje, upita svoju sopstvenu savest: nije li i on učinio zla bilo kojoj nevinoj žrtvi svojom sopstvenom zlobom. Rđav primer, loše vaspitanje, slabost, prestup – ako bi Bog još ovde na zemlji počeo da kažnjava krivce, ko bi od nas izbegao kaznu? Eto, dragi brate, iskusivši, a sada i znajući, da posledice rđavog života i lošeg vaspitanja mogu da imaju tragične posledice za čitave generacije, potrudi se da svom potomstvu dadeš dobar primer hrišćanskog života, jer roditeljski očigledni primer će bolje uticati na decu od bilo kakve pedagoške teorije. Bog je zaista milostiv i dugo trpi naša bezakonja, ali i poslednju reč pravde daće Bog. Ako mi sada i ne znamo kako će se pravda baš izvršiti, mi sa savršenom sigurnošću znamo, da će pravda biti zadovoljena.
Mir Ti od Gospoda i da Ti Gospod podari dobru decu (da svaki učini u svom domenu za sprečavanje bele kuge) , da ih podigneš u hrišćanskoj porodici, za dobro Naroda i Crkve.
o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *