УМНО ДЕЛАЊЕ, О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ

 

УМНО ДЕЛАЊЕ. О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ.
 

 
Од састављача
 
“Шта је молитва? У чему је њена суштина? Како човек да се научи молитви? Шта осећа дух хришћанина који се моли у смирењу срца?
Свим овим питањима би стално требало да се баве и ум и срце верујућег, јер у молитви човек беседи с Богом, улази у благодатно општење с Њим и живи у Богу. И свети оци и учитељи Цркве дају одговоре на сва ова питања, одговоре, засноване на благодатном озарењу у искуству молитвеног делања, искуству, које је подједнако доступно и неуком човеку и мудрацу” (еп. Никон).
“Сваки хришћанин увек мора имати на уму да треба да се сједињује са Господом Спаситељем свим својим бићем, да треба да Му дозволи да се усели у његов ум и срце, а најбоље и најпоузданије средство за овакво сједињење са Господом, после причешћивања Телом и Крвљу Његовом, јесте умна Исусова молитва.
Да ли је Исусова молитва обавезна и за мирјане? Сигурно да је обавезна, зато што је за сваког хришћанина, као што је већ речено, неопходно да се сједини са Господом у срцу, а као најбољи начин за ово сједињење служи Исусова молитва” (еп. Јустин).
Монаху се на монашком постригу дају бројанице које се називају духовним мачем и завештава му се непрестано, даноноћно мољење Исусовом молитвом.
Када сам ступио у обитељ, осетио сам ревност према овом монашком завету и у томе ме је руководио мој старац А., који је разрешавао све моје недоумице на које сам наилазио у току молитве. Након старчеве смрти био сам принуђен да онда када је требало да ми се разреши нека недоумица прибегавам делима богомудрих отаца. Извлачећи из њих оно што је битно за Исусову молитву све сам то записивао у своју свеску и тако је током времена настао зборник о молитви.
Материјал зборника је растао из године у годину, и због тога предмети нису дати по строгом систематском поретку и редоследу; он је служио мени лично као помагало.
Сада ми је пало на памет да овај свој зборник или помагало издам у нади да ће можда бити од помоћи онима који траже руководство ради усавршавања свог унутрашњег духовног живота и да ће им мудри савети светих отаца и нама савремених подвижника који су наведени у зборнику помоћи у њиховој доброј намери.
У зборнику има понављања, до тога је дошло због искрене жеље да се у ум јаче уреже оно о чему је ту написано. Све што се предаје од срдачног убеђења треба да изазове најживље интересовање, и то је тим пре потребно у данашње време када се свуда уочава крајња оскудица у погледу било каквих стремљења у области духовног живота.
Дакле, циљ издавања нашег зборника јесте да на све могуће и најразноврсније начине и уз многобројна понављања управо објасни начин творења Исусове молитве, да покаже колико је она нужна и неопходна у делу нашег духовног служења Богу. Једном речју, да подсети, како савремено монаштво тако и све оне који ревнују за своје душевно спасење, на древно отачко учење о умном делању и на борбу са страстима, тим пре што данас о Исусовој молитви, по речима епископа Игњатија, “људи углавном имају веома магловиту, нејасну представу. Неки, који себе сматрају обдаренима духовним расуђивањем и које многи таквима и сматрају “плаше се” ове молитве као неке заразе наводећи као разлог “прелест” која је наводно обавезна сапутница упражњавања Исусове молитве, сами се од ње удаљавају и друге уче да је се клоне.” Даље епископ Игњатије каже: “Овакво учење је по мом мишљењу измислио ђаво, који толико мрзи име Господа Исуса Христа пошто оно уништава сву његову силу; он дрхти од овог свемоћног имена и зато Га је оклеветао пред многим хришћанима, како би они одбацили пламено оружје, страшно за непријатеља, а спасоносне за њих саме.”
Због тога се код састављача и појавила насушна потреба да скупи све што је неопходно ради разјашњавања овог духовног делања и недоумица које се приликом тог делања срећу. Сам пак састављач, не смејући ни да помисли да назове себе “умним молитвеником” усудио се само да извуче из ризнице светих отаца њихове богомудре савете о непрестаној молитви, савете који су неопходни као ваздух нашем дисању, свима онима који ревнују за своје спасење.
У овај зборник о умном делању који се бави молитвом улази око четири стотине изрека светих отаца и нама савремених подвижника, и осим тога, читаве поуке подвижника побожности, искусних у молитвеном подвигу као што су: светитељ Димитрије Ростовски, архимандрит Пајисије Величковски, старац схимонах Василије и други делатељи свештене Исусове молитве.
На крају ове књиге пажњи читалаца нуди се индекс у којем су побројане овде наведене изреке отаца уз навођење аутора и књига из којих су ове изреке преузете са позивањем на странице овог зборника на којима су исте одштампане.
 
Валаам, 27. јули 1936.г.
Игуман Харитон

Comments are closed.