Ulazak u veru

Pitanje:
Pomaže Bog poštovani oci, zanima me kako se zapravo ulazi u veru, sopstvenom voljom ili Božijom? Da li i na koji način neverujući čovek može postati verujući samo ako on sam to želi? U Svetom pismu Apostol govori o izabranima, da li smo mi izabrani a ostali nisu, i da li to znači da oni koji nisu izabrani u stvari nemaju mogućnost izbora? Oprostite na mom neznanju. Goran
Goran


Odgovor:
Bog vam pomogao Gorane, Hvala vam na ovom veoma zanimljivom pitanju. Svako ljudsko biće rođeno na zemlji ima dušu, koja je spona između zemaljskog tela – praha zemaljskog, i svog Tvorca nebeskog – Gospoda Boga. Svako ljudsko biće, po svojoj duši, teži ka radosti i zajednici sa Bogom. Kod nekoga je ta duhovna težnja veoma izražena, a neko, usled loših navika, ili prevelike zaokupljenosti materijalnim stvarima, zapostavlja ovu duhovnu dimenziju svog života. To bi bili „neverujući“ ljudi. Razmišljanje o bolesti, ili smrti je trenutak kada čak i „neverujući“ čovek počinje da razmišlja i o postojanju sveta, koji mi ne možemo okom da vidimo, ali dušom možemo da osetimo. Pobožan čovek je osoba, koja oseća prisustvo ljubavi u svom srcu i živi po zakonu ljubavi. To je zato što je Bog Ljubav! Osoba, koja ne može da oseti lepotu ljubavi, čak i da poznaje sve dogmate Crkve, da je intelektualno dobro informisana o crkvenim stvarima, neće biti u stanju da shvati tajnu vere, i predstavlja ponekad veću opasnost od neverujuće osobe, jer vernik bez ljubavi lako ulazi u fanatizam. Lepo je rekao jedan mudri čovek: „Gospoda Hrista nisu raspeli na krst nevernici, već vernici! Hteli su da ubiju Boga radi Boga! “ Prirodna ljubav i dobrota prirodno uvode čoveka u svet vere. Vaše drugo pitanje je vezano za temu „predestinacije“ o kojoj je posebno pisao Blaženi Avgustin. Predestinacija ne postoji! To je stav Pravoslavne crkve. Zar bi bilo ispravno da Gospod neke ljude predodredi da budu dobri, a druge predodredi da budu loši. Svakom ljudskom biću je podarena sloboda volje da izabere put svog života. Neko u životu oseti mnoge radosti, a neko mnogo tuge… Svaki život je velika tajna, koja se otkriva našim srcem. Srce, koje gleda život u ljubavi, čak i onda kada je teško sačuvati ljubav i mir Božiji u sebi, živeće u veri radosti. Osoba, koja ropće, zavidi, ili nedaj Bože, mrzi, i u mržnji drugima pravi pakost, takva osoba, po rečima starca Pajsija, proklinje sebe i svoj sopstveni život čini mizernim. Bog izabire sebi one, koji su se svojom ljubavlju odazvali na glas Božanske ljubavi. Bog svakoga zove k sebi, ali se svi ne odazivaju na poziv Božije radosti. O takvim „izabranim“ govori Apostol Pavle u Novom zavetu. Srdačan pozdrav u Gospodu, o. Miroslav

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *