Ukočenost

Pitanje:
Pomaže Bog, Rođena sam i živim u inostranstvu. Krštena sam kao beba, ranih 70-ih, odrastala sam u verujućoj familiji, za Gospoda našeg znam od detinjstva i vera je oduvek prisutna u mom srcu. Molim se, postim, idem na Liturgiju (ne svake Nedelje, priznajem) , nekad se samoj sebi činim neozbiljna u praktičnom smislu. A vera je uvek, uvek tu, nekad slabi, pa osetim Božiju ruku (opomene me Gospod! ) , nekad jaku, goruću… Ali imam jedan problem, „kočnicu“ u životu: samo sam se jednom – i to jako kratko i sasvim sažeto – ispovedila (na grobu Oca našeg Justina Ćelijskog) , ali sam i posle toga bila lagana, da ne kažem „lebdeća“… Jednostavno sam osetila radost, pravu! Pa opet me je strah, neki neopisiv grč, kada pomislim na ispovest, na pravu, duboku, iskrenu (mada je i ta jedina bila isto iskrena) . Znam i čitala sam skoro sve odgovore na ovo pitanje ovde. Godinama sam u nekom mutnom stanju, ali kao da sam ukočena. Koje pravilo, koje molitve, šta činiti da se otrgnem od te ukočenosti? Pomozite mi, Hvala vam od srca, blagoslovite oče i svako dobro vam od Gospoda
N.N.


Odgovor:
Pomaže Bog sestro, Ne shvatam zašto je Tvoje pismo prožeto nestrpljenjem, nespokojem, pa čak i zbunjenošću. Vidim da si žena u zrelim godinama, hrišćanski vaspitana i verski obrazovana. I sigurno je da odavno sama odlaziš kod lekara, odlaziš kod svog kućnog lekara kad Te nešto zaboli ili da kontrolišeš svoje zdravlje. Bila si sigurno i na specijalističkim pretragama, da bi saznala, da li je kod Tebe koji organ oboleo ili postoji opasnost da oboli. To je o lečenju tela, a sada prelazimo na lečenje duše. Odlaziš gotovo redovno na Svetu liturgiju, pa verujem i da se redovno pričešćuješ, češće ili ređe, prema potrebi duše. Za pričešće se pripremaš telesno i duhovno: postom, molitvom, praštanjem, a neposredno pre pričešća i ispovešću kod svog nadležnog paroha, odnosno duhovnika. Tvoja „sažeta“ i iskrena ispovest na grobu oca Justina (! ) učinila Te je „lakom“, što znači da Ti je Bog oprostio ispoveđene grehe i ako posle toga više nemaš prekora savesti za tada ispoveđene grehe, nema više potrebe da ih ponovo ispovedaš u nekoj „velikoj, potpunoj“ ispovesti. Znači, kada osetiš bol u telu odlaziš kod lekara i govoriš mu šta Te boli, pomažeš mu da uspostavi dijagnozu bolesti, da bi Ti mogao prepisati odgovarajući lek. Tako i u duhovnom pogledu, odlaziš kod svoga sveštenika i slobodno, bez straha i stida, govoriš o stanju svoje duše, o gresima koji Ti opterećuju savest, kako bi duhovnik mogao da Ti pomogne pri oslobađanju od greha. I nema potrebe da strahuješ od ispovesti. Ti se ispovedaš pred Bogom koji prašta svaki greh za koji se pokaješ i Ti slušaš reči svoga duhovnika, koji Ti govori: „Evo, kćeri, Hristos nevidljivo stoji i prima tvoju ispovest. Nemoj se zastideti niti uplašiti; nemoj ništa sakriti, već slobodno reci šta si učinila, da bi primila oproštaj od Gospoda našeg Isusa Hrista. Evo i ikona je Njegova pred nama, a ja sam samo svedok da posvedočim pred Njim što mi budeš rekla. Sakriješ li što – činiš dvostruki greh. Došla si u lečilište, nemoj otići neizlečena! “ I još nešto: nemoj odlagati ispovest, jer može da se nagomilaju manji i veći gresi, kojih se kasnije možda nećeš setiti, pa ni ispovediti. Ako ne ideš redovno kod zubara, da kontrolišeš stanje zuba i da ih higijenom održavaš, mogu da nastupe teške posledice. Tako i sa zdravljem duše. Redovno se ispovedaj kod svog sveštenika, kad god osetiš potrebu, pa onda i nećeš morati da pristupaš, kako Ti kažeš na „pravu, duboku, iskrenu“, jer će Ti takva biti svaka redovna ispovest. Naravno, kao što odlaziš na specijalistički pregled tela, možeš povremeno otići i kod nekog poznatog duhovnika, da se sa njim posavetuješ, da Ti on pomogne da ispovediš i one grehove koji su Ti već otišli u potsvest, koje si možda i zaboravila. Čitaj molitveno pravilo pred Sveto pričešće, koje ćeš naći u svakom molitveniku. Čitaj 50. psalam i nastoj da zajedno sa carem Davidom zavapiš Gospodu: „Operi me dobro od bezakonja moga, i od greha moga očisti me. Jer bezakonje moje ja znam, i greh je moj stalno preda mnom“.
I znaj, nema greha čovekovog koji bi prevazilazio milost i ljubav Božiju, pa zato nema mesta strahu od kajanja i ispovesti. Rastereti svoju savest i pričešćuj se što češće, razume se, uvek posle temeljne pripreme, uz pomoć svoga duhovnika.
Neka Duh Sveti siđe i na Tebe i neka Te orosi svojom blagodaću! Sa malim zakašnjenjem u odgovoru, srdačno Te pozdravlja o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *