УЏБЕНИК ЖИВОТА – КЊИГА ЗА ЧИТАЊЕ У ПОРОДИЦИ И ШКОЛИ

 

УЏБЕНИК ЖИВОТА
Књига за читање у породици и школи
 

 
ЖИВОТ ВЕЧНИ
 
Читаоци, да ли сте имали прилике да сретнете људе који би на питање о вечном животу и о награди што ју је Бог припремио за праведнике, слежући раменима, одговарали: “Како то можемо да знамо? Зар је неко био тамо? О томе нема шта ни да се расправља ни да се размишља!” О, људска гордости, о јадна неукости! На такве се односи руска пословица: “На гомили злата ћеш седети и од глади ћеш умрети”. Доиста, ви и ја никада нисмо прекорачили границу земаљског живота и нисмо били удостојени откровења великих тајни. Али ми имамо Свето писмо, верног и истинитог сведока онога што је било и онога што ће бити. Све што је потребно знати за наше спасење забележено је на страницама Старог и Новог завета. Достојни смо и такве осуде ако, имајући при руци Књигу живота, остајемо у мраку незнања! Уистину Господ није за то крив! Напротив, он је Духом Светим заповедио апостолима да запишу у Божанским књигама све што нам је неопходно. Којим речима почиње света Апокалипса? “Откровење Исуса Христа, које њему даде Бог, да покаже слугама својим шта се има збити ускоро; и објави га пославши га преко анђела својега слузи својему Јовану… Блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчанства, и чувају оно што је написано у њему, јер вријеме је близу.”
А шта налазимо на крају те мудре књиге? Свети Јован Богослов добија заповест: “.”Не запечати ријечи пророштва књиге ове, јер је вријеме близу.” “И ево долазим ускоро. Блажен је који држи ријечи пророштва књиге ове.”
Према томе, ви и ја морамо не само да се удубљујемо у садржину ове тајанствене књиге, него и да извршавамо оно што је у њој написано ради нашега спасења. А пошто је остало мало времена, усрдно се помолимо и приступимо излагању предмета који се односе на блажено вечно сапребивање помилованих и спасених народа с Господом Богом.
Откровење о последњим данима човечанства забележио је, као што сте схватили, омиљени ученик Господа, свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов.
Нека никог не мучи питање где ће Бог да смести све који су удостојени спасења. “И видјех небо ново и земљу нову”, сведочи свети Јован, ,јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема.” Како ли ће у очима праведника изгледати њихово ново место становања? Човечји разум не може појмити ту славу и величину небеског Царства који су сакривени у следећим речима: “И видјех свети град, Јерусалим нови, гдје силази с неба од Бога, припремљен као невјеста украшена мужу својему. И чух глас силни с неба који говори: Ево Скиније[1] Божије међу људима, и Он ће становати с њима и они ће бити народ Његов, и Сам Бог биће с њима; и Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође. И рече Онај што сједи на пријестолу: ево све чиним новим… И рече ми: сврши се!”
Ма колико човек на земљи био срећан, ма колико испуњеним животом се наслађивао, никада неће окусити истинско блаженство тамо где је све трошно и непостојано, тамо где су бескрајна искушења и саблазни, тамо где нас окружују болести и несреће и где смрт још убире своје плодове. А тамо на небу промена нагоре више неће бити. Тамо се не треба плашити лукаве змије и њених погубних искушења! Тамо више неће бити места за патње и за смрт, јер ће и ђаво, и смрт, и све саблазни наћи своје место у језеру огњеном. Спасени народи корачаће у светлости Јагњета Христа “и цареви земаљски донијеће славу и част своју у њега”. Свети Јован наставља своје Богом откривено сведочанство: “И одведе ме у Духу (Анђео) на гору велику и високу, и показа ми град, свети Јерусалим, који силази с неба од Бога”. Шта је био центар тог чудеснога града? Можда су његове улице, налик чистом злату и провидном стаклу, водиле према великом храму? “А храма не видјех у њему, јер је храм његов Господ Бог Сведржитељ и Јагње.” (Син Божији, Господ Исус Христос).
Ако сав град личи на чисто злато и ако су градске зидине подигнуте од драгога камена јасписа, колико је онда у њему светлости! А како се осветљава град ноћу?
“…И град не потребује сунца ни мјесеца да му свијетле, јер га слава Божија освијетли, и свјетлост је његова Јагње”, који је налик на драги камен као “камен јаспис који зрачи као кристал.” “И врата његова неће се затварати дању, јер ноћи ондје неће бити.” “…и неће требати свјетиљке (слуге Јагњетове), ни свјетлости сунчане, јер ће их обасјавати Господ.”
Да ли ће бити много капија на великим и високим градским зидинама ? “Од истока троја врата, и са сјевера троја врата, и од југа троја врата, и од запада троја врата.” На тих дванаест врата стоји дванаест Анђела, а свака врата су од истог бисера: дванаест врата – дванаест бисера.
Пријатељи, размислимо о томе какви морамо бити да бисмо се усудили да прођемо кроз бисерна врата у Небески град! Шта о томе говори Откровење?
“…И неће ући у њега ништа нечисто, ни на који начин гадост и лаж, него само записани у Јагњетовој књизи живота.” “Блажени су који творе заповијести његове, да имају право на Дрво живота, и да уђу на капије у Град. Напољу су пси и врачари и блудници и крвници и идолопоклоници и сваки који воли и чини лаж.”
Шта значи боравак неких људи изван светога града? “И више неће бити никаква проклетства (у светом граду)” “А страшљивцима и невјернима и нечистима и убицама и блудницима и врачарима и идолопоклоницима и свима лажама, њима је удио у језеру које гори огњем и сумпором.”
Страшно је, али и спасоносно све што нам се у Писму открива. Оно назива неверним људе који не желе да приме свето Крштење у крилу Свете Саборне и Апостолске Цркве, на шта нас призива вера у Спаситеља света, Исуса Христа. Очигледно су достојни казне и сви они који су, примивши Крштење, одступили од верности Христу и укаљали себе набројаним пороцима, као и они који покајањем никада нису очистили савест. Ништа нечисто неће ући, јер нечисто и не може ући у свети град! Какву чистоту ума и срца морамо чувати да бисмо били удостојени помиловања на Суду Господњем и да бисмо имали учешће у Вишњем Јерусалиму! Уистину, без покајања, без свете тајне Исповести и Причешћа за отпуштање грехова – нико се неће спасити!
Које су још карактеристике тога чудеснога града?
“И град лежи четвороугаоно, и дужина је његова колика и ширина.” Златном трском Анђео је измерио град и показало се да су “дужина и ширина и висина једнаки”. У свему се запажа Божија мера. Тако и ми, хришћани, у свему морамо да поштујемо меру и да испољавамо разборитост. “Оно што није по мери, од ђавола је”, говоре свети оци.
“И зид града имаше дванаест темеља, и на њима дванаест имена Дванаест апостола Јагњетових.” Схватате сада зашто Цркву Христову – град великог Цара-називамо Апостолском?
“И темељи града бијаху украшени сваким драгим камењем.” Даље свети Јован набраја називе тога камења; на сваком камену написано је име једног од дванаест апостола. Међу каменовима су – јаспис, сафир, топаз, јакинт, аметист… Могли бисмо да нагађамо на ком камену је написано име одређеног апостола. У тумачењу Апокалипсе, свети посленик давне прошлости, Андреј Кесаријски о томе пише. Наши најрадозналији читаоци наћи ће ту изузетну књигу. А шта се може сазнати о дрвету живота које је поменуо свети Јован? “И показа ми (Анђео) ријеку воде живота, бистру као кристал, која излази из пријестола Божијега и Јагњетовог. Насред трга Његова (града) и с обје стране ријеке Дрво живота које рађа дванаест родова дајући свакога мјесеца свој род, и лишће од дрвета бијаше за лијечење народа. И више неће бити никаква проклетства; и пријесто Божији и Јагњетов биће у њему (у граду), и слуге његове служиће му. И гледаће лице Његово, и име Његово биће на челима њиховим.”
Ако је неко од нас пожелео да дотакне рајско дрво живота, онда на земљи с љубављу мора да поштује и да носи на себи малу слику тог дрвета – крстић око врата. И не само да га носи, него и да има у срцу свом крст Господњи, који нам даје снагу да побеђујемо грехе и да уништавамо све сплетке ђаволове.
Усудићемо се да далековидом Јовану упутимо још једно питање – да ли ће слугама Божијим бити допуштено да окусе ону животворну воду, светлу као кристал? “И ко је жедан, нека дође”, чује се одговор, “и ко хоће, нека узме воду живота забадава”.
Ето какве су љубав и милост нашег Владике! Вама и мени, чедима Његове непорочне Невесте, Цркве Христове, то је речено. И нека свако од читалаца употреби сву своју веру да би у овом земаљском животу напојио своју бесмртну душу водом живом – благодаћу Светога Духа. Чујте! Христос је даје бесплатно – свакоме ко верује у Њега и ко чини праведна дела; свакоме ко се после примања светога Крштења каје, причешћује, моли и с простодушним срцем воли оне које воли Бог – људе створене по Његовој слици и прилици.
Наћулимо ухо да бисмо још једном чули страшан глас Спаситеља и Судије нашега: “Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, Први и Последњи”. “Ко чини неправду, нека још чини неправду, и нечисти нека се још прља; а ко је праведан, нека још чини правду, и ко је свет, нека се још освећује. Ево долазим ускоро, и плата Моја је са Мном, да дам свакоме по дјелима његовим.”
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Скинија – шатор који служи као слика храма Божијега.

Comments are closed.