Питање:
Оче Љубо, благослови! Управо сам прочитао одговор који сте дали једном брату у вези вештачке оплодње. Ако сам добро схватио, немате ништа против тога? Колико ми је познато, главни проблем који Црква види у вештачкој оплодњи је уништавање великог броја оплођених јајних ћелија, а само оне најбоље се пресађују. Како гледате на овај проблем и да ли постоји још ствари у овом поступку које су у супротности са Христовом науком? Помените ме у својим молитвама!
Ивица
Одговор:
Драги Ивице, да се наша Православна црква више бави овим проблемима, нама би било лакше. Овако остаје свештеницима који живо контактирају са својим људима да се сами сналазе и некако по благодати натуцају шта је право учење Цркве. Нисам сигуран да је то њен принципијално одричан став. Она чак има конфузан став у вези убиства који никада није јасно опредљен у хришћанском задовољавању правде. У оваквим случајевима показује се та граница када можемо слободно да кажемо да не занамо одговор. У мом одговору на онио питање изабрао сам живот, и ту пуноћу живота и људи који желе бебу. Рачунајући да и даље без воље Божије не може да буде зачећа сама та припрема може да буде грешна али ни крају се у животу показује благослов. И даље је важно да се помене да вештачком оплодњом живот одмах ту пресаје или настаје, дакле ван наше контроле. “У гресима ме роди мајка моја” открива се првородни грех али везује се и за личне страсти људксе, оне сексуалне. Ето такав грех могли би да разумемо кроз овај на чин оплодње. Грех је увек присутан.
Ваше питање заиста отвара већу потребу за изучавањем и тако формирањем саборног става Цркве. До тада све ово што је речено, лично је, и истраживачко је мишљење. Опет све је у једноној доброј намери да се неком помогне.
Ваш оЉубо
