У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ – ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
 
Део 2
 
Следећег дана Игњатије је дошао да се опрости од духовника и упитао:
“Коју литературу бисте ми посаветовали да читам?”
Духовник одговори:
“Ону коју не волим ни другима не саветујем.”
Игњатије се зачуди:
“Не схватам. Можда говорите о делима из лингвистике како бих се бавио својим послом и не бих расуђивао о религији?”
Духовник одговори:
“Просто веровати и не расуђивати о религији јесте интелектуални подвиг на који ви засад нисте способни. Ви сте навикли да анализирате, да поредите, оповргавате и у све уносите исправке. Зато читајте философе-теологе као што су Флоренски, Булгаков и браћа Трубецки[1]. Они имају ерудицију којој ништа не можете да супротставите, а жеља да “мудрујете” ће вам се свидети. Уосталом, ове жеље је код њих мање него код вас, а обим знања, истрениран философском “гимнастиком” је већи.”
Игњатије упита:
“Зашто треба да их читам?”
Духовник одговори:
“Шта да се ради! Неке болести се лече отровом, а рак – радиоактивним зрачењем од којег гину и ћелије и рака и здраве. Ове књиге лече и упропашћавају, неке више упропашћавају (оне који су примили учење Цркве), друге више лече (оне који још нису пришли Православљу). До виђења. Поздравите свог оца. Опростите ако сам вас увредио.”
Игњатије рече:
“Нећу се увредити чак ни ако ме истучете штапом.”
Духовник одговори:
“Живи били па видели. Срећан вам пут.”
 

1. Кнежеви Трубецки, Сергеј Николајевич (1862-1905.) – професор философије на Московском универзитету и Евгеније Николајевич (1863-1920.) – професор философије права у Кијеву и затим у Москви, родили су се у великој (било је десеторо деце) и побожној породици, која је припадала старом племићком роду. Од 1886. године браћа су били блиски пријатељи и настављачи дела Соловјова. У гимназијском периоду изгубили су веру у Бога, одушевили се позитивизмом Мила и Спенсера, затим скептицизмом. Под утицајем Шопенхауера, Достојевског, Хомјакова и Соловјова, као и музике Бетовена браћа су се вратила под окриље Православне Цркве. С.Н.Трубецкој је 1905. године у присуству цара је одржао говор о потреби ограничавања самодржавне власти и исте године је умро од излива крви на мозак, кад је допутовао у Петроград да би одбранио право универзитетске аутономије. Е.Н.Трубецкој је бранио идеју независности Цркве од државе, био је иницијатор оснивања издавачке куће “Пут”.