ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
68. поглавље
О чистој реци која извире од престола
 
22;1 – И показа ми реку воде живота, бистру као кристал, која извире од престола Божијег и Јагњетовог.
 
У садашњем животу, реком која извире из Цркве алегоријски се назива крштење за поновно рођење јер они, који су у њему окупани, дејством Светог Духа постају чистији од снега и кристал. Река, пуна воде Божије која протиче вишњи Јерусалимом јесте животворни Дух који од Бога и Оца исходи (εκπορευομενον) испуњавајући кроз Јагње, кроз ангела и најузвишеније силе, назване престолима Божијим, тргове светог града, тј. његове житеље којих, према речима Псалмопојца, има више него песка (Пс. 138; 18).
 
22;2 – Насред трга његова и са обе стране реке Дрво живота, које рађа дванаест родова, дајући сваког месеца свој род…
 
Река, каже он, напаја свете насађене крај ње, алегоријски назване дрветом живота због причасности и подражавања (κατα μετοχη και μιμησις) Дрвету живота -Христу. Они дају дванаест плодова, тј. непрестано рађају плодове, јер тамо неће бити греховне зиме која би приморавала дрво живота да губи своје лишће као што то сада видимо, него ће наступити век када ће свети непрестано давати плодове.
Овде се каже да оно свој род даје током дванаест месеци, што је прилагођено нашем годишњем циклусу, али и због апостолске проповеди. Овај стих се може и другачије протумачити: под реком се, како је речено, могу подразумевати дарови Светог Духа, ниспослани, кроз престо Оца и Сина, тј. кроз херувиме, на којима Бог седи као на престолу, на трг овог града, тј. на његову многобројну заједницу, јер се ти дарови изливају од виших ка нижим у поретку чинова небеске јерархије. Дрво живота означава Христа Који се (у)познаје кроз Духа Светога, јер је у Њему Дух, Њему се клањамо у Духу и Он је Дароватељ Духа. Кроз Њега нам и дванаест апостолских плодова дарују вечне, неоскудне плодове богопознања. Може бити да се овде указује и на годину милости Господње и дан награде, о којем је говорио пророк (Иса. 61; 2).
 
22; 2 – … и лишће од Дрвета беше за лечење народа.
 
Лишће Дрвета живота подразумева најузвишеније разумевање одлука Божијих, док је његов плод – најсавршеније знање које ће се открити у будућем веку. За народе, који по творењу врлина буду били нижи у односу на друге, то лишће ће служити за очишћење њиховог незнања и за исцелење, јер је друга слава сунца, а друга слава месеца, и друга слава звезда (1. Кор. 15; 41), и јер су у кући Оца станови многи (Јн. 14; 2), како би се сваки удостојио већег или мањег озарења (λαμπροτης), сагласно својим делима. То се може и другачије разумети. Под дрветом живота, које доноси дванаест плодова, могу се подразумевати и апостоли као заједничари истинског Дрвета живота, које нас је ваплоћењем учинило причасницима Свог божанства. Његови плодови су они који плодове доносе по сто пута, а лишће они који их доносе по шездесет пута. Они, пак, предајући најнижима лучу озарења божанском светлошћу, примљену од оних који стоструко доносе плод, доносе исцелење и оздрављење народима који дају плод по тридесет пута, јер ће и међу спасенима постојати разлика, као и између лишћа и плодова: неки ће се прославити више, неки мање. Уопште, у Писму се једно дрво често помиње уместо мноштва дрвећа, исто као и што постоји много случајева када се множина користи уместо једнине.
 
22; 3 – И више неће бити никаквога проклетства;
 
Проклетство, анатема или одлучење може се двојако схватити: или као оно што је недоступно за многе и препуштено искључиво Богу или пак као оно што не дотиче творевину и свете силе и изречено је и упућено ђаволу ради његовог коначног отуђења (одвајања, αλλοτριωσις) од добра. Ми сматрамо да је реч “анатема” (проклетство) овде употребљена у појачаном значењу, јер се њоме овде одлучује оно што је потчињено ђаволу и заједно са њим осуђено на пропаст. Таквог проклетства у овом граду неће бити.
 
22; 3 – 4 – и престо Божији и Јагњетов биће у њему, и слуге Његове служиће Му. И гледаће лице Његово, и Име Његово биће на челима њиховим.
 
Они, који су постали престоли Божији након што је Господар отпочинуо на њима, живеће у том граду и гледаће Га лицем у лице, не кроз загонетке него, према сведочењу великог Дионисија, онако као што су Га гледали апостоли на гори Тавору. Уместо златне плочице древних првосвештеника (Изл. 28; 36), они ће имати име Божије урезано не само на својим челима, него и на својим срцима, тј. одважну, безусловну и непоколебиву љубав према Њему, јер урезивање на чело означава украшавање (καλλωπισμον) одважношћу.
 
22; 5 – И ноћи више неће бити, и неће требати светиљке, ни светлости сунчане, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће у векове векова.
 
Праведници ће, према речи Христовој, засјати као сунце (Мт. 13; 43) и њима, чије ће просветљење и цар бити Господ славе, Који ће их, када се зацаре са Њим, вечно руководити, неће бити потребна светлост светиљки или сунца.