ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
VII
19. поглавље
О сто четрдесет четири хиљаде људи којима нису нашкодила зла четири ангела
 
1;1 И потом видех четири ангела где стоје на четири угла земље, и држе четири ветра земаљска, да не дува ветар на земљу ни на море, нити на какво дрво.
 
Подразумевајући под четири ангела то да они, који су изложени несрећама, ни на који начин не могу избећи гнев Божији – ни на копну, ни на мору, неки ово повезују са ранијим прогонима Јевреја од стране Римљана. Ми, међутим, мислимо да се све то у највећој мери мора догодити у време доласка антихристовог и то не само у јудејској земљи него у целом свету, на чија ће четири угла, каже, стајати ангели, вршећи од Бога им одређену службу, али нама сасвим непознату. “Задржавање ветрова” очигледно сведочи о нарушавању поретка у творевини и о неумитности зла, јер се све што клија на земљи храни (τρεφονται) ветровима, као што се уз њихову помоћ може пловити и по мору.
 
7; 2 – И видех другог ангела где се диже од истока сунца, који имаше печат Бога живога, и повика силним гласом четворици ангела којима беше дано да пустоше земљу и море, говорећи:
 
И видех другога ангела… који имаше печат Бога живога – Оно, што је Језекиљу некада било откривено о човеку одевеном у подир (у дугачку ланену одежду) који је стављао печате онима који уздишу (Јез. 9; 4), како са неправеднима не би били погубљени и праведни (јер су и ангелима непознате скривене врлине светих), открива се и Блаженом, када је највишим светим силама заповеђено да не нашкоде грешнима до оног времена док не познају служитеље истине, обележене печатом. Мада се ово делимично десило и раније. када је неколико хиљада оних који су поверовали у Христа избегло римско разарање Јерусалима, како говори велики Јаков блаженом Павлу, превасходно ће се, како је речено, догодити у време антихристовог доласка, када ће се верни, носећи непостидно (ανεπαισχυντως) и одважно знамење Христово пред невернима (ενωπιον των ασοβων), разликовати од њих печатом живототворног Крста, због чега је ангео и рекао:
 
7; 3 – Не кварите земље, ни мора, ни дрвећа, док не ставимо печат слугама Бога нашега на чела њихова.
 
Твар, која је ради нас постала (ради нас саздана), у време нашег кажњавања постаје учесница у несрећи, али се исто тако и радује заједно са светима у време њиховог прослављења. Отуда следи да је и украшенима врлином у време искушења потребна ангелска помоћ и они је добијају силом печата духа који нам је дат. Ова сила, међутим, испољава своју моћ једино ако се и ми сами потрудимо. Ако пак неки остану без те помоћи, онда је то искључиво због тога што је они сами не желе.
 
7; 4 – 5 – И чух број обележених печатом: сто и четрдесет и четири хиљаде оних са печатом из свију племена Израиљевих: из племена Јудина дванаест хиљада са печатом.
 
Значење имена дванаесторице старозаветних патријараха:
Јуда се преводи као “исповедање” (εξομολογησις), и оно одликује оне што се спасавају исповедањем Христа, Који је (по телу) потекао из племена Јудиног.
 
7; 5 – из племена Рувимова дванаест хиљада;
 
Рувим значи “син виђења” (ορασεως υιος), чиме се означавају они који су чистотом срца задобили духовно виђење.
 
7; 5 из племена Гадова дванаест хиљада;
 
Гад значи “искушење” (πειρασμος) и то су они који су се, слично Јову, прославили подношењем искушења.
 
7; 6 – Из племена Acupoea дванаест хиљада;
 
Асир или “блаженство” (μακαρισμος) указује на оне који су због доличног живота наследили господарско блаженство и удостојили се владарског стајања са Христове десне стране, показавши се као синови светлости и дана.
 
7; 6 – из племена Нефталимова дванаест хиљада;
 
Нефталим, тј. “молитва” (προςευχη) означава оне привезане за Бога непрестаном молитвом.
 
7; 6 – из племена Манасијина дванаест хиљада;
 
Манасија или “заборав” (επιλησμοσυνη) то су они који ради љубави (чежње) према Богу напуштају све оно што је иза њих, па и очинске домове.
 
7; 7 – Из племена Симеунова дванаест хиљада;
 
Симеун или “послушање” (υπακοη) означава оне који су оправдани (δικαιουμενοι) због покорности Божијим заповестима.
 
7; 7 – из племена Левијева дванаест хиљада;
 
Леви, тј. “примљени” (προσειλλημενος) указује на оне које је Христос примио у живот достојан свештеника. Леви је постављен на осмо место, јер се истинско свештенство открило након осмог дана од васкрсења.
 
7; 7 – из племена Исахарова дванаест хиљада;
 
Исахар тј. “награда” или “плата” (μισθος) означава оне који су од Бога награђени због врлинског живота.
 
7; 8 – Из племена Завулонова дванаест хиљада;
 
Завулон или “станиште (обитавалиште) моћи” (κατοικητηριον δυναμεως) или “миомирис” (ευωδια); означава оне који су обитавањем (настањивањем) Христовим оснажени за страдање и тиме постали Христов миомир (2. Кор. 2; 15).
 
7; 8 – из племена Јосифова дванаест хиљада;
 
Јосиф или “умножавање, додавање, прилагање” (προσθεσις) указује на оне који, према речи Господњој, заједно са Царством небеским, као својеврстан додатак добијају и све што је неопходно за овоземаљски живот.
 
7; 8 – из племена Венијаминова дванаест хиљада оних са печатом.
 
Венијамин значи “син страдања, син бола” (υιος οδυνης) или син дана, или син деснице; указује на оне који испуњавају број спасених услед жалости срца, или на Јевреје који су поверовали и избегли римско ропство или пак, што је најтачније, на Јевреје који се при свршетку света спасавају вером, јер и апостол каже: део Израиљаца отврдну, док не уђе пун број незнабожаца и тако ће се спасти caв Израиљ (Рим. 11; 25 – 26). Може се, уосталом, прихватити и једно и друго. Подједнак број спасених из сваког племена указује, по мом мишљењу, на умножавање (πολυπλασιασμος) апостолског семена, јер број дванаест, узет дванаест пута и помножен са хиљаду даје онај број спасених који су били ученици семена, услед свог човекољубља палог на земљу, из којега је поникло мноштво разноликих плодова васељенског спасења. Нека се зна и то да се племе Даново не помиње са осталима стога што ће се из њега родити антихрист. Уместо њега, помиње се племе Левијево, које је у почетку било свештеничко и није улазило у број других племена. Значење имена даје могућност да се свакоме од њих да неко тумачење, што је и учињено. Јосиф се помиње уместо свог сина Јефрема. Наведени број сматра се једнаким броју древних јеврејских родоначелника (φυλαρχοι) и дванаесторици апостола који су, како је речено, уместо њих постављени за кнезове по cвoj земљи (Пс. 45; 16), кроз које се спасавају Јевреји расејани по целом свету.