NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Sveto Pismo » Tumačenje delova Starog Zaveta

Tumačenje delova Starog Zaveta

Pitanje:
Pomaže Bog časni oci! Postavio bih jedno pitanje u vezi tumačenja i shvatanja dela iz Starog Zaveta jer sam se stvarno našao u čudu. Stekavši iskustva tokom godina da ne treba sam tumačiti Sveto Pismo već uz pomoć i blagoslova Crkve, ja zbog toga i ovo pišem Vama, u nadi da ću dobiti pravi odgovor koji će me umiriti. Nekoliko godina već redovno čitam Novi Zavet i ispravio sam mnoga shvatanja kod sebe jer sam u početku mnogo šta na protestantski način tumačio. Sada čitam Stari Zavet. Prvo me je uznemirilo to što je Jakov na nagovor svoje majke na prevaru stekao blagoslov od svog oca Isaka i to uz Božije dopuštenje jer mu je brat (Isav) ranije prodao pravo prvenstva. To kod mene budi jednu moralnu dilemu (a sada shvatam zašto se kod Jevreja zato sve tako i odvija) kako je moguće da od Boga bude blagosloveno nešto što je stečeno uz prevaru? Drugo, malo kasnije, Jakov se `rve sa tajanstvenim `rvačem za koga shvata da je jači. Traži mu blagoslov i uz to dobija i novo ime – Izrailj, jer se junački borio i sa Bogom i sa ljudima i odoleo. Protojerej Dimitrije Sokolov čiju knjigu imam, tumači ime Izrailj kao Bogoborac? ! ? Sada mi stvarno ništa nije jasno… Pomozite mi da ne zaglavim kao neki tamo Luter ili razni drugi koji su bez Svete Crkve tumačili Sveto Pismo. S`Bogom!
Ljubomir


Odgovor:
Dragi Ljubomire, Primer Jakova je zaista primer visokih moralnih vrednosti, to jest, primer koliko su one stvarne i realne u životu. Prevara kod primanja blagoslova jeste postojala, ali samo kao posledica onoga što se ranije desilo, a to je: da je Isav za činiju sočiva prodao svoje prvenstvo. Koliko je Isav zaista bio dostojan prvenstva, koliko ga je ozbiljno shvatao i koliko mu je ono značilo, svedoči činjenica da ga je lakomisleno ustupio za jedan siromašni obrok. Verovatno je mislio da je to nemoguħe, da je stvarnost takva, da je on prvi po rođenju, pa kakve veze imaju dečija nadmudrivanja? Ko ħe za to saznati? Mogu li se „sudbina“ i činjenice promeniti jednom rečju? Na ovom primeru vidimo da mogu, i to još kako. Majka je verovatno, i sama bila svesna lakomislenosti svoga starijeg sina, i u strahu da on, buduħi tako nehatan, ne raspe imanje i baci potomstvo u bedu, nagovorila svog mlađeg, odgovornijeg i sposobnijeg sina da on preuzme na sebe tu odgovornost. Jer, Biti starešina porodice nije samo ničim zaslužena čast, veħ pre svega odgovornost, nakon koje, tek po uspešno obavljenoj dužnosti, i na kraju dolazi čast. Realnost je onakva kakvom je mi tokom života svoga stvaramo u granicama datih nam moguħnosti i u saradnji i u svom odnosu sa Bogom, kao što i kasniji život Jakovljev svedoči. Jakovljev život takođe, svedoči i o „rvanju“ njegovom sa Bogom i ljudima. Kako? Šta je rvanje nego – sam život: čovek se muči i dovija da izađe na kraj sa svim i svačim što mu se događa. Bog je dao da Jakov bude mlađi, a ne stariji, ali on se izborio za prvenstvo, shvatajuħi ga ozbiljnije i realnije od svoga brata koji za to nije mario, i koji ga je uzimao „zdravo za gotovo“. Zbog prevare je Jakov morao da beži iz doma oca svoga, bez igde ičega, samo sa štapom u ruci, da bude došljak i stranac. Verovao je u Boga i zavetovao mu se u takvoj situaciji. Jeste da je došao kod svog rođenog ujaka, ali ga je taj isti ujak nepravedno tretirao, kao što i sam Jakov kaže: „Danju me ubijaše vruħina a noħu mraz i san mi ne padaše na oči. Tako mi je bilo dvadeset godina u kuħi tvojoj: služio sam ti četrnaest godina za dve kħeri tvoje i šest godina za stoku tvoju, i platu si mi menjao deset puta! “ (1. Mojs. 31, 40-41.) Za prevaru oko prvenstva, Gospod mu je dao da se dobro pomuči. Jer, ko bi od nas bio sluga sedam godina kod nekoga da mu da kħer svoju za ženu? Pa i nakon toga, biva prevaren, umesto Rahilje, dobija Liju. I pored prevare, ostaje da služi još sedam godina za onu koja je veħ prethodno bila dogovorena. I potom, pored takvog tretmana, ostaje još šest godina, sve dok mu sam Gospod ne reče: „Vrati se u zemlju otaca svojih! “ Gospod je dopuštao na Jakova razne nevolje, ali ga zbog vernosti nije ostavljao, nego mu je pomagao. Zar to nije rvanje, koje je trajalo ne jednu noħ, veħ dvadeset godina? I nakon svega toga, on ide u neizvesnost, u susret bratu koji se zakleo da ħe ga ubiti, i koji sada dolazi sa 400 momaka. A Jakov, umesto da se da u beg i okrene na drugu stranu, što dalje od opasnosti, šalje mu poklone nebi li ga umilostivio, nazivajuħi ga Gospodarem svojim. A on i žene njegove i deca njegova, i sve što ima, što je stekao trudom u poslednjih 20 godina, buduħi u samrtnoj opasnosti, Gospodu se obraħa rečima: „Bože oca mojega… nisam vredan tolike milosti i tolike vere što si učinio sluzi svojemu, jer samo sa štapom svojim pređoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dve čete. Izbavi me iz ruke brata mojega, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne dođe i ubije mene i mater s decom! “ (1. Mojs. 32, 9-11.) Nije se dakle, pogordio što je od siromaha trudom svojim stekao sve to, veħ je bio svestan da bez tolike milosti Božije nebi ni sada imao ništa. Ko je od nas danas, tako i toliko svestan milosti koju mu Gospod daje? Mi volimo da se hvalimo onim što smo sami postigli i stekli svojim trudom, radom i sposobnostima, ne uzimajuħi u obzir „sitnicu“ da čak ni same te naše sposobnosti nisu naše – veħ dar od Boga. Često olako previđamo „sitne detalje“ koliko se drugi mučio, dve decenije bio ponižavan i koliko se smirivao i pored onoga što je stekao. Zato što je na prevaru dobio prvenstvo, zato je tako i prolazio, zato se rvao i sa Bogom i sa ljudima. Ali, čovek i za ubistvo odleži 20 godina robije pa je posle slobodan. Ako je tako po ljudskoj pravdi, šta je neobično u tome ako je u ovom slučaju i po Božijoj volji? Njegovo rvanje je slika njegovog dotadašnjeg života. Smirenje Jakovljevo, skromnost i vernost Bogu, diktiraju realnost u kojoj se nalazi. I prilikom rvanja Jakov ne traži poraz protivnikov, veħ njegov blagoslov. Iako se rvao protivu Božije volje da bude mlađi, preuzevši blagoslov prvenstva starijeg brata, on nastavlja da traži blagoslov a ne poraz. Koliko plemenitosti u ovoj skromnoj i odlučnoj, sposobnoj i neumornoj duši! ? ! Zato je dobio ime Izrailj. I tako pođe u neizvesni susret bratu, u smrtnu opasnost. „I pokloni se do zemlje sedam puta dokle dođe do brata svojega! “ (1. Mojs. 33, 3.) Još jedan detalj koji se lako previđa: traženje oproštaja na ovakav način, ponižavanje i smirivanje pred onim koga je povredio, prevario. Ko je toliko tvrdog srca da ne oprašta pred tolikim smirenjem? Ko se može nazvati hrišħaninom a da ne razume zašto je Isav pritrčao, zagrlio ga, pao mu oko vrata, oprostio mu, celivao ga i – obojica zaplakaše? ! ? Ovo su događaji koji su odredili sudbinu Jakova – Izrailja i njegovog potomstva. Ali, kad god se neko od njegovog, ili Avramovog potomstva pogordio, uzneo iznad Boga i ljudi, prolazio je drugačije. I o tome u Svetom Pismu ima mnogo primera nama za pouku. Čitaj pažljivije, objektivnije, realnije, uzmi u obzir okolnosti i ne propuštaj važne detalje (kao što su, u ovom slučaju, 20 godina robije i ogromno smirenje za sve to vreme) pa se neħeš zbunjivati. Pozdravlja te, o. Srba

Jedan komentar

  1. Poštovani oče
    Sve ste lepo objasnili Ljubomiru kao i mnogima koji čitaju stari zavet. Poslednje recenice koje ste uputili Ljubomiru, u ljubavi i sa poštovanjem, smatram da nisu na mestu. To je kritika čoveku koji čita i izučava novi zavet i naravno da ce se zbunjivati jer nije studirao teologiju i Sveto pismo pa makar i čita polako i pažljivo. I umesto pohvale i podsticaja , čovek dobi kritiku
    Puno Bozijih blagoslova
    Sestra Violeta

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *