ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
БОЖАНСТВЕНО ПРИЧЕШЋЕ
Један је свет, један Господ Исус Христос
На возглас свештеника Светиње светима, верни одговарају: Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу hoia Оца. Одговор верних је исповедање да смо се кроз “Јединороднога Сина, Који се ваплотио и био распет, освештали, спасли од смрти и достигли бесмртност” (Свети Симеон Солунски[1]). Јер “нико сам од себе не поседује светост, нити је она плод човекове врлине, него је сви од Њега и за Њега задобијају. То је као када многа огледала поставиш на сунце, те свако од њих блиста и баца зраке, па ти се чини као да многа сунца видиш; а у ствари, једно је Сунце које у свима њима блиста. Тако се и Он, Који је једини свети и Који се кроз Причешће излива у вернике, види у многим душама и многе чини анђелима, а ипак је један, и једини Свети” (Свети Никола Кавасила[2])
“Исповедање сабраног верног народа на крају тајинственог свештеног чина речима: Једанје свет… открива тајанствено, недокучиво сваком разуму и уму, сабирање и сједињење свих оних, који су се мудро и тајанствено усавршили по Богу, у Једно, у Једнину божанске једноставности. У јединство које ће се остварити у непропадивом свету умствености. У том свету, нашавши се пред светлошћу невидљиве и наднеизрециве славе, достигли до савршенства, они бивају приопштени божанској чистоти заједно са небеским Силама” (Свети Максим Исповедник[3]).
Христос је “Сам по Себи источник и корен свега доброг, Саможивот, Самосветлост и Самоистина. Али то преобилно благо добара Он не задржава за себе, него га излива на све остале и опет, изливши се, остаје потпун” (Свештени Златоуст[4]). Самоисточник светости предаје другима, Анђелима и људима, миомиросно миро светости: Освештава целу Цркву и сви који одржавају чистим сасуд своје душе и тела, примају сву пуноту и преобиље Његове светости.
Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Богa Оца. Пре Христа ни један човек није могао долично да слави Бога. Једино је Господ могао рећи Богу Оцу: Ја те прославих на земљи (Јн. 17,4). “Како Га је прославио? Не другачије него тако што је људима открио светост Очеву; а учинио је то показавши Се светим као што је и Сам Отац свети” (Свети Никола Кавасила[5]).
Управо тој Христовој светости постајемо заједничари, учествујући за евхаристијском Трпезом. Како се ближи час божанственог Причешћа, Црква позива: Ако је ко свет, нека приступи; ако ли неко није, нека се покаје. Маран ата (Господ долази). Амин.[6]
НАПОМЕНЕ:
- О светој Литургији 99, PG 155, 297D.
- Тумачење свете Литургије, Тридесет седма беседа, Беседа Нови Сад 2002, стр. 139-140. (PG150,449BC.)
- Мистагоија 21, PG 91,696D-697A.
- Ha Јована 14,1, PG 59, 91.
- Цитирано дело, на истом месту.
- Апостолске установе 10, 6, В 2 218. Упор. 1. Кор. 16,22.
