ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
МИРНА ЈЕКТЕНИЈА И АНТИФОНИ
Храм је небо на земљи
3а овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу истрахом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.
Сваки пут када ступимо у храм Божији “улазимо у небеску палату… У унутрашњости палате царује безмолвије и она је пуна неизрециве тајне”[1]. Тамо, у божанској палати, чинодејствује се Тајна Царства Божијег. С побожношћу и страхом Божијим ћути свака смртна плот[2], како би се чула тајна Логоса Божијег.
У храму Божијем у време божанствене Литургије све је освештано и озарено светлошћу Христовом. Он је муња која излази од истока и сине до запада (Мт. 24,27). А тло литургијског неба – храма Божијег – блиста светлошћу Христовом: Светлост Христова просвећује све.[3]
Светлост Христова освештава свакога и све и душе свих људи испуњавају се спокојством и радошћу. Јер светлост Христова, иако је заслепљујућа као муња, у исти мах пружа утеху и крепи као свежи поветарац: Светлости тиха свете славе. Светлост Христова преображава Храм у мирну и спокојну луку за душу.
Свештени Златоуст пише: “Као што мирна и од ветра заштићена лука пружа велику сигурност усидреним бродовима, тако и Храм Божији: све оне који у њега улазе издиже из световних неприлика, као из какве олујне непогоде, и даје им могућност да у миру и сигурности стоје и слушају речи Божије. То место је основ врлине и училиште духовног живота [мудрости по Богу]… Тек што прекорачиш праг храма, сместа си ослобођен свега што те заокупља напољу. Уђеш ли у храм, душу ти одмах обузме духовна свежина. Тишина (која у храму влада) у теби изазива страх Божији и учи те како да живиш у духовности. Поучава те да будеш мудрији и узвисује твоје умовање, не допуштајући ти да мислиш на свакодневицу. Уздиже те са земље на небо. И ако је, чак и кад не предстоји литургијско сабрање, толика корист од самог доласка у храм, колику тек корист имају они који се сабирају у њему… када свети апостоли проповедају Јеванђеље, Христос стоји у средини, Бог Отац прима свете свештенорадње, а Дух Свети свему томе доприноси пружајући Своју сладост!”[4]
Храм је рај због присуства Самог Владике. То наглашава и свештени Златоуст: “Има ли раја као што је ваше сабрање? Ту нема змије која смишља зло (као ђаво првозданима), већ је ту Христос Који вас посвећује у Тајне.”[5] Својим присуством Христос храм преображава у рај и посвећује нас у Своје Тајне.
* * *
Храм нас дарива свим тим даровима зато што је храм Божији. Он је “небо на земљи, у њему борави и по њему ходи небески Бог” (Свети Герман[6]). Свештеним чином освећења храм постаје небо. Након чина освећења, Храм “не називамо само храмом, него светим храмом, јер је освештан Светим Оцем кроз Пресветог Сина у Духу Светоме и он је тако Храм Свете Тројице” (Свети Симеон Солунски[7]).
НАПОМЕНЕ:
- Св. Јован Златоуст Омилија на Исаију 2, 1, PG 56,109.
- Херувимска песма Велике Суботе.
- Божанствена Литургија Пређеосвећених дарова, Служебник, стр. 199.
- О мењању имена
- О покајању 8, 1, PG 49, 3356.
- Созерцање, стр. 384В.
- О светомеХраму и освећењу 128, PG 155, 336В.
