ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

СВЕТО УЗНОШЕЊЕ (АНАФОРА) – КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ

Силазак Утешитеља

Свештеник тихо: Још Ти приносимо ову словесну и бескрвну службу, и молимо те, и призивамо, и преклињемо: ниспошљи Духа твогa Светога на нас и на ове предложене Дарове.
Ђакон: Благослови, владико свети Хлеб.
Свештеник: И учини овај Хлеб часним Телом Христа Tвогa.
Ђакон: Амин. Благослови, владико, свету Чашу.
Свештеник: А што је у Чаши овој часном Крвљу Христа Tвогa.
Ђакон: Амин. Благослови, владико, обоје.
Свештеник: Претворивши их Духом Твојим Светим.
Ђакон: Амин. Амин. Амин.

У тексту божанствене Литургије светог Јакова, пре но што почне свето Узношење, одиграва се следећи дијалог између литурга и народа. Литург каже: Величајте Господа заједно са мном и узвисујмо име Његово уз то. А народ одговара: Дух Свети нека дође на тебе и сила Вишњега нека те осени. Одговор народа нас подсећа на разговор између Благодатне Богородице и арханђела Гаврила, на Благовести[1].
Свака божанствена Литургија су нове Благовести. Преклињање Цркве, ниспошљи Духа Твога Светога на нас, на неки начин понављају речи Приснодјеве Марије: Ево слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој! (Лк. 1,38). И свештенодејствују се Благовести Богородице Цркве.
Кроз божанствену Евхаристију света Црква постаје Мати Богородица. Утешитељ силази на Њу и на Часне Дарове. Тајинствено се зачиње Логос Божији, рађа се Безвремени и приноси се за живот света (Јн. 6,51). И Црква прима извршење што јој је казао Господ (Лк. 1,45): ово је тело моје… ово је крв моја (Мт. 26,26-28).

* * *

Да би могла да се врши тајна божанствене Евхаристије, Господ је Апостолима и њиховим наследницима подарио “Силу којом ће то чинити”[2], то јест Светога Духа. “У томе је дело силаска Светога Духа. Јер, Он није сишао само једанпут, а потом нас напустио, него је са нама, и биће тако заувек… Он кроз руке и речи свештеника, освештава свете Тајне.”[3]
Силазак Светога Духа на нас и напредложене Дарове одговор Божији на усрдно мољење Његове деце. То је потврда да нас Бог сматра Својом децом и да су наши дарови примљени од стране Његове љубави. Свештени Златоуст пише: “Када видиш да Свети Дух преобилно силази, не сумњај у наше помирење с Богом.”[4]
Захваљујући божанственој Литургији “увек је Педесетница”[5]. Силазак Утешитељев је евхаристијска Педесетница: “Овај тренутак [свете Тајне] изображава онај тренутак [догађај свете Педесетнице]” (Свети Никола Кавасила[6]).
Присуство Утешитељево сабира народ Божији око свете Трпезе. “Да није било присуства Светога Духа, не би била основана Црква: али, како Црква постоји, јасно је да је Свети Дух присутан” (Свети Јован Златоуст[7]).
Преподобни Симеон Нови Богослов је, кријући сопствени опит, говорио да је од неког другог чуо следеће: “Никада нисам богослужио а да нисам видео Светога Духа, онако као што сам да угледао када је сишао на мене док ме је архијереј рукополагао у чин свештеника… Видео сам Га без обличја, али као светлост. И док сам још био удивљен… Свети Дух ми рече: ‘Тако ја силазим на све пророке, апостоле, светитеље и изабранике Божије, који и данас живе. Јер ја сам Свети Дух Божији.'”[8]


НАПОМЕНЕ:

  1. Види: Лк. 1,35
  2. Свети Никола Кавасила, Тумачење свете Литургије, Двадесет девета беседа, Беседа Нови Caд 2002, стp. 110. (PG 150, 481D-428AB)
  3. Исто.
  4. На свету Педесетницу 1, 3, PG 50, 457.
  5. Исто , 1, 1,PG 50,454.
  6. Тумачење свете Литургије, Двадесет осма беседа, Беседа Нови Сад 2002, стр. 142.(PG150, 452B.)
  7. На свету Педесетницу 1,4, PG 50,459.
  8. Главе Делатне и богословске, PG 120, 685D-688A.

Comments are closed.