ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ВХОД СА ЈЕВАНЂЕЉЕМ – МАЛИ ВХОД – И “ЧТЕНИЈА”

Анђели и људи се уједињују

У току певања трећег антифона, одвија се вход са Јеванђељем. Свештеник и ђакон, ставши наспрам Царских двери, приклањају главе и ђакон тихо каже: Господу се помолимо. Господе, помилуј [само у грчком тексту].
Свештеник почиње молитву Входа: Владико Господе, Боже наш, који си на небесима установио чинове и војске Анђела и Арханђела, да служе слави твојој, учини да са нашим Входом буде Вход светих Анђела који нам саслужују и с нама славослове твоју благост. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек и у векове векова. Амин.
Ђакон говори свештенику: Благослови, владико, свети Вход.
Свештеник благосиљајући говори: Благословен Вход Светих твојих свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.
Ђакон гласно: Премудрост, смерно стојмо!
Тада се пева: Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу: Сине Божији, дивни у Светима [Служебник: ако је недеља: васкрсли из мртвих), спаси нас, који Ти певамо: Алилуја.
Све до седмог века божанствена Литургија је почињала Входом са Јеванђељем. Свештенослужитељ [литург] се одевао у свештене одежде у просторији за чување сасуда, оданде узимао свештено Јеванђеље и заједно са сабраним верним народом улазио у храм.[1]
У случају да је свету Литургију служио епископ, тада би улазио у храм и одевао архијерејску одежду пред вернима.
Вход са Јеванђељем назива се Мали вход и он пројављује “присуство Сина Божијег и Његов долазак у овај свет” (Свети Герман[2]) Осим тога, архијерејев улазак у храм “је изображење и праслика доласка Сина Божијег у телу у овај свет… Својим доласком Христос је човечију природу поново вратио у првобитну благодат Царства” (Свети Максим Исповедник[3]). Христос нас сада божанственом Литургијом позива да са Њим делимо трпезу у Његовом Царству.
Негдашњи улазак верних у храм у време Малог входа, тренутак пре уласка Архијереја, има да означи “њихов прелаз из порочности и незнања у врлину и познање” (Свети Максим Исповедник[4]). Човек у потпуности мења правац свог животног пута: средиште његовог живота постаје божанствена Литургија. Стога улазак вернога у храм на свештено сабрање није само символ, него делатни чин: То је улазак у Христов живот. То је човеково причасништво животу Богочовека.
Према данашњем поретку божанствене Литургије, свештеник узима са Часне Трпезе свето Јеванђеље, које изображава појаву Христа, подиже ra до висине свога лица – тако да је његово лице покривено Христом Који долази – и улази у храм. Пред светим Јеванђељем ступа свећеносац са упаљеном свећом, символом Часнога Претече, као светиљком која гораше и светљаше (Јн. 5,35).
Свештеников возглас, Премудрост, смерно стојмо, као да каже: Eвo, јављам радост велику која ће бити свему народу (Лк. 2, 10). Сабрани верни народ доживљава чудо јављања анђела у Витлејему: Уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога (Лк. 2,13). Како се збило у Витлејему, тако се дешава и у божанственој Литургији: Анђели и људи се међусобно мешају: јер где je Цар, тамо је и Његова пратња[5].
Молитвом Малог входа свештеник моли да опитујемо тајну доласка и саслужења анђела. Да то доживимо онако како су то доживели наши богоносни Оци. У житију светог Спиридона се наводи: “када је служио Литургију, уз њега су били свети Анђели и саслуживали са њим. А када би рекао Мир свима, онда би они [Анђели] споља појући одговарали И духу Твоме. На исти начин су одговарали и на друге возгласе.”[6] Свети Златоуст приповеда о једном врлинском старцу који “се удостојио да у време божанствене Литургије види мноштво анђела у сјајним одеждама како приклонивши главе стоје око светог Жртвеника, управо онако како стоје војници пред Царем”[7]


НАПОМЕНЕ:

  1. Сасвим јасан показатељ да су у том часу заједно са свештенослужитељем у храм улазили и верни, налази се у Молитви Входа према најстаријем Молитвословљу (из 8.века): Доброчинитељу и Створитељу васцеле Творевине, допусти да уђе Сабрање [Εκκλησια]… Ова молитва се читала пред дверима храма, а затим би свештенослужитељ благословио двери говорећи: Благословен Вход Светих твојих… (П. Трембелас, Три Литургије, Атина 1935, стр. 38.)
  2. Созерцање, стр. 405С.
  3. Мистагогија 8, PG 91, 688C.
  4. Мистагогија 9, PG 91, 689A.
  5. Упор. Стихира из Литије на Благовести.
  6. Преподобни Никодим Светогорац, Синаксар, 12. децембар.
  7. О свештенству 6, 4, PG 48, 681.

Comments are closed.