ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

МИРНА ЈЕКТЕНИЈА И АНТИФОНИ

Литургија преображава земљу у небо

Подижући високо свето Јеванђеље и чинећи њиме знак крста, свештеник изговара возглас:
Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, caда и увек и у векове векова
Народ: Амин.

Христовим ваплоћењем људима је откривена тајна Тројединог Бога. “А будући да све што се савршава на божанственој Литургији представља светотајинско приопштење ваплоћењу Господњем, неопходно је да божанствена Литургија од самог почетка зари светлошћу Свете Тројице и да пројављује и проповеда Свету Тројицу” (Свети Герман[1]) Зато свештеник започиње свету службу славословећи Свету Тројицу: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, caдa и увек и у векове векова. Божанствена Литургија је откривање Царства Тројичног Бога.
Божанствена Литургија је, као пројава Царства, у исти мах и тајна Христовог доласка, јер Његов долазак и јесте Царство. Кроз уста светог Златоуста, Христос поставља питање: “Шта је Царство Божије?” А потом и одговара: “Мој долазак.” У Божанственој Литургији се свештенодејствује управо Његов долазак, јер се Христос “јавља кроз саме Свете Тајне” (Свети Златоуст[2]).
Литургијски Христов долазак, што и јесте евхаристијска Тајна, “преображава земљу у небо… Јер ти показује доле, на земљи, оно што је најдрагоценије на небу… Самога Господа Анђела и Арханђела”. Храм, у који се сабирају верници да би исказали своје благодарење Господу, постаје “обитавалиште Анђела, обитавалиште Арханђела, постаје палата Божија, само небо” (Свети Јован Златоуст[3]).
“Пре ваплоћења Логоса Божијег, Царство небеско било је од нас далеко онолико колико је удаљено небо од земље. Али када је к нама дошао Сам Цар небески и благоизволео да се сједини с нама, онда се свима нама приближило Царство небеско” (Свети Григорије Палама[4]). Христовим ваплоћењем отворише нам се двери Царства небескога, а благодарећи божанственој Литургији, ми у њега ступамо. У светој Литургији предокушавамо добра Царства, јер божанствена Литургија је Царска Трпеза и сви они који у њој узму учешћа, кроз смрт прелазе “са Трпезе на Трпезу, са оне која је још увек скривена, на ону која је већ откривена” (Блажени Никола Кавасила[5]).
Сви који узимају учешћа у божанственој Литургији ступају ка Царству које почиње да се открива.


НАПОМЕНЕ:

  1. Созерцање (Οεωρια), 401B
  2. Омил. Ha Јеванђеље по Матеју, 41, 2 PG 57, 447 и О недокучивости божанске природe, 4, 4 PG 48, 733.
  3. Омил. На Прву поспаницу Коринћанима, 24, 5, PG 61,205; 313.
  4. Омилија 31, 6, PG 151, 392C – Упореди Мт. 4,17.
  5. О животу у Христу, Четврта беседа, Беседа Нови Сад 2002. стр. 165. (PG 150,625A.)

Comments are closed.