ТУМАЧЕЊА СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ
 

 
Глава девета
 
Лечење одузетога, позивање Апостола Матеја, о гријешницима, покајању и посту, васкрсење Јаирове кћери, лечење болесне жене, двојице слепаца и других,
о жетви и посленицима
 
1-2. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град. И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру.
 
“Својим градом” Исус назива Капернаум, јер је тамо живео. У Вителејему је, дакле, рођен, у Назарету је одрастао, док је у Капернауму живео. Овај одузети није онај исти кога спомиње Јован,[1] јер је онај живео у Јерусалиму код Овчије бање, а овај је био из Капернаума. Онај није имао човека (да га спусти у бању), док су овога носила, како каже Марко,[2] четворица људи, и спустила га кроз (откривени) кров од куће, што је Матеј изоставио.
 
И видјевши Исус вјеру њихову.
 
Дакле, веру оних који су одузетог донели, јер је Господ често чудотворио по вери оних који су доносили болеснике; или пак видевши веру самог болесника,
 
рече одузетоме: Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји.
 
Назива га “чедом” као створење Божје или као онога који је поверовао (у Њега). Да би показао да је човекова болест последица греха, Исус му прво опрашта грехове.
 
3-5. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога. А Исус видјевши помисли њихове, рече: Зашто ви зло мислите у срцима својим? Јер шта је лакше, рећи: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и ходи?
 
Тиме што је видео њихове помисли, Он показује да је Бог. Потом их прекорева као да говори; “Ви мислите да Ја хулим на Бога зато што присвајам Себи право да опраштам грехове, што је велико дело, и сматрате да то чиним како бих избегао прекор. Али, када исцелим тело, уверићу вас да је и душа исцељена. Учинивши оно што је мање, иако то изгледа теже, потврдићу да су грехови отпуштени, што је заиста много веће, иако вама то изгледа лакше, јер није видљиво за око.”
 
6-8. Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе; Тада рече одузетоме: Устани, узми одар свој и иди дому своме. И уставши отиде дому своме. А народ видјевши задиви се и прослави Бога, који је дао такву власт људима.
 
Заповедио му је да понесе одар, како његово исцелење не би изгледало као привиђење, али и да би народ видео чудо, пошто се мислило да је Исус обичан човек, иако је био већи од свих.
 
9. И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.
 
Матеја није позвао заједно са Петром и Јованом, већ онда када је видео да ће он поверовати. Тако је и Павла позвао касније, у своје време. Задиви се како еванђелиста открива свој ранији начин живота, док други еванђелисти прикривају његово име, називајући га Левије. Матејево обраћење, и то само на реч Господњу, дело је Божје.
 
10-11. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и гријешници дођоше и јеђаху са Исусом и са ученицима његовим. И видјевши то, фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и гријешницима Учитељ ваш једе и пије?
 
Радостан, јер је у свој дом примио Христа, Матеј је позвао царинике. Христос је јео с њима ради њихове користи, иако су Га опту-живали због тога. Фарисеји су хтели да Његове ученике одвоје од Њега, те су Га клеветали зато што једе с цариницима. [3]
 
12-13. А Исус чувши рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не жртвоприношење. Јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање:
 
“Нисам”, каже, “сада дошао као судија, већ као лекар те зато подносим смрад и прљавштину.” Прекорева их као неуке, говорећи: “Идите и научите се”, што значи: “Ако до сада нисте успели да се научите, онда барем од сада идите и научите се да је Богу милост према грешницима дража од сваке жртве”.[4] Господ са иронијом говори: “Нисам дошао да зовем праведнике”, желећи да каже: “Нисам дошао да зовем вас који себе сматрате праведнима, јер нико од људи није праведан. Дошао сам да зовем грешнике, не да остану грешници, већ да се покају.”
 
14. Тада му приступише ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
 
Јованови ученици су завидели Христовој слави и зато су Га прекоревали што не пости. Вероватно су се и чудили како је Он без подвига побеђивао страсти, што Јован није могао. Они нису знали да је Јован, као обичан човек, био праведан због својих врлина, а да је Христос, као Бог – сам Врлина.
 
15. А Исус им рече: Еда ли могу сватови бити жалосни док је с њима женик? Него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити.
 
“Ово време”, каже, “док сам Ја са Својим ученицима, време је радости.” “Жеником” назива Себе, јер се обручује новој заједници, пошто је стара (синагога) умрла. “Сватови” су апостоли. Господ, дакле, каже: “Доћи ће Време, после Мога страдања и вазнесења, када ће они постити у гдади, жеђи и прогонима.” Да би показао да Његови ученици још нису савршени, додаје:
 
16-17. Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће се закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити. Нити се сипа вино ново у мјехове старе; иначе се продру мјехови, а вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се сипа вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува. “Пошто
 
Моји ученици још нису ојачали”, каже, “потребно им је снисходити и не оптерећивати их тешким бременом заповести”. Исус је ово рекао да би и ученике научио да сами буду снисходљиви када касније буду учили целу васељену. “Закрпе” и “вино ново” означавају пост, а “стара хаљина” и “мехови стари” су слабост учечника.
 
18-19. Док он тако говораше њима, гле, кнез један дође и клањаше му се говорећи: Кћи моја сад умрије; него дођи и стави на њу руку своју, и оживјеће. И уставши Исус пође за њим, и ученици његови.
 
Види се да је овај човек имао вере, мада није била тако велика (као капетанова).[5] Он моли Исуса, не само да каже реч, већ и да дође и стави руку (на његову кћерку). Иако Лука каже да она још није умрла,[6] кнез овде говори да је његова кћерка већ умрла. То је мислио зато што је дете оставио на последњем издисају, или да би преувеличао несрећу, те тако подстакао Христа на милосрђе.
 
20-22. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати се скута хаљине његове. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљине ње-гове, оздравићу. А Исус обазревши се и видјевши је, рече: Не бој се кћери, вјера твоја спасла те је. И оздрави жена од онога часа.
 
Жена је била нечиста због своје болести[7] и зато се није усуђивала да Му слободно приђе, плашећи се да је не отерају. Иако је мислила да се прикрије, понадала се да ће добити исцелење ако се дохвати само скута Његове хаљине. Али, Спаситељ је разоткрива, не зато што је волео славу, већ да би показао њену веру ради наше користи, и да би ојачао веру старешине синагоге. Исус јој говори: “Не бој се”, зато што се уплашила да је украла дар, и назива је “кћери”, као верујућу. Тиме нам показује, да она не би примила благодат, да претходно није дринела веру, иако су Његове хаљине биле свете. Прича се да је ова жена направила статуу Христову, и у њеном подножју гајила биљку која је помагала свима који су боловали од крвотечења. Неки безбожници су уништили овај кип у време цара Јулијана Одступника. [8]
 
23-24. И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и народ ускомешан, рече им: Одступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И подсмијеваху му се.
 
Будући да је девојка била неудата, за њом су туговали уз свадбене фруле, што је било противно Закону. Господ је рекао да спава зато што је за Њега, који је лако могао васкрснути девојчицу, смрт била као сан. Немој се чудити што су Му се подсмевали, јер то још више потврђује чудо, пошто је Он васкрсао девојчицу која је заиста била умрла. Сви присутни су тако посведочили да је она била мртва, како касније нико не би могао да каже да је она само изгубила свест.
 
25-26. А кад истјера народ, уђе и ухвати је за руку, и уста дјевојка. И пронесе се глас о овоме по свој земљи оној.
 
Христос није чинио чудеса у гужви и метежу. Девојчицу узима за руку да би јој дао снагу. И тебе, умртвљеног гресима, Господ ће такође васкрснути када одагна гужву и пометњу и узме те за руку делатног подвига.
 
27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
 
Слепци Му као Богу вапију: “Помилуј нас”, а као човеку говоре: “Сине Давидов”, јер се код Јевреја говорило да ће Месија доћи од семена Давидова.
 
28. А кад дође у кућу, приступише му слијепци, и рече им Исус: Вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе.
 
Допушта да слепци иду за Њим све до куће, како би показао њихову чврсту веру и тако посрамио Јевреје. Пита их да ли верују како би нас научио да се вером може све постићи.
 
29-30. Тада се дохвати очију њихових говорећи: По вјери вашој нека вам буде. И отворише им се очи.
 
Исцељује их у кући, насамо, уклањајући се од сујетне славе. Господ на сваком месту људе учи смирењу.
 
30-31. И запријети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна! А они изишавши разгласише га по свој земљи оној.
 
Видиш ли Христово смирење! Они су разгласили Његову славу због захвалности, а не због непослушања. На другом месту каже: “Иди и казуј славу Божју”.[9] У овоме нема ништа противречно, јер Он жели да они ништа не говоре о Њему него да исповедају славу Божју.
 
32-33. Кад они пак излажаху, гле, доведоше му човјека нијема и бјесомучна. И пошто изагна демона, проговори нијеми.
 
То није била природна болест, већ од демона. Зато га и доводе други. Сам болесник није могао да призове Исуса, јер му је демон везао језик. Отуда Господ и не тражи веру од њега, већ га одмах исцељује, истерујући демона који му је онемогућио говор.
 
И дивљаше се народ говорећи: Никада се то није видјело у Израиљу.
 
Народ се дивио Христу уздижући Га изнад пророка и патријараха, јер је Он исцељивао са влашћу, за разлику од оних који су то чинили молитвом Богу. Погледајмо шта су на то рекли фарисеји:
 
34. А фарисеји говораху: Помоћу кнеза демонског изгони демоне.
 
Ове су речи врхунац безумља, јер ниједан демон неће истерати другог демона. Али, претпоставимо да је Он тобож истеривао демоне као слуга кнеза демонског, помоћу магије. Како је онда исцељивао болести, опраштао грехе и проповедао Царство Божје? Демон чини оно што је супротно томе: изазива болести и удаљује човека од Бога.
 
35. И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по синагогама њиховим и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
 
Као човекољубац, Господ не чека људе да дођу к Њему, већ сам иде к њима, како не би имали изговор да кажу: “Нико нас није научио.” Окупљао их је око Себе речју и делом, поучавајући и чудотворећи.
 
36. А гледајући мноштво народа сажали се на њих, јер бијаху сметени и напуштени као овце без пастира.
 
Они нису имали пастира, јер њихове вође не само да их нису исправљале већ су их квариле. Прави се пастир познаје по саосећању и самилости према своме стаду. [10]
 
37-38. Тада рече учеиицима својим: Жетве је много, а посленика мало. Молите се, стога, господару жетве да изведе посленике на жетву своју.
 
“Жетвом” назива народ коме је било потребно исцелење, а “посленицима” оне који су дужни да га поучавају, а таквих тада није било у Израиљу. “Господар жетве” је сам Христос који је Господар пророка и апостола. То се види када изабира дванаесторицу, а да то не тражи од Бога. Почуј, дакле, шта каже:
 

1. Јн. 5:2-9
2. Мк. 2:3-12
3. Цариници су били скупљачи пореза за потребе римске управе која је од јеврејског народа убирала неколико врсти пореза. Били су презрени од људи зато што су често узимали више новца него што је било прописано, али и због тога што су радили за омражену римску валст.
4. Ос. 6:7
5. Мт. 8:8
6. Лк. 8:42
7. 3.Мојс. 15:19
8. Ову причу спомиње чувени црквени историчар из 4. века, Евсевије Kесаријски у својој “Црквеној историји”, гл. 8,8; (Eusebius, The History of the Church from Christ to Constantine, Penguin Books, London 1988).
9. Уп. Јн. 9:24
10. Уп. Јн. 10:11-18