ТУМАЧЕЊA ПОСЛАНИЦЕ РИМЉАНИМА

 

ТУМАЧЕЊA ПОСЛАНИЦЕ РИМЉАНИМА
 

 
ШЕСНАЕСТА ГЛАВА
 
1. Препоручујем вам пак Фиву, сестру нашу, која је служитељица (ђакониса) цркве у Кенхреји.
 
Римљанима је ову посланицу донела Фива, и зато их и упознаје с њом. Своје поштовање према њој изражава и тиме, што ју је поменуо на првом месту, и тиме што ју је назвао сестром, али и тиме што је указао на њену службу, назвавши је ђаконисом.
 
2. Да је примите у Господу, као што приличи светима,
 
Укажите јој част у Господу. Они, који Господа ради примају и најнезнатнијег човека, указују част Господу. Фива је пак била света, и утолико је пре доликовало да јој укажу част. Зато је и додао: Као што приличи светима, тј. као што треба примати свете.
 
И да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба.
 
Подајте јој што можете, пружите јој руку помоћи, јер није рекао: “Удовољите у свему што јој буде потребно.”
 
Јер је и она многима помогла, и мени самоме.
 
На почетку је похвалио, у средини је дао савет, да би на крају поново изрекао похвалу, окружујући с обе стране (похвалама) свој савет – да јој укажу част. Она је, каже, била помоћница многима, па чак и мени самом, васељенском проповеднику, који је претрпео толика страдања.
 
3. Поздравите Прискилу и Акилу, сараднике моје у Христу Исусу.
 
Они су ми, каже, помагали у беседама и учењу, и делили су са мном труд и опасност. Неки су претпостављали, да су ти сарадници били Павлови помоћници у прављењу шатора (в. Дела ап. 18; 3).
 
4. Који за мој живот своје вратове положише.
 
Они су били истински мученици, јер су у Нероново време постојале безбројне опасности.
 
Којима не захваљујем само ја, него и све Цркве из незнабожаца.
 
Овде наговештава њихово гостољубље. Да не би помислили како им ласка, наводи и многе друге сведоке.
 
Поздравите и домаћу цркву њихову.
 
Они су били толико врлински, да су и сви њихови домаћи постали верујући, тако да их је назвао црквом. Именовао их је тако и због гостољубља, јер се црквом назива онај дом, у којем постоји узорно благочешће и врлина. Нека они, који воде брачни живот, разумеју да им брачни савез није препрека за врлину.
 
5. Поздравите милог ми Епенета, који је првенаc Ахаје у Христу.
 
Велика је ствар бити мио Павлу, који је волео разборито и не без разлога. Назива Епенета првенцем или због тога што је први поверовао и тако за читав народ постао почетак и врата ка вери, или пак зато што је показао велико благочешће, због чега је и речено: Који је првенац у Христу, односно, не у мирјанским стварима, него у ономе, што се односи на Христа.
 
6. Поздравите Марију, која се много трудила за нас.
 
Украшава жену подвизима за истину. Марија се, каже, трудила, бдела и молила се, не само за себе, и што је још важније, обављала је дужност и уместо нас, апостола. Како онда каже: Жени не допуштам да буде учитељ (1. Тим. 2; 12)? Он јој не забрањује да поучава речима, него да заузима почасно место у цркви и да седи на узвишењу, док јој домаће поучавање у потпуности одобрава. На тај начин и жена поучава свог мужа (1. Кор. 7; 16) и децу (1. Тим. 2; 15). И Прискила је Аполоса поучавала у вери (в. Дела ап. 18; 26). Није ни рекао: “много је поучавала”, него: много се трудила, да би показао да је Марија помагала око новца и на друге начине.
 
7. Поздравите Андроника и Јунију, сроднике моје, и сапатнике моје у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и пре мене повероваше у Христа.
 
То, што су они фодници Павлови, није толика похвала, као то, што су његови сапатници у сужањству. Они су пострадали много више него други сужњи, јер су били повлачени с места на место и ударани. Било је важно бити апостол, посебно ако се узме у обзир да је Јунија била жена; утолико је било важније бити знаменит међу апостолима. Они су се прославили својим делима, и Павле се не стиди да каже: Они и пре мене повероваше у Христа, изрекавши им похвалу што су иступили напред и најпре узели благо.
 
8. Поздравите Амплија, љубљеног ми у Господу.
 
Ако је велика част када некога љуби цар, колико је онда славније када некога љуби Павле, који љуби због врлине и Бога ради?
 
9. Поздравите Урбана, сарадника нашега у Христу.
 
Ова похвала је већа од претходне; она је чак и њен узрок, и садржи је у себи јер, онај који је сарадник, он је и љубљени. И мога милога Стахија. И њега крунише истом похвалом.
 
10. Поздравите Апелија, прекаљеног у Христу.
 
То јест, беспрекорног и непорочног у свему. Неки кажу да је то речено како би се разликовао од неког другог Апелија, који не заслужује похвалу.
 
Поздравите Аристовулове.
 
Ти, вероватно, нису били као претходни, чим их није појединачно поменуо.
 
11. Поздравите Иродиона, мога сродника. Поздравите Наркисове, који су у Господу.
 
То јест, верујуће.
 
12. Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу
 
О Марији је претходно рекао да се трудила (ст. 6), а за ове да се још увек труде. Велика је похвала свагда бити на делу и трудити се.
 
Поздравите драгу Персиду, која се много трудила у Господу.
 
Она је више од оних, које су поменуте пре ње, јер се она није само много потрудила, него је и драга. На тај начин свакога именује према достојанству, неке подстичући на ревност, а неке на надметање.
 
13. Поздравите Руфа, изабраног у Господу, и матер његову и моју.
 
Двоструко добро: и син је непорочан, и мајка беспрекорна. Павле,
 
наравно, не би рекао: матер његову и моју да та жена није поседовала велику врлину.
 
14. Поздравите Асинкрита, Флеронта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима.
 
Не гледај овде на то што их набраја али им не приписује никакву похвалу, него погледај на то да су, иако нижи од свих, удостојени апостоловог поздрава. Боље речено, он је и њих похвалио, назвавши их браћом.
 
15. Поздравише Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпа, и све свете који су с њима.
 
Овим лицима приписује велику похвалу, јер их је назвао светима.
 
16. Поздравите један другог целивом светим
 
Да им не би дао повода за расправу тиме што једне поздравља овако а друге онако, што о једнима говори с већим а о другима с мањим похвалама, све их изједначује светим целивом, да ни виши не би презирао нижег а ни да нижи не би завидео вишем, јер свети целив све умирује и изједначава.
 
Поздрављају вас Цркве Христове.
 
Не само да их је сјединио, него им шаље поздрав од свих Цркава, да би се сјединили, јер говори о свима уопште а не о овом или оном појединачно. У овој Посланици је поздравио више лица него и у једној другој, јер до тог доба још није видео Римљане. Будући да су у Риму нашли уточиште многи од његових рођака, он их помиње по именима и посредством ове посланице упознаје с њима Римљане.
 
17. Молим вас пак браћо да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се.
 
Опет их саветује, али не као саветник, него као покорни молитељ и са великим поштовањем према њима, јер их назива браћом. Указујући на замке штетних људи, каже: Пазите, тј. брижљиво се распитајте о њима. На почетку помиње расколе а затим и саблазни. Међутим, док у телу Цркве буде очувано јединство, не може доћи до раздора. Ти раздори су јереси, јер каже: Против науке коју ви научисте. Није рекао: “којој смо вас ми научили”, него: коју ви научисте, предухитривши их на тај начин и указујући да су они већ уверени и да су примили учење, због чега су дужни и да остану у ономе, што су већ примили.
Дакле, раздоре или јереси уводе они, који предају учење противно апостолском учењу.
 
Клоните их се. 18. Јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу, него својему трбуху.
 
Удаљите се, каже, од њих. Ако би то они радили услед незнања или заблуде, требало би их исправити. Међутим, како намерно греше, клоните их се. Указује на Јудејце, које обично прекорева због стомакоугађања, јер је такав читав њихов род. Осим тога, све јереси се рађају од служења страстима и трбуху. Како тебе, брата Христовог, није срамота да ти учитељи буду слуге трбуха? Запази да они, који служе трбуху, не служе Христу.
 
Благим и ласкавим речима варају срца незлобивих.
 
Они, каже, сплеткаре посредством ласкања, јер израз: благим и ласкавим речима значи:На уснама мед а у сриу јед. Нијерекао: “варају вас”, него: срца незлобивих, тј. простих.
 
19. А Ваша се послушност разгласи свуда. Зато се радујем због вас.
 
Они, рекао је, варају простодушне. Међутим, ваша послушност, која потиче од велике кроткости, свима је позната, О њој не сведочим само ја, него читава васељена. Зато се радујем, што се нисте обманули.
 
Али хоћу да сте ви мудри за добро а безазлени за зло.
 
Указује да су неки међу њима били обманути. Очигледно исказује оно исто, што је рекао и Господ: Будите мудри као змије и безазлени као голубови (Мт. 10.16). Он жели да буду мудри или опрезни за добро, то јест на делу сопственог спасења и сопствене користи, и да буду безазлени за зло, тј. у томе, да другоме не чине зло, јер простодушни никоме не наноси штету.
 
20. А Бог мира брзо ће сатрети сатану под ноге ваше.
 
Како су се појавиле расправе, призива Дароватеља мира да би се раздори прекратили. Не каже: “покориће” него, што је далеко снажније: “сатреће”. Неће сатрети само оне, који уносе раздоре, него и њихове вође. Теши их такође и у погледу времена, јер је додао: брзо. Реч сатреће изражава и молитву и пророштво, јер стоји у будућем времену.
 
Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама! Амин.
 
Поменуо им је и благодат да би, на основу онога што су већ добили, постали ревноснији у веровању и у односу на будућност. Ако их је Господ спасао у време кад су били непријатељи, утолико ће пре сада сатрети сатану. Запази да апостол не одваја ни дела од молитве, ни молитву од дела. На почетку је посведочио о њиховој послушности, а затим се моли. Тиме им обзнањује да нам није само пре била неопходна благодат Божија, него да нам је потребна и сада, чак и ако смо опитни.
 
21. Поздравља вас Тимотеј, мој сарадник.
 
Тимотеј се трудио с њим на благовештењу, а радити оно, што је радио и Павле, велика је похвала.
 
И Лукије, и Јасон, и Сосипатар, сродници моји.
 
Овај Јасон се помиње и у Делима апостолским, као човек који је био веома одважан у опасности (в. Дела ап. 17; 6). Они нису сродници апостола само по телу него, што је још важније, и по благочешћу. Да нису били такви, он их не би ни поменуо.
 
22. Поздрављам вас у Господу и ја Тертије, који написах ову посланицу.
Велико је дело, бити Павлов писар. Тертије не пише због тога, да би похвалио самога себе, него да би привукао већу љубав Римљана, будући да је послужио код писања посланице која је упућена њима.
 
23. Поздравља вас Гај, домаћин мој и целе Цркве.
 
То јест, онај који ме примио у свој дом. Осим тога, велика је похвала што је Гај примио и самог Павла и целу Цркву, јер Павле не би пошао код њега ако би га сматрао недостојним.
 
Поздравља вас Ераст, благајник Градски, и брат Кварт.
 
То јест, благајник града Коринта. Помиње га зато, да би ти знао да ни богатство ни чин никоме не служе као препрека за веру и истински живот.
 
24. Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.
 
У основу или на почетак своје Посланице положио је следеће речи: Благодат вам и мир (Рим. 1; 7). И сада, када поставља границу или крај посланице, завршава истим речима, молећи се да благодат Божија свагда пребива са свим Римљанима. То је обележје учитеља – да ученицима не помаже само речима, него и молитвом. Зато су апостоли и говорили: А ми ћемо у молитви и у служби речи приљежно остати (Дела ап. 6; 4).
Нека благодат сачува и нас, који се не надамо да ћемо делима наћи место спасења, него се у потпуности уздамо у божанствену благодат и милосрђе, Нека се посредством ње уздигнемо над замкама сатане, сатревши га под ногама својим у Христу Исусу, Господу нашем, Којем нека је слава у векове.
Амин.

One Comment

  1. Помаже Бог.Где могу купити ову књигу?