ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

 

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ
 
ДЕСЕТА ГЛАВА
 
1. А у Кесарији неки човек, ио имену Корнилије, капетан чете која се зваше Италијанска, 2. Побожан и богобојазан са целим домом својим, којије чинио многе милостиње народу и молио се стално Богу, 3. Виде на јави у виђењу, око деветог часа дана, анђела Божијега где уђе к њему и рече му: Корнилије! 4. А он, погледавши на њега и уплашивши се, рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом. 5. И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра. 6. Он гостује у некога Симона кожара, чија је кућа код мора. (Он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.) 7. А кад отиде анђео који је говорио Корнилију, он дозва двојицу од укућана својих иједног побожног војника од оних који бејаху стално уз њега. 8. И казавши им све посла их у Јопу.
 
Тај (Корнилије) није био нити Јудејац, нити од оних који су под законом, али је живео исто као и ми. Ево, већ је двоје достојанственика (тј. људи који уживају почасти) поверовало (у Христа), Етиопљанкин ризничар (ушкопљеник) и овај.
Побожан и богобојазан са целим домом својим. Послушајмо ово и ми; ми се не бринемо ни о својим укућанима, а он се бринуо чак и о својим војницима.
Капетан чете (кохорте) која се зваше Италијанска. Он представља тог човека и даје исцрпне податке о њему, да нико не би рекао да Писмо греши у односу на историју. Требало би знати да се чета састојала од две стотине војника а кустодија од шездесет.
Виде на јави у виђењу, око деветог часа дана, анђела Божијега где уђе к њему. Види анђела да би у потпуности уверио Петра. Или, боље речено, не него због друге, слабије у вери.
У девети час, кад је напустио бриге и налазио се у тишини и спокоју. Будући да истинско Око и велики Судија зна да су и велика дела без вере мртва, Он шаље анђела који руководи делима, да би се овенчали вером они што се добро подвизавају. Корнелије је због виђења осетио страх, али умерен, тек да побуди (његову пажњу).
Речи анђела су затим поништиле страх: Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом. Запази да се милостиња узноси на највише небо (досл. на небо небеса и да се зауставља пред самим Царским престолом. Обрати пажњу и на анђела: он на почетку узвисује и узноси његове (Корнилијеве) мисли ка вишњем, а затим говори и оно, што каже у наставку: И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра. Он гостује у некога Симона кожара. Да не би пошли код некога другог, он тог човека не одређује само по имену, него и према месту (на којем се налази).
Његова је кућа код мора. Апостоли су одабирали места удаљена од градова; они су љубили пустињу и безмолвије. Шта ако се догоди да постоји и други Симон кожар? Ево знака: он живи код мора. Анђео није рекао зашто је потребно да то учини, како га не би преиспунио радошћу.
Дозва двојицу од укућана својих и једног побожног војника. Погледај, није узалуд речено да су то били људи који су се стално нала-зили уз њега.
И казавши им све, посла их у Јопу. Запази његову скромност. Није рекао: “Позовите ми Петра”, него им је све испричао, како би гатиме подстакао да дође код њега. Сматрао је недоличним да га позива силом свог достојанства, и зато је све испричао (својим изаеланицима).
 
9. А сутрадан док они путоваху и приближаваху се Граду, изиђе Петар на равни кров дома да се помоли Богу око шестога часа. 10. И огладне, и хтеде да једе, и кад му они готовљаху, наиђе на њега занос (иступљење). 11. И виде небо отворено и сасуд некакав Где силази из њега, као велико платно завезано на четири краја и спушта се на земљу. 12. У коме бејаху све четвороножне животиње на земљи, и звериње, и гмизавци, и птице небеске. 13. И дође му глас: Устани, Петре, закољи и једи. 14. А Петар рече: Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта погано или нечисто. 15. И опет глас њему подруги пут: Што је Бог очистио, ти не погани! 16. И ово би трипут, и сасуд се опет узнесе на небо.
 
Погледај како Дух управља временом и чини да се ствари не дешавају ни пре, ни касније. Изађе Петар на равни кров дома да се помоли Богу око шестог часа, тј, на усамљеном месту и у тишини, као на крову. И наиђе на њега занос, и виде небо отворено. Занос означава и запрепашћење (када се види чудо, али и оно стање када је човек уздигнут изван чула. Он је, наравно, имао неко духовно созерцање.
И сасуд некакав где силази на њега, као велико платно. Међу апостолима, Петру је првом било потребно божанствено откровење о призиву незнабожаца, јер он није знао да обрезање и необрезање не чине разлику у погледу вере. Он, наравно, није јасно знао оно што је Господ рекао – да ће, кад се открије служење вером, тој вери бити поучени и незнабошци. Није то знао све до оног времена, док му неизрецива воља Његова посредством откровења (виђења) није открила ову тајну, с једне стране примером плаштанице, а са друге тиме што је и незнабошцима због вере (тј. након што су поверовали) предата благодат Светога Духа, убедивши га да у Христу нема разлике између Јудејца и Јелина.
Завезано на четири краја, и спушта се на земљу. Четири краја указују на четири стихије (на четири елемента), Сасуд који се појавио означава нај-грубљи (најприземнији) свет, а различите животиње су символи стања у којима се људи налазе. Символ читаве васељене био је тај необрезани човек (Корнилије), јер он није имао ништа заједничко с Јудејцима. Сви би почели да га (Петра) оптужују као преступника закона, и зато Дух устројава да он има заштиту. Због тога и приговара анђелу, јер је дужан да у потпуности очува закон. Дакле, то је устројено зато, да га не би оптужили. Можда је он, приклонивши колена, имао виђење. Оно што се догодило било је божанствено дело, тј. оно што је видео са небеса. Био је у стању заноса (иступљења) и отуда је слушао глас, па је три пута исповедио да су тамо нечисте животиње. То, што је сасуд сишао са неба и што се тамо узнео, велики је доказ чистоте.
Ово се, дакле, догодило због оних, којима ће убудуће тумачити, јер је он сам (Петар) чуо (заповест Господњу): На пут незнабожаца не идите. Ако је чак и Павлу било потребно обрезање и приношење жртава, онда је утолико било потребније тада, на почетку проповеди, док су још били веома слаби. Није о свима рекао да су погани и нечисти, него само о онима за које је закон рекао да су погани и нечисти. Изобразивши обличје Своје Цркве, Бог је рекао да она ништа не сматра за нечисто, јер је човеку чисто све, што прима с благодарношћу и благословом Божијим. Ако се ова загонетка и односила на призивање незнабожаца, односно, ако је указивала да необрезане не треба сматрати поганима и нечистима, Петрова реч се ипак не односи на људе него на животиње, које су према Мојсејевом закону биле забрањене.
Животиње изображавају људске особине, а из Петровог виђења је очигледно да су се у сасуду, који је сишао са неба, налазиле све врсте животиња: и гмизавци, и птице, и четвороношци. Казивање прикривено изображава да се они, који треба да се обрате у веру налазе под влашћу разних грехова. Они су се уподобили или четвороно-шцима по суровости или гмизавцима према затрованости или птицама према лакоћи и непостојаности своје природе. При том се змије прихватају као символ фарисеја и садукеја а лисица за символ Ирода; коњи, у којима је распламсана страст за полним зближавањем, уподобљују се сладострасницима, а овце незлобивим људима. Коза је символ недружељубивих и недарежљивих људи, а јежеви су символ богатих. Господ је о њима рекао да њихово трње (тј. бодље) гуши реч и чини је бесплодном.
И опет глас к њему подруги пут: Што је Бог очистио, ти не погани. Чини се као да глас говори њему, Петру, иако глас говори Јудејцима. Ако је овај учитељ заслужио прекор, онда су га утолико пре заслужили они.
 
17. А док се Петар у себи питаше шта би било виђење које виде, и гле, људи послани од Корнилија распитавши се за дом Симонов, стадоше пред врата. 18. И зовнувши питаху да ли гостује овде Симон звани Петар. 19. И док Петар размишљаше о виђењу, рече му Дух: Ево три човека траже тебе. 20. Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер сам их Ја послао.
 
Шта би било виђење. Плаштаница означава земљу, а животиње које су се налазиле на њој незнабошце. Изрека: закољи и једи, означава да и они треба да приђу Христу; то, што се понавља три пута, означава крштење. Дакле, истински смисао виђења указује му на веру у Тројицу, исто као што и вера у Тројицу означава истинско богопоштовање (беоаерекх).
И Гле, људи послани од Корнилија. Ти људи долазе благовремено, да би разрешили недоумицу. Христос је и Јосифу дозволио да се најпре уплаши, па му је тек онда послао анђела, јер душа лако прихвата ослобађање од пређашње недоумице. Осим тога, он није био дуго у недоумици, нити се она раније пробудила, него управо у оно време кад су питали да ли он ту гостује.
И док Петар размишљаше о виђењу, рече му Дух: Ево три човека траже тебе. И то служи као Петрова одбрана пред ученицима, да би видели да је он размишљао али да је био поучен да не расуђује (о оном што је видео).
Него устани и сиђи и иди с њима, јер сам их Ја послао. Велика је власт Духа, јер оно што чини Бог Отац, то исто чини и Свети Дух. Анђео је рекао: Молитве твоје и милостиња твоја, да би показао да је одатле послат; Дух не чини тако, него (каже): Ја сам их послао. Према томе, морао је да се повинује Духу.
 
21. А Петар сишавши људима посланим њему од Корнилија рече: Ево, ја сам тај кога тражите. ради чега сте дошли? 22. А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, на добром гласу код свега народа јудејског, примио је заповест од анђела светога да те позове у свој дом и да чује речи од тебе. 23. Онда их позва унутра и угости. А сутрадан уставши пође с њима, и неки од браће који беху из Јопе пођоше с њим. Ја сам тај.
 
На самом почетку је признао да је он тај, којег траже, па тек онда пита за разлог њиховог доласка, како би или одмах био спреман да пође или да их, уколико то није потребно, угости у дому. Посланици изговарају похвалу Корнилију, како би убедили Петра да му се јавио ан ђео. Старешинство над народом налази се у рукама благочестивог чове-ка, који се својим делима показао да је достојан тога. Истина, догађа се да се они, који имају власт, и саблазне о њу; међутим, ако тога не би било, чега онда не би било?
Да те позове у дом свој. Није нас, каже, послао да би те ниподаштавао, него зато, што му је тако заповеђено. Није га, дакле, ниподаштавао. Добро је што се Петар од почетка пријатељски односи према тим људима. То, што су с њим пошли неки из Јопе, догодило се према икономији, да би затим били сведоци онда, кад је Петру требало да се оправда.
 
А Корнилије их чекаше, сазвавши родбину своју и блиске пријатеље. 25. А кад Петар улажаше, срете га Корнилије, и паднувши пред ноге његове поклони се. 26. А Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам само човек. 27. И с њим разговарајући уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
 
Био је то славан човек, и имао је дом у славном граду. Сазвавши родбину своју. То је својство сасвим благочестивог пријатеља јер је он, поседујући толика добра, све учинио заједничарима и блиским пријатељима. Бли-ским пријатељима су названи због тога, што се он могао поуздати у њих кад би се пред њим нашао труд (и брига) о толиком броју потчињених. Мислим да су се и рођаци и пријатељи хранили његовом храном. Погледај, како је био уверен да ће Петар поуздано доћи. То је због тога, што му се анђео није јавио у сну него у време док је био будан, и током дана.
Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам само човек. Тиме он поучава и остале и приноси благодарење Богу, показујући своје смирење. Погледај како их најпре поучава томе да немају високо мишљење о себи.
 
28. И рече им: Ви знате како је забрањено човеку Јудејцу дружити се или долазити иноплеменику; али мени Бог показа да ниједнога човека не треба звати поганим или нечистим. 29. Зато и дођох без поговора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали? 30. А Корнилије рече: Пре четири дана ја постих до овога часа, и у девети час бејах на молитви у кући својој; и гле, човек стаде преда ме у хаљини сјајној. 31. И рече: Корнилије, услишена је молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Богом. 32. Пошаљи, дакле, у Јопу, идозови Симона који је прозван Петар; он гостује у кући Симона кожара поред мора; када он дође, рећи ће ти. 33. Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом да чујемо све што ти је од Бога заповеђено.
 
Ви знате, како је забрањено. Одмах расуђује о човекољубљу Божијем и показује да им је Бог подарио велике дарове. Истовремено говори о великим стварима, и говори са смирењем. Будући да није рекао: “Људи, дошли смо код вас иако сматрамо недоличним да се некоме приближавамо”, него: “Ви знате да је Бог издао заповест према којој се дружење или дола-зак код иноплеменика сматра за безакоње; међутим, мени Бог показа да ни једног човека не треба звати поганим или нечистим”.
Значајно је, да је Сам Бог заповедио хришћанском народу да не назива поганим или нечистим ниједног човека него да живи поред њега, јер постоји нада да ће и такви с великом силом поверовати у Христа.
Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали. Петар је већ о свему слушао од војника, али жели да то и они исповеде и постану покорни у вери.
У девети час бејах на молитви, каже. Шта то значи? Чини ми се да је у његовом животу време било распоређено прецизно и по одређеним данима. Због тога је и рекао: Пре четири дана. Погледај колико је силна молитва. Кад је узнапредовао у благочешћу, тада му се јавио анђео, и то је био један дан. Кад је Корнилије упутио изасланике, и то је један дан; док су они ишли, такође је прошао један дан. То је, дакле, четврти дан од трећега часа, кад се молио.
И гле, човек стаде преда ме. Не каже: “анђео”, него: “човек”,толико је он био далеко од гордости. Погледајте мисао која одатле проистиче: погледајте, како је он био достојан свега тога.
Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом. Није рекао: “пред човеком”, него: пред Богом. Дакле, потребно је да се с пажњом слушају слуге Божије.
 
34. А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко. 35. Него је у сваком народу мио Њему онај који Га се боји и твори правду. 36. Реч коју посла синовима Израиљевим, благовестећи мир кроз Исуса Христа: Онје Господ свију. 37. Ви знате реч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које проповедаше Јован: 38. За Исуса из Назарета, како Га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исиељујући све мучене од ђавола, јер Бог беше с Њим. 39. И ми смо сведоии свега што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму. Њега и убише, обесивши на дрво. 40. Овога Бог васкрсе трећи дан, и учини да се Он јави. 41. Не свему народу него нама, сведоцима унапред изабранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по Његову васкрсењу из мртвих. 42. И заповеди нам да проповедамо народу и сведочимо да је Он одређени од Бога Судија живих и мртвих. 43. За Њега сведоче сви пророци да ће Именом Његовим примити опроштење греха свако, ко верује у Њега.
 
Заиста видим, односно, да Бог не гледа на особине лица, него на различитост дела. Тиме што говори јасно показује да Бог, којега се бојао Корнилије, и о којем се поучио из Закона и Пророка, ради којега је и творио милостињу, уистину јесте Бог. Њему је недостајало познање о Сину. Погледај како он не допушта да се преузнесе његова мисао.
У сваком народу, каже, да ти не би помислио како незнабошци припадају одбаче-нима. Који твори правду. Израз: правду употребљен је уместо израза: сваку врлину. Није рекао: “у сваком народу спашће се онај, који чини правду, него: мио је, односно, достојан тога да буде мио.
Реч коју посла синовима Израиљевим. Даје предност синовима Израиљевим. То говори и ради присутних, да би их убедио.
Како Га помаза Бог Духом Светим, при чему подразумева Његову људску природу. Будући да је Он унизио Самога Себе и уистину постао причастан нашој крви и телу (в. Јевр. 2; 14), за Њега се каже да као човек прима оно, што као Бог поседује по природи. Он то не прима за Самога Себе него за нас, као што и у почетку кроз Њега све постаде. Боље речено, будући да је Он Бог Логос, све је то Његово сопствено.
Израз: Исцељујући све мучене од ђавола указује да је ђаво многе осакатио, јер су и многе телесне повреде потицале од њега. Њега и убише, обесивши на дрво. Опет говори о Његовом унижењу. По-казујући да је Он од Бога послат, каже (апостол Петар) да је Он и убијен. Да ти нешто не би сматрао за неумесно, погледај како они никада не скривају учење о крсту, него упоредо са осталим излажу и начин (смрти).
Њега и убише, каже, обесивши на дрво. Нама, сведоцима изабранима. Иако их је изабрао Сам Христос, изразом: изабранима и то приписује Богу Оцу.
С Њим једосмо и писмо по Његову васкрсењу из мртвих. Погледај чиме потврђује (истину) васкрсења. Зашто Васкрсли (Исус Христос) није сатворио никакво чудо, него је јео и пио? Зато што је само Васкрсење било велико чудо. При том није могло постојати веће чудо од онога, да је Он јео и пио.
Да сведочимо. Да јасно сведочимо, каже, како не би пали у незнање.
За Њега сведоче сви пророци. Ма који пророк да је, каже, гово-рио о отпуштању грехова, сви они су говорили да ће бити отпуштени у Исусу. Тако и Исаија у Његово име каже: Ја сам бришем твоје преступе и греха твојих не помињем (Иса. 43; 25). Не каже да је Он Син Божији него оно, што их је више уплашило, и благовремено их припрема помињући пророке, јер су они уживали велику славу. Међутим, кад их је једном поколебао страхом, он изговара снисходљиве (попустљиве) речи које, уосталом, нису његове него пророчке. Дакле, оно што застрашује говори он сам, а оно што је прожето кроткошћу изговара у име пророка.
 
44. Док Петар још говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч. 45. И задивише се верни из обрезања који дођоше с Петром, да се и на незнабошце излио дар Духа Светога. 46. Јер их слушаху где говоре језике и величају Бога. Тада одговори Петар: 47. Зар може ко забранити воду да се не крсте они који примише Духа Светога као и ми? 48. И заповеди им да се крсте у Име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.

One Comment

  1. Кад сам био у Атини гледајући рушевине древне грчке “културе”, дошао ми је у главу израз “реквијем у камену”. А данас после 2000 година, речи Христове изговорене из устију Светог Павла одјекују вечно живе између рушевина безбожничке “културе и истине”. Ко има уши……..ко има очи……