Три питања

Питање:
Драги оче Љубо, Јављам Вам се поново, након годину дана, пошто сам Ваш духовно, читајући ваше одговоре, ” усвојио ” за свог духовника. Данас када човек ” нити може да постане Хрисћанин, нити да опстане као Хришћанин “, (ђакон А Курајев) , то је велика ствар, јер је некима до духовника просто немогуће доћи. Бог благословио Ваш и Ваше сараднике за све што чините за Његову грешну децу. Само тако наставите, јер без духовног учитељевања, Ваш и Ваше духовне браће, све би многима било знатно теже. Слава Господу да Вам даје да дајете, јер је све добро од Њега! Помогосте ми много једном, даће Бог опет! А сада на питања! 1. Православни Србин сам, а живим у Бугарској. И ето – питање календара! ! ! Ја све чиним по бугарском календару, јер ” они други ” (што славе по старом калндару) овде се сматрају расколницима! То није уопште, него само овде! Поштује се све што чине наша Св. Српска, Руска итд. Цркве! Православан не воли расколе па – где је Патријарх тамо је и он! Али, моји рођени из Србије ми честитају славу св. Јована Крститеља, а ја сам је већ прославио! Тако је, наравно, и са свим другим Празницима. Да славим дупло – не иде! Да идем на Св. Литургије код ” расколника “, опет ми некако није пријатно. Шта да радим оче Љубо? 2. Годинама се молим по Серафимо-Дивјејевском молитвеном правилу. Слава Господу љубљеном да ми га грешноме даде у руке! Тамо често пише ” Слава “, а онда након краће молитве ” И сада “. Ја то не раздвајам него одједном изговорим цело ” Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин “. Како је оче Љубо правилно да чиним? 3. Св. Антоније Велики учи да ће у задња времена бити монаха, који живе у свету. Кавкаски отац Стратоник (” Старац Силуан “, 20. век, 30. године) , говорио је такође да ће брзо доћи времена и монаси ће живети у свету. Монаси мирјани! Али, монаси (Анђели у телу! ) су дали завет уздржања и од жена. Ја сам у Цркви венчан и живим са женом! И имам срећан брак. Е, волео бих да је жена ревноснија у вери, али, све је од Господа и за наше добро! Баш све је лек за наше болесне душе! Господ нас љубљени учи да нас Отац наш Небески све жели савршене! Молитва са маштањима није добра. Молитва са размипљањима услед нежељених помисли, боља је, али такође није добра. Први степен праве молитве је умно-срдачна молитва, која је, чини ми се, превасходно милостиви дар Одозго грешној деци Његовој. Ум успешно отклања помисли, а срце прати, саосећа, са речима молитве. Али, даље? Треба свести ум у срце. Е, тек та врста молитве је сигурно чисти дар Одозго, који се даје ономе, ко се свим силама бори за умртвљење страсти и доследно извршава непогрешиве савете Светих Отаца. Може ли оче Љубо мирјанину и то да се догоди? Или сам ја у тешкој прелести, када ” ми се чини” да и ми, које ” витла животна бура ” крајње узнемиреног света, и црни ” решета ” сваки дан до немилости, са хиљаду сујетних и крајње непотребних ситница, морамо на тај величанствени пут, утабан сузама, крвљу и љубављу наших Св. Отаца? А ја, незналица, овако у свом поробљеном уму размишљам: ово је могуће достићи само Исусовом молитвом. Уколико се будеш молио само Том молитвом, распашћеш се на две половине, јер ко зна да ли се довољно и добро бориш против страсти. Да ли ефикасно отклањљш помисли! Без духовника никако напред! А духовника нема па нема! Ста да се ради оче Љубо? Од Бога све најбоље, Брат у Христу Добривоје
Добривоје


Одговор:
Драги Dобривоје, много је овде питања. Питање календара је комплексно, и тако тешко, а како и не би када га је сам ђаво убацио и кроз наше неомолитвљене мозговое замутио. Тај наш вечити непријатељ подели нас у Цркви Православној, кроз непослушање, у грубој повреди Њене саборности, док је на другом крају он њу исти «неронски гонио», како то рече и наш свети Авва Јустин Ћелијски. Тако олако и површно о расколу могу да говоре само неодговорне душе, ништа мање ни богословски неписимени, а и они који су оптерећени црквенополитичком малодушношћи и чак користољубљем.
Сада у Бугараској нема раскола, у том смислу којег је она раније имала, када се њен епископат по питању календара поделио на двоје, и једва да су се помирили (утицај буграских власти је одиграо велику улогу да се остане на новом) . То се одигравал пре неких 15 година. Остала је група која се петља са нашим несрећним црногорцима –дедејевицма, и једна здрава и умерена група под епископ Форијем, који припада Синоду «противстојећих», или протествујућих, због те неканоничности новог календара. Ипак то су сасвим здрави покушаји али нажалост у Бугарској прилично су усамљени. Они не одручу благодат тзв. официјалним помесеним црквама, и у томе се види посебна искреност и морална каноничност њихове борбе. Остале групе не само што су су расколниче него су еклисиолошки постале и секташке.
Ја лично старокалендарског епискпа Фотија у Бугарског не видим у неком, да кажем еклисиолошком расколу, осим у «техничком»; док етички и морално чисте савести себи дозвољавам да кажем, а и у односу на каноне Цркве, и помесну цркву којој припадам, да су увек били и остали једини расколници новокалендрци. Патријарх Мелетије је увео велики раскол у Цркву.
Да сам на вашем месту ја бих слободно све славио по старом календару, и због неодговорнсти данашње канонске јерархије не бих упадао у та унутрашња ломљења, која понекад тако тешко дрмају православног човека. О «човеку» се брину само на катедрама, док «спуштено» или ународу, т.ј. о таквим као вама и не помишљају, јер да је другачије давно би се решило питање календара и показала већинска воља Цркве. Свештенство епископа Фотија вас би сасвим лепо и одговорно опслуживало. Самог епископа и неке од њих лично познајем, и то су врло побожни и честити људи здраве црквене савести.
Ако се држите тог правила којег сте сами изабрали онда се према њему односите са чврстим послушањем и чините то како оно тражи. Постоје разна правила, а ви слушајте оно које је по вашем избору. Када нападне осећање «прелести» (неке величине како смо нешто високо достигли) , одмах и безусловно прелазите на зборничке молитве, које је Црква уредила и предлаже у синодалним молитвеницима (има и другиј издања и њих се треба пазити) . То значи молитвеник у шаке и на читање онако како тамо пише, без било којег додавања својег.
Монах не може да буде монах а да живи у свету. Житија Светих то тако убедљиво сведоче. Монахос или усамљеник, или самац – отшелник, не може да се оствари као такав у гужви и свим тим покретима «овог века»; тог блуда сваке врсте у којем свет налази своје разлоге за битисање. Он не може ни ментално да опстане ван манастира, него само у општежиђу или усамљености, са послушањем неком игуману и манастиру. Да, ми виђамо такве монахе, који свакодневно висе на интернету, и имају мобилне телефоне у рукама, и чак приватна обитавалишта по градивима (мало до манстира па мало до града, лично једног таквог познајем) . А завети, т.ј. клетва пред Богом? Та клетва на смрт за овај век, који је он на свом постригу дао? Нажалост данашње монаштво је у кризи, а највише због недостатка добрих духовника. На тај проблем пре неки дан указала је и Снодална комисија Руске цркве које је изнела на Сабор. Дакле, то је легалан и врло озбиљан проблем (није «клевета», јер се данас многи изгредници управо тим термином прикривају и штите) . Монаху је место у манастиру и без благослова игумана негде не сме да иде.
Молитва са созрецањем је по својој природи добра – ако мислите на ту врсту «размишљања»? Само созерцање Бога јесте молитва. А молитва славословна је најбоља, када ништа не тражимо него само славимо Бога, зато што нас на то љубав према Њему вуче.
Да, такво благодатно стање могу да добију и мирјани што најбоље сведоче скоро наше савремнеице св. Ксенија Пероградска или Матрона Московска. Људи поред нас по допуштењу Божијем откривају наше подвиге и светост живота, а не ми сами. Тог искушења мора да се бојимо као љуте гује. Ми увек себе видимо као најгрешније људе. Тако су и Свети Оци чинили.
Шта да се ради? Па духовни живот је «борба». Када почне та борба са нашим страстима тада почиње и духовни живот. Борба зна да буде и «крвава», и битка се уз многе жртве и губи, али не и рат, и он нашим смирењем и благодаћу Божијом може лако да се победи.
У возљубљеном нашем Господу Исусу Христу
Ваш
оЉубо

Comments are closed.