ТРАГОМ ЈЕВАНЂЕЛСКОГ ПОДВИГА

 

ТРАГОМ ЈЕВАНЂЕЛСКОГ ПОДВИГА
 

НАРАВСТВЕНА ПРАВИЛА
 
Правило 1. О покајању, о времену покајања и о његовим својствима и плодовима.
Поглавље 1. Они који верују у Господа треба најпре да се покају, по проповеди Јовановој, и по проповеди самог Господа нашег Исуса Христа. Јер, они који се сада не кају биће теже осуђени него они пре Јеванђеља.
(Мт.4,17) Од тада поче Исус проповедати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. (Мт.11,20-22) Тада поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса његова, што се не покајаше: Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су се у вама догодила, давно би се седећи у врећи и пепелу покајали. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће битиу дан Суда него вама, и остало.
Поглавље 2. Садашње време је време покајања и отпуштања грехова, а будућем веку [припада] праведни Суд.
(Мк.2,10) Но да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе. (Мт.18,18-19) Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи биће раздрешено на небу. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. (Јн.5,28-29) Јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. (Рим.2,4-6) Или презиреш богатство његове доброте и кротости и дуготрпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води? Него својом упорношћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривања праведнога суда Бога, који ће дати свакоме по делима његовим. (Дап. 17,30-31) Али не гледајући Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају, јер је установио дан у који ће судити васељени.
Поглавље 3. Покајник треба да горко плаче. И остало што је својствено покајању он треба да чини од срца.
(Мт.26,75) И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље плакаше горко. (2.Кор.7,6-7) Али Бог који теши понижене, утеши нас доласком Титовим, а не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши због вас, казујући нам вашу чежњу, ваше јадиковање, ваше ревновање за мене. И затим опет (ст. 11): Јер гле, баш то што се ви по Богу ожалостисте, какву брижљивост створи у вама, па правдање, па незадовољство, па страх, па жељу, па ревност, па кажњавање! У свему показасте себе чистим у овој ствари. (Дап.19,18-19) И многи од оних који су поверовали, долажаху те се исповедаху и казиваху дела своја. А многи од оних који се занимаху чаролијама, сабраше књиге своје и спаљиваху их пред свима.
Поглавље 4. Онима који се кају за спасење није довољно једино удаљавање од грехова. Неопходно је да покажу и плодове достојне покајања.
(Мт.3,7-10) А кад виде многе фарисеје и садукеје где долазе да их крсти, рече им: Породи аспидини, ко вама каза да бежите од гнева који иде? Родите, дакле, род достојан покајања. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути децу Аврааму. А већ и секира код корена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ баца.
Поглавље 5. По одласку из овог живота већ више нема времена за добра дела. Бог је, наиме, по своме дуготрпљењу, време садашњег живота одредио за делање онога што му је угодно.
(Мт.25,1-12) Тада ће бити Царство небеско као десет девојака које узеше светиљке своје и изиђоше у сретање женику. А пет њих беху мудре и пет луде. Јер луде, узевши светиљке своје, не узеше са собом уља. А мудре узеше уље у посудама са светиљкама својим. А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање. Тада устадоше све девојке оне и украсише светиљке своје. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше светиљке гасе. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. (Лк.13,24-25) Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи. Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте. (2.Кор.6,2-4) Ево сад је најпогодније време, ево сад је дан спасења! Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди, него се у свему показујемо као слуге Божије. (Гал.6, 10) Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима.
 
Правило 2. О томе да усрђе оних који желе да угађају Богу не треба да се помеша ни са чим супротним, већ да буде чисто.
Поглавље 1. Они који се мешају у дела која су туђа богоугађању не могу бити у стању да служе Богу.
(Мт.6,24) Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону. (2.Кор.6,14-16) Не упрежите се у исти јарам с неверницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав део има верни с неверником? И какво је слагање храма Божцјег са идолима?
Поглавље 2. Онај ко је ступио у послушање Јеванђељу треба најпре да се очисти од сваке скверни тела и духа, како би постао благоугодан Богу у делима светиње.
(Мт.23,25-26) Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неправде. Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. (2.Кор.7,1) Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тела и духа, творећи светињу у страху Божијем.
Поглавље 3. Онај ко је пристрасан према било чему садашњем или у себи трпи било шта од онога што макар и најмање одвлачи од заповести Божије, не може постати ученик Господњи.
(Мт.10,37-38) Који љуби оца или матер еећма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. (Мт.16,24-25) Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном да иде. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је.
Правило 3. О љубави према Богу и о томе које је њено обележје.
Поглавље 1. По сведочанству Господа прва и највећа заповест у закону јесте: љубити Бога свим срцем, а друга – љубити ближњег као самог себе.
(Мт.22,37-39) А Исус им рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем сеојим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега сеога као самога себе.
Поглавље 2. Не испуњавати заповести Христове значи не волети Бога и Христа Његовог. Знак, пак, љубави јесте чување заповести Христових, са трпљењем Христових страдања, чак до смрти.
(Јн. 14,21; 24) Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби. Ко мене не љуби, речи моје не држи. (Јн.15,10) Ако заповести моје одржите остаћете у љубави мојој, као што сам ја одржао заповести Оца мога и остајем у љубави његовој. (Рим.8,35-37) Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? Као што је написано: Ради тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање. Ааи у свему овоме побеђујемо кроз Онога који нас је заволео, и остало.
Правило 4. Шта значи (указивати) Богу част, а шта – бешчашће.
Поглавље. Поштује и прославља Бога онај ко испуњава Његову вољу. Њега, пак, бешчасти онај ко преступа Његов закон.
(Јн.17,4) Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим. (Мт.5,16) Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима. (Фил. 1,10-11) Да будете чисти и беспрекорни на дан Христов, пуни плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију. (Рим.2,23) Зар ти који се хвалиш законом, преступањем закона вређаш Бога?
Правило 5. О узајамној љубави међу (људима) и о њеним својствима.
Поглавље 1. Онај ко се очистио од сваке мржње према [људима], треба да воли и непријатеље. За пријатеље, пак, кад усхте прилика, треба и душу да полаже, имајући љубав коју је према нама имао Бог и Његов Христос.
(Мт.5,43-44) Чули сте да је казано: Љуби ближњега свога, и мрзи непријатеље свога. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје. И одмах затим (ст. 48): Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески. (Јн.3,16) Јер Бог тако заволе свет да је Сина свога Јединороднога дао. (Јн.15,12-13) Ово је заповест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим. Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје. (Лк.6,35-36) И бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив. (Рим.5,8) Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бејасмо грешници, Христос умре за нас. (Еф.5,1-2) Угледајте се, дакле, на Бога као деца вољена. И живите у љубави као што је и Христос нас љубио и предао себе за нас као принос и жртву Богу на пријатан мирис.
Поглавље 2. Обележје Христових ученика јесте узајамна љубав у Христу.
(Јн.13,35) По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.
Поглавље 3. Учинити неку штету ближњему, или га ожалостити на штету вере (чак и уколико би поступак због особитог разлога био дозвољен Писмом), значи немати љубави према ближњем.
(Рим.14,15) Ако ли се брат твој због јела жалости, већ не поступаш по љубави; не губи јелом својим онога за кога Христос умре.
Поглавље 4. По мери својих сила Хришћанин треба на сваки начин да смекша онога који се огорчио на њега.
(Мт.5,23-24) Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и онде се сетиш да брат твој има нешто против тебе, остави онде дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој. (1.Кор.4,12-13) Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; кад хуле на нас, молимо.
Поглавље 5. Онај ко воли у Христу понекад љубљеног и огорчује на његову корист.
(Јн.16,5-7) А сада идем Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш? Али зато што сам вам ово казао, жалост је испунила срце ваше. Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем. (2.Кор.7,7-9) Тако да се још више обрадовах. Јер ако вас и ожалостих посланицом, не кајем се, ако се и кајах; јер видим да она посланица, ако и за мало, ожалости вас. Сада се радујем, не што се ожалостисте, него што се ожалостисте на покајање; јер се ожалостисте по Богу, да ни у чему не будете оштећени од нас.
Правило 6. О смелости у исповедању Бога и Његовог Христа
Поглавље. Без страха и стида са смелошћу треба исповедати Господа нашег Исуса Христа и Његово учење.
(Мт.10,27-28) Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова. И не бојте се ошх који убијају тело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу. (Ст. 32): Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. (Лк.9,26) Јер ко се постиди мене и мојих речи њега ће се Син Човечији постидети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела. (2.Тим.1,8) Не постиди се, дакле, страдања Господа нашега, ни мене сужња његова, него буди ми састрадалник у јеванђељу. (2.Тим.2,3) Буди добар војник Исуса Христа.
 
Правило 7. О томе да исповедање Господа онима који преступају Његове заповести није довољно за спасење.
Поглавље. Онај ко спољашње исповеда Господа и слуша Његово учење, али се не повинује Његовим заповестима, биће осуђен, чак и ако, по особитом домостроју, има духовне дарове.
(Мт.7,21-23) Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мога који је на небесима. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње. (Лк.6,46) А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим, и остало. (Тит.1,16) Говоре да знају Бога, а делима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дело.
 
Правило 8. О вери и о несумњивости речи Господњих.
Поглавље 1. У размишљању о ономе што је Господ рекао не треба долазити у колебање и сумњу, већ несумњиво сматрати да је свака реч Божија истинита и свесилна, чак и кад би природа уверавала о супротном. Јер, у томе је подвиг вере.
(Мт. 14,25-31) А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору. И видевши га ученици где иде по мору, узнемирише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше. А Исус им одмах рече говорећи: Не бојте се, ја сам, не плашите се! А Петар одговарајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води. А он рече: Ходи! И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу. Но видећи јак ветар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме! И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловерни, зашто посумња?(]н.6,52-53) Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. (Лк.1,13) А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденућеш му име Јован. (Лк.1,18-20) И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовестим. И ево, бићеш нем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје ереме. (Рим.4,19-22) И не ослабивши вером не помисли на своје већ умртвљено тело, а беше му негде око сто година, ни на умртвљеност Сарине материце. И у обећање Божије не посумња с неверовањем, него ојача у вери и даде славу Богу, И беше потпуно уверен да оно што Бог обећа, кадар је и учинити. Зато му се и урачуна у праведност.
Поглавље 2. Онај ко не верује Господу у маломе, утолико пре неће веровати у великом.
(Јн.3,12) Кад вам казах оно што је земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем оно што је небеско? (Лк.16,10) Који је веран у најмањем и у многоме је веран; и ко је неправедан у најмањем и у многом је неправедан.
Поглавље 3. [Човек] не треба да се ослања на сопствена расуђивања и да одбацује оно што је рекао Господ, већ треба да зна да су речи Господње поузданије од личног уверења.
(Мт.26,31-34) Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ. А Петар одговоривши рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноћас, пре него петао запева, три пута ћеш ме се одрећи. (Мт.26,20-22) А кад би увече, седе за трпезу за Дванаесторицом ученика. И док јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један од вас издаће ме. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих говорити: Да нисам ја, Господе? (Дап.10,13-15) И дође му глас: Устани, Петре, закољи и једи. А Петар рече: Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта погано или нечисто. И опет глас њему по други пут: Што је Бог очистио, ти не погани! (2.Кор. 10,4-5) Обарајући помисли и сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу.
 
Правило 9. О знању и незнању онога што се нас тиче.
Поглавље 1. Не треба занемаривати знање које се на нас односи. Напротив, са пажњом слушајући учење Господње, ми треба да разумевамо и испуњавамо Његову вољу.
(Мт. 15,15-18) А Петар одговарајући рече му: Растумачи нам причу ову. А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни? Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух, и избацује се напоље? А што излази из уста излази из срца, и оно погани човека. (Мт.13,19) Свакоме који слуша реч о Царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом; то је оно поред пута посејано. И затим (ст. 23): А посејано на доброј земљи, тоје који слуша реч и разуме, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет. (Мк.7,14) И дозвавши сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумејте. (Еф.5,15-17) Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, користећи време, јер су дани зли. Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња.
Поглавље 2. Не треба бити знатижељан о ономе што нас се не тиче.
(Јн.13,27-28) И по залогају тада уђе у њега сатана. Онда му рече Исус: Што чиниш, чини брже. А ово не разумеде нико од оних што беху за трпезом зашто му рече. (Дап.1,6-7) Онда они који беху сабрани питаху га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево? А он им рече: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти.
Поглавље 3. Ономе који има усрђе да угађа Богу својствено је и друге да пита о ономе што приличи.
(Мт.13,36) И приступише му ученици говорећи: Протумачи нам причу о кукољу на њиви. (Мт.19,16) И гле, неко пристугш и рече му: Учитељи благи, које добро да учиним да имам живот вечни? (Лк.3,7) Јован пак говораше народу који излажаше да их крсти: Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гнева који иде? И нешто ниже (ст. 10); И питаху га људи говорећи: Шта ћемо, дакле, чинити?Слично су питали и митари и војници. (Дап.2,37,) А када чуше, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта да учинимо, људи браћо?
Поглавље 4. Онај кога питају треба да се потруди да пружи дејствени одговор.
(Лк.10,25-28) И гле, закотк неки устаде и кушајући га рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наследим живот вечни? А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш? А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе. А он му рече: Право си одговорио; то чини и живећеш. (Кол.4,6) Реч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како треба свакоме одговорити.
Поглавље 5. Већа осуда очекује оне који знају, а не чине. Уосталом, није безопасно ни грешити из незнања.
(Лк. 12,47-48) А онај слуга којије знао вољу господара свога и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен. А који није знао, па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен.
Правило 10. Какав је исход греха, а какав заповести Божије?
Поглавље 1. Исход греха је – смрт.
(Јн.3,36) Ко верује у Сина, има живот вечни; а ако је непослушан Сину, неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему. (Рим.6,20-21) Јер када бејасте робови греха, слободни бејасте од праведности. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? Јер је крај онога смрт. (Ст. 23): Јер је плата за грех смрт. (1.Кор.15,56) А жалац је смрти грех.
Поглавље 2. Исход заповести Божије је – живот вечни.
(Јн.8,51-50) Заиста, заиста вам кажем: Ко одржи реч моју неће видети смрти вавек. (Јн.12,49) Него Отац мој који ме посла он ми даде заповест шта да кажем и шта да говорим. И знам да је заповест његова живот вечни. (Рим.6,22) А сад, ослободивши се од греха и поставши слуге Божије, имате плод свој освећење, а крај живот вечни.
 
Правило 11. О судовима Божијим и о страху који они треба да саопштавају.
Поглавље 1. Не треба бити немаран према судовима Божијим, већ их се бојати, чак и кад се не спроводе одмах.
(Мт.10,28) Него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу. (Лк. 12,45-46) Ако ли рече слуга тај у срцу своме: Неће мој господар још за дуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести, и пити, и опијати се; доћи ће господар тога слуге у дан кад не очекује, и у час кад не зна, и расећи ће га, и део његов метнуће с неверницима. (Јн.5,14) Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди. (Еф.5,6) Нико да вас не заварава празним речима;јер због тога долази гнев Божији на синове противљења.
Поглавље 2. Онај ко је после првих грехова уразумљен и удостојен опроштаја, себи припрема тежи суд гнева уколико опет сагреши.
(Јн.5,14) Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди.
Поглавље 3. Када извесни [људи] потпадну под суд гнева Божијег, остали треба да се, уплашивши се, уразуме.
(Лк.13,1-5) У то пак време дођоше неки и казаше за Галилејце чију крв Пилат помеша са жртвама њиховим. И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били грешнији од свих Галилејаца, кад су тако пострадали? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свих људи што живе у Јерусалиму? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. (Дап.5,5) А кад чу Ананија речи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово. (1.Кор. 10,10-11) Нити ропћите као што неки од њих ропташе, и изгибоше од истребитеља. А све ово њима се догађаше за пример, а написа се за поуку нама, на које дође свршетак векова.
Поглавље 4. Често се самим порочним делима додају и друга као казна за пређашњу нечастивост.
(Рим.1,28) И како не марише да познају Бога, предаде их Бог у покваренум да чине штоје непршшчно. (2.Сол.2,10-11) Зато што не примише љубав истине да би се спасли, Бог ће им послати силу обмане, да верују лажи.
Поглавље 5. Бога на милост не приклања мноштво грешника, него онај који му угађа, било да се ради о мушкарцу или о жени.
(Лк.4,25-26) А ваистину вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илије када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по свој земљи. И ниједној од њих не би послан до у Сарепту Сидонску жени удовици. (1.Кор.10,1-5) А нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бејаху, и сви кроз море прођоше, и сви се у Мојсија крстише у облаку и мору; и сви исто јело духовно једоше; и сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која их је следила, а стена беше Христос. Али већина од њих не беше по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
 
Правило 12. О одбацивању Божијих налога и о противречењу другима, или о послушности Божијој вољи и о њеном испуњавању.
Поглавље 1. Свако противречење, па чак и оно које је подстакнуто благодушним и побожним расположењем, отуђује од Господа. Сваку реч Господњу треба примати са сваком несумњивошћу.
(Јн.13,5-8) И поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше опасан. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш? Одговори Исус и рече му: Шта ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети. Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем, немаш удела са мном.
Поглавље 2. Не треба следити људска предања до одбацивања Божијих заповести.
(Мк.7,5-8) А потом питаху га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хлеб неумивеним рукама? А он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи. Јер остависте заповест Божију, а држите се предања људскога.
Поглавље 3. Без изузетка треба држати све што је Господ предао кроз Јеванђеља и Апостоле.
(Мт.28,19-20) Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио. (Лк.1,6) А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповестима и уредбама Господњим беспрекорно. (Лк.10,16) Ко вас слуша мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче. (2.Сол. 2,15) Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом речју, било посланицом.
Поглавље 4. Своју вољу не треба претпостављати вољи Господњој. Напротив, при сваком делу треба искати вољу Божију и испуњавати је.
(Јн.5,30) Јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао. (Лк.22,41-42) И клекнувши на колена мољаше се, говорећи: Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде! (Еф.2,3) Међу којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свога, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо по природи деца гнева као и остали.
 
Правило 13. О спремности у свако време и о брзом усрђу оних који се старају да угађају Богу.
Поглавље 1. Знајући опасност кашњења, свагда треба да смо трезвени и спремни за марљиво вршење дела Божијих.
(Лк. 12,35-40) Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене, а ви слични људима који чекају господара свога, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе. Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо слугама оним. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдио би, и не би пустио да му поткопавају кућу. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човечији. (1.Сол.5,1-2) А о временима и роковима, браћо, није потребно да вам се пише; јер ви сами добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи. И нешто даље (ст. 6): Зато немојмо спавати, као и остали, него бдијмо и будимо трезни.
Поглавље 2. Свако време треба сматрати погодним за марљиво вршење онога што је Богу угодно.
(Јн.9,4) Мени ваља чинити дела Онога који ме посла, док је дан. (Фил.2,12) Тако, љубљени моји, као што сте свагда били послушни, не само у моме присуству, него много више сада у одсуству моме, градите спасење своје са страхом и трепетом.
Правило 14. О благовремености сваког дела узетог понаособ.
Поглавље. Не треба мешати оно што међу собом није сродно. Свакој речи и сваком делу треба знати време које му одговара.
(Мт.9,14-15) Тада му приступише ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте? А Исус им рече: Еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? Него ће доћи дани када ће бити отет о њих женик, и онда ће постити. (Гал.4,31; 5,1) Тако, браћо, нисмо деца робиње него слободне. Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
 
Правило 15. О нади на туђе успехе.
Поглавље. Не треба се надати на туђе успехе, а занемаривати своје.
(Мт.3,8-9) Родите, дакле, род достојан покајања. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама.
 
Правило 16. О онима који мисле да се могу окористити тиме што живе са врлинским и богоугодним људима, премда се сами не исправљају.
Поглавље. Они који живе са богоугодним људима, али не исправљају свој начин мишљења, не стичу никакву корист за себе, премда наизглед живе као и они.
(Мт.25,1-4) Тада ће бити Царство небеско као десет девојака које узеше светиљке своје и изиђоше у сретање женику. А пет њих беху мудре и пет луде. Јер луде, узевши светиљке своје, не узеше са собом уља. А мудре узеше уље у посудама са светиљкама својим. Нешто ниже Он додаје о лудим девојкама (ст. 11-12): А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. (Лк.17,34-35; 37) Кажем вам: У ону ноћ два ће бити наједној постељи, један ће се узети а други оставити; две ће млети заједно, једна ће се узети а друга оставити. И одговарајући рекоше му: Где, Господе? А он им рече: Где је труп онамо ће се и орлови сабрати.
 
Правило 17. Како се треба понашати у односу на садашње време?
Поглавље. Ми треба да распоређујемо своја дела по знацима, који су нам објављени у Писму, препознајући садашње време.
(Мт.24,32-33) А од смокве научите поуку: Када се гране њене већ подмладе и олистају, знате даје близу лето. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима. (Лк. 12,54-57) А и народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада, одмах кажете: Долази пљусак; и бива тако. И кад видите где југо дува кажете: Биће жега; и бива. Лицемери, лице неба и земље умете распознавати, а време ово како не распознајете? (1.Кор.7,29-31) А ово кажем, браћо, да је остало мало времена: од сада и они који имају жене нека буду као да их немају. И ош који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају. И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају; јер пролази оличје овога света.
 
Правило 18. О томе како и са каквим расположењем треба да испуњава заповест Божију онај ко се брине о том старању.
Поглавље 1. Заповести Божије треба испуњавати онако како је наредио Господ. Јер, онај ко греши у начину деловања нема похвале од Бога, иако наизглед испуњава заповест.
(Лк. 14,12-14) А и ономе што га је позвао рече: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни своју браћу, ни рођаке своје, ни богате суседе, да не би и они тебе позвали и вратили ти. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слепе: И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
Поглавље 2. Заповест Божију не треба испуњавати из угађања људима или због неке друге страсти, већ са циљем да се угоди Богу и да се Он прослави.
(Мт.6,1-2) Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца свога који је на небесима. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по синагогама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. (1.Кор.10,31) Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините. (1.Сол. 2,4-6) Већ као што насје Бог проверио да смо способни да нам се повери јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша. Јер, као што знате, никада не наступисмо ради ласкања, нити због похлепе – Бог је сведок; не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других.
Поглавље 3. Заповести Господње треба испуњавати са добром савешћу и са добрим расположењем пред Богом и пред људима. Јер, онај ко тако не чини биће осуђен.
(Мт.23,25-26) Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неправде. Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. (Рим.12,8) Ако је тешитељ, нека теши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно. (Фил.2,14) Све чините без гунђања и двоумљења. (1.Тим.1,5) А циљ заповести јесте љубав од чиста срца и савести добре. (1.Тим.1,19) Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши претрпеше бродолом вере.
Поглавље 4. За добру савест у малом праведним судом се добија веће.
(Мт.25,23) Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога. И нешто ниже (ст. 29): Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. (Лк.16,11-12) Ако, дакле, у неправедном богатству верни не бисте; ко ће вам поверити истинско? И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
Поглавље 5. Заповести Господње треба испуњавати са ненаситом жељом, непрестано журећи ка већем и већем.
(Мт.5,6) Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити. (Фил.3,13-14) Браћо, ја за себе не мислим још да сам достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном. И трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу.
Поглавље 6. Заповести Божије треба испуњавати тако да се, по мери сила извршиоца, сви просвећују и Бог прославља.
(Мт.5,14-16) Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима. (Лк.8,16) А нико не поклапа судом светиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свећњак да они који улазе виде светлост. (Фил.1,10-11) Да будете чисти и беспрекорни на дан Христов, пуни плодова праеде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.
 
Правило 19. О томе ко омета и о томе ко сусреће сметње у испуњавању заповести Божијих.
Поглавље 1. Не треба сметати ономе који врши вољу Божију, без обзира да ли за њом иде по заповести Божијој или по разуму. И онај ко испуњава заповест не треба да слуша онога који га омета (макар он био и ближњи), већ да се држи предузете намере.
(Мт.3,13-15) Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крспги. А Јован брањаше му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? А Исус одговори и рече му: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду. (Мт.16,21-23) Од тада поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и првосвештеника и књижевника, и убијен бити, и трећи дан да ће устати. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај, Господе; то неће бити од тебе! А он окренувши се рече Петру: Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско. (Мк.10,13) И доношаху му децу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. А видевши Исус узнегодова и рече им: Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.
(Дап.21,10-14) Док смо онде боравили много дана, сиђе озго из Јудеје неки пророк по имену Агав; и дошавши к нама узе појас Павлов и веза своје руке и ноге и рече: Тако говори Дух Свети: човека кога је овај појас, овако ће свезати у Јерусалиму Јудејци, и предаће га у руке незнабожаца. А када чусмо ово, молисмо га и ми и мештани да не иде горе у Јерусалим. А Павле одговори: Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја сам готов не само да будем свезан него и да умрем у Јерусалиму за име Господа Исуса. А кад га не могосмо одвратити, умирисмо се рекавши: Воља Господња нека буде. (1.Сол.2,15-16) Који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише, и Богу не угађају, и противници су свима људима, спречавајући нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то засвагда да наврше меру грехова својих, али их на крају сустиже гнев.
Поглавље 2. Онога ко заповест Божију не испуњава из здравог расположења (и који се, у крајњој мери, спољашње тачно држи учења Господњег) не треба ометати, будући да никоме не чини штету, већ, напротив, некима може бити и од користи. Међутим, њему треба саветовати да стекне и мисао која је достојна доброг дела.
(Мт.6,2-4) Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по синагогама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја, да би милостиња твоја била у тајности, и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. Слично је речено и о молитви. (Мк.9,38-40) Одговори му Јован говорећи: Учитељу, видесмо једнога који не иде за нама; а твојим именом изгони демоне; и забранисмо му, јер не иде за нама. А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио и могао одмах зло говорити о мени. Јер ко није против вас с вама.
(Фил.1,15-18) Једни, додуше, из зависти и свађе проповедају Христа, а други од добре воље; тако да једни из пркоса објављују Христа с нечистом намером, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима. А други из љубави, знајући да сам овде за одбрану јеванђеља. Шта онда? Било како му драго, притворно или истински Христос се проповеда; и томе се радујем, а и радоваћу се.
 
Правило 20. О крштењу. Каква је сврха и каква сила крштења?
Поглавље 1. Они који верују у Господа треба да се крсте у име Оца и Сина и Светога Духа.
(Мт.28,19) Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. (Јн.3,3) Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божијега. И још (ст. 5): Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.
Поглавље 2. Каква је сврха и каква сила крштења? Њиме се крштавани мења у уму, речи и делу. По даној му сили, он постаје оно што је Онај који га је родио.
(Јн.3,6-8) Што је рођено од тела, тело је; а што је рођено од Духа, дух је. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго. Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш огукуда долази и ку да иде: тако је сваки који је рођен од Духа. (Рим.6,11) Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем. (Рим.6,3-7) Или зар не знате да сви који се крстисмо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо? Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу. Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти његове, онда ћемо и са васкрсењем. Знајући ово, да се стари човек разапе с Њиме, да би се уништило тело греховно, да више не робујемо греху. Јер ко умре ослободи се од греха. (Кол.2,11-12) У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела греховности обрезањем Христовим, пошто се с Њим погребосте крштењем, у Њему сте и саваскрсли кроз веру у моћ Бога који га васкрсе из мртвих. (Гал.З, 27-28) Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејаца ни Јелина, нема више мушког ни женског, јер сте сви један (човек) у Христу Исусу. (Кол.3,9-11) Јер свукосте старога човека са делима његовим, и обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао. Где нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.
 
Правило 21. О Причешћу Телом и Крљу Христовом, и о његовој сврси.
Поглавље 1. Причешће Телом и Крвљу Христовом неопходно је и ради самог вечног живота.
(Јн.6,53-54) Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни.
Поглавље 2. Онај ко Причешћу Телом и Крвљу Христовим приступа без схватања сврхе са којом се оно даје, не стиче никакву корист. Онај, пак, ко се недостојно причешћује, биће осуђен.
(Јн.6,53) Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. И нешто ниже: (ст. 61-63): А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава? А шта ако видите Сина Човечијега горе где је пре био? Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа. Речи које вам ја говорим дух су и живот су. (1.Кор. 11,27-29) Тако који једе овај хлеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив телу и крви Господњој. Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега.
Поглавље 3. Са каквом сврхом треба јести Тело и пити Крв Господњу? У спомен Господњег послушања чак до смрти и како они који живе више не би живели себи, него Ономе који је умро и васкрсао за нас.
(Лк.22,19-20) И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива. (1.Кор.11,23-26) Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад беше предан, узе хлеб, и захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође. (2.Кор. 5,14-15) Јер нас љубав Христова обузима па овако мислимо: да ако један за све умре, то сви умреше. И Он за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе. (1.Кор. 10,16-17) Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христова? Јер један је хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо.
Поглавље 4. Онај ко се причешћује Светим [Тајнама] треба да славослови Господа.
(Мт.26,26-28) И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; овоје тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер је ово крв моја Новога завета која се пролева за многе ради отпуштења грехова. И томе додаје (ст. 30): И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.
 
Правило 22. Како се [човек] отуђује од Бога и посредством чега му се приближава?
Поглавље 1. Чињење греха отуђује од Бога и орођује са ђаволом.
(Јн.8,34) Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини грех робје греху. (Јн.8,44) Вама је отац ђаво, и жеље оца свога хоћете да чините. (Рим.6,20) Јер када бејасте робови греха, слободни бејасте од праведности.
Поглавље 2. Близина Господу се не препознаје по телесном сродству, него по усрдности у испуњавању воље Божије.
(Јн.8,47) Онај којије од Бога, речи Божије слуша. (Лк.8,20-21) И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршујује. (Јн.15,14) Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповедам. (Рим.8,14) Јер које води Дух Божији они су синови Божији.
 
Правило 23. О онима које побеђују греси које мрзе.
Поглавље. Онај који се без своје воље увлачи у грех треба да зна да њиме влада неки други грех коме добровољно служи и који га уводи и у грехе у које не би хтео да упадне.
(Рим.7,14-20) Јер знамо да је закон духован, а ја сам телесан, продан у ропство греху. Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим оно чиним. Ако ли чиним оно што нећу, признајем да је закон добар. Тада то не чиним више ја, него грех који живи у мени. Јер знам да добро не живи у мени, то јест, у телу моме; јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим. Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени.
 
Правило 24. О лажи и истини.
Поглавље. Не треба лагати, него у сваком случају треба говорити истину.
(Мт.5,37) Дакле, нека буде реч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је. (Еф.4,25) Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим. (Кол.3,9) Не лажите један другога.
 
Правило 25. О празнословљу и о опрезности да речи буду корисне.
Поглавље 1. Не треба постављати бескорисна и спорна питања.
(2.Тим.2,14) Ово напомињи, преклињући их пред Господом да се не препиру, што није ни од какве користи него на пропаст онима који слушају. (2.Тим.2,23) А лудих и неуких запиткивања клони се, знајући да рађају свађе.
Поглавље 2. Не треба изговарати празне речи од којих нема никакве користи. Јер, чак и кад се говори или чини нешто добро [без намере] да се изграђује вера, ожалошћује се Свети Дух Божији.
(Мт.12,36) Аја вам кажем, да ће за сваку празну реч коју рекну људи дати одговор у дан Суда. (Еф.4,29-30) Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају. И не жалостите Светога Духа Божијега, којим сте запечаћени за дан избављења.
 
Правило 26. Као потврду онога што чинимо или говоримо треба пре свега да користимо сведочанство из Писма, а затим већ и оно што је познато из општег искуства.
Поглавље 1. Сваку реч или дело треба да потврђујемо сведочанством богонадахнутог Писма, ради уверења добрих и посрамљења ненаравствених.
(Мт.4,3-4) И приступи. к њему кушач и рече: Ако си Син Божији, реци да камење ово постану хлебови. А он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих. (Дап.2,4) И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. (Дап.2,12-17) И сви се дивљаху и беху у недоумици говорећи један другом: Шта би ово могло бити? А други се подсмеваху и говораху: Напили су се вина. А Петар стаде са Једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци, и сви који боравите у Јерусалиму: ово нека вам је на знање, и саслушајте речи моје. Јер ово нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи час дана, него је то оно што је рекао пророк Јоил: И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа мога на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће виђења и старци ваши сањаће снове.
Поглавље 2. Оно што чинимо или говоримо треба да потврђујемо и оним што је познато из природе и заједничког обичаја.
(Мт.7,15-17) Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра еу вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве? Тако свако дрво добро плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа. (Лк.5,30-31) И гунђаху књижевници њихови и фарисеји говорећи ученицима његовим: Зашто са цариницима и грешницима једете и пијете? И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. (2.Тим.2,4-5) Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. Ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу.
 
Правило 27. О уподобљењу (по могућности) Богу и светима.
Поглавље. Не треба да се уподобљавамо онима који су туђи учењу Господњем. Напротив, по даној нам сили од Бога, ми треба да подражавамо Богу и Његовим светим.
(Мт.20,25-28) Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга; као што ни Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и даде душу своју у откуп за многе. (Рим.12,2) И не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија. (1.Кор.11,1) Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
 
Правило 28. О разликовању добрих и рђавих људи.
Поглавље. Не треба једноставно и без испитивања имати поверења у људе који на себи носе изглед истине, већ свакога треба препознавати по обележјима која се наводе у Писму.
(Мт.7,15-16) Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. (Јн.13,35) По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом. (1.Кор.12,3) Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божијим говори не каже: Анатема на Исуса!
 
Правило 29. О томе како можемо да се уверимо у своје знање.
Поглавље. Свако се својим сопственим делима може уверити о свом знању.
(Јн.5,36) Јер дела која ми даде Отац да их свршим, ова дела која ја чиним сведоче за мене да ме је Отац послао. (Јн.10,37-38) Ако не творим дела Оца свога не верујте ми. Ако ли творим, иако мени не верујете, делима верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у њему. (2.Кор.6,3-4) Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди, него се у свему показујемо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у тескобама.
 
Правило 30. О поштовању онога што је посвећено Богу.
Поглавље 1. Светињу не треба извргавати руглу, додајући јој нешто што служи општој употреби.
(Мт.21,12-13) Иуђе Исусу храм Божцји, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. И рече им: Написано је: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку. (1.Кор.11,22) Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете Цркву Божију и срамотите оне који немају? (1.Кор.11, 34) Ако ли је неко гладан, нека једе код куће, да се на осуду не састајете.
Поглавље 2. Оно што је посвећено Богу треба поштовати као светињу све док за то постоји воља Божија.
(Мт.23,37-38) Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтедосте! Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста.
 
Правило 31. О употреби онога што је одвојено за свете.
Поглавље. Оно што је одвојено за оне који су се посветили Богу не треба давати другима, изузев ако га има превише.
(Мк.7,26-29) А та жена беше незнабошкиња родом Сирофеничанка, и мољаше га да истера демона из кћери њене. А Исус јој рече: Пусти да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима. А она одговори и рече му: Да, Господе, али и пси испод трпезе једу од мрва детињих. И рече јој: За ову реч, иди, изишао је демон из кћери твоје.
 
Правило 32. О дуговима и о њиховој исплати.
Поглавље. Свакоме треба давати оно што му припада.
(Лк.20,21-25) И упиташе га говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем: Да ли нам је допуштено давати данак кесару или не? А он, разумевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате? Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Кесарев. А он им рече: Подајте, дакле, кесарево кесару, а Божије Богу. (Рим.13,7-8) Подајте, дакле, свакоме што сте дужни: коме порезу – порезу, коме царину – царину, коме страх – страх, коме част – част. Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога.
 
Правило 33. О онима који саблажњавају и о онима који се саблажњавају.
Поглавље 1. Не треба саблажњавати.
(Мт.18,6) А који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску. И још (ст. 7); Али тешко човеку оном кроз кога долази саблазан. (Рим.14,13) Него се више о томе старајте да не постављате брату спотицање или саблазан.
Поглавље 2. Саблазан је све што је супротно вољи Божијој.
(Мт.16,21-23) Од тада поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и првосвештеника и књижевника, и убијен бити, и трећи дан да ће устати. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај, Господе; то неће бити од тебе! А он окренувши се рече Петру: Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско.
Поглавље 3. Треба избегавати и оно дело или реч које је дозвољено Писмом, уколико се други њима наводе на грех или губе усрдност ка добру.
(1.Кор.8,4-13) Што се пак тиче једења идолских жртава, знамо да идол није ништа на свету, и да нема ниједнога другога Бога
осим једнога. Јер ако и има такозваних богова, било на небу било на земљи, као што је много богова и много господа, али ми имамо само једнога Бога Оца, од кога је све и за кога смо ми, и једнога Господа Исуса Христа, кроз кога је све и ми кроз њега. Али сви немају то сазнање; јер неки, са савешћу навиклом на идоле, до сада једу као идолску жртву, и њихова савест, будући слаба, прља се. А јело нас не поставља пред Бога; јер нити добијамо ако једемо, нити губимо ако не једемо. А чувајте се да како ова ваша слобода не постане спотицање слабима. Јер ако тебе, који имаш знање, види неко где седиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савест његова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве? И због твога знања пропада слаби брат, за кога Христос умре. А тако, грешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савест, о Христа се грешите. Зато, ако јело саблажњава брата мога, нећу јести меса до века, да не саблазним брата свога. (1.Кор.9,4-7) Зар немамо право јести и пити? Зар немамо право сестру жену са собом водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа? Или само ја и Варнава немамо право ово чинити? Ко икад војује о своме трошку? Ко сади виноград и не једе од рода његова? Или ко чува стадо и од млека стада не једе?
Поглавље 4. Да не бисмо саблазнили некога понекад је потребно да чинимо и оно што није неопходно.
(Мт.17,24-27) А када дођоше у Капернаум, приступише Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар учитељ ваш не даје дидрахме? Петар рече: Даје. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порез или царину, од својих синова или од туђих? Рече: Од туђих. Рече му Исус: Значи, синови су ослобођени. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир; узми га те им подај за мене и за себе.
Поглавље 5. Вољу Божију треба испуњавати са непоколебивом смелошћу чак и ако се неки саблажњавају.
(Мт.15,11-14) Не погани човека оно што улази у уста; него што излази из уста оно погани човека. Тада приступише ученици његови и рекоше му: Знаш ли да фарисеји, чувши ту реч, саблазнише се? А он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се. Оставите их’, слепи су вођи слепима; а слепи слепога ако води, оба ће у јаму пасти. (Јн.6,53) А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. И нешто ниже (ст. 66-67): Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим. А Исус рече Дванаесторици: Да нећете и ви да одете. (2.Кор. 2,15-16) Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово ко је способан?
 
Правило 34. О обавези свакога да за друге, по својој мери, буде образац врлине.
Поглавље. Свако по својој мери треба да за друге представља образац врлине.
(Мт.11,29) Научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. (2.Кор.9,2) Јер знам вашу добру вољу, због које се поносим вама пред Македонцима, пошто се Ахаја припреми још од лани, а ваша ревност подстаче многе. (1.Сол.1,6-7) И ви се угледасте на нас и на Господа, примивши реч у големој невољи са радошћу Духа Светога, тако да постадосте образац свима верујућима у Македонији и Ахаји.
 
Правило 35. О онима који омаловажавају добро у другима.
Поглавље. Онај ко у другом, који се у свему одликује богопоштовањем, види плод Духа Светог али га не приписује Светом Духу, него противнику, произноси хулу на самог Духа Светог.
(Мт.12,22-25; 28) Тада му доведоше бесомученог који беше слеп и нем; и исцели га тако да слепи и неми прогледа и проговори. И дивљаше се сав народ говорећи: Није ли ово Син Давидов? А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони демоне до помоћу Веелзевула, кнеза демонског. А Исус, знајући мисли њихове, рече им: А ако ли ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло к вама Царство Божије. И затим додаје (ст. 31-32): Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима. И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у оеоме веку ни у будућем.
 
Правило 36. О поштовању светих и о наклоности ка њима.
Поглавље. Оне који чувају Господње учење са свом усрдношћу и са сваком чашћу треба примати у славу самог Господа. Ко их, пак, не слуша и не прима, биће осуђен.
(Мт.10,40) Који вас прима, мене прима, а који прима мене, прима Онога који ме је послао. (Мт.10,14-15) Ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће, или из града онога, отресите прах са ногу својих. Заиста вам кажем: Лакше ће бити земљи содомској и гоморскоју дан Суда неголи граду ономе. (Јн.13,20) Који прима онога кога пошљем, мене прима; а ко прима мене, прима Онога који ме је послао. (Фил.2,25) Сматрао сам пак за неопходно да пошаљем вама Епафродита, брата и сатрудника и саборца мога, а кога сте ви послали да ми се нађе за моје потребе. И нешто ниже (ст. 29): Примите га, дакле, у Господу са пуном радошћу, и такве поштујте.
 
Правило 37. О онима који су, по мери сила, усрдни и у маломе.
Поглавље. Усрђе које се показује по мери сила, чак и ако се пројављује у незнатностима и макар га и жене чиниле, угодно је Богу.
(Мт.10,42) И ако неко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти. (Лк.21,1-4) А погледавши горе виде богате где мећу прилоге своје у ризницу храма. А виде и једну сироту удовицу како меће онде две лепте. И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих; јер сви ови ставише на дар Богу од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву имовину своју што имаше. (Мт.26,6-10) А кад Исус беше у Витанцји у кући Симона губавог, приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоценога, и изли на главу његову када сеђаше за трпезом. А кад ово видеше ученици његови, негодоваше говорећи: Чему ова штета? Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима. А разумевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дело на мени. (Дап.16,15) А кад се крсти она [тј. Лидија] и дом њен, замоли нас говорећи: Ако сматрате да верујем Господа, уђите у мој дом и останите. И принуди нас.
 
Правило 38. Како треба угошћавати?
Поглавље. Хришћанин треба тихо и просто да угошћује браћу.
(Јн.6,8-11) Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра: Овде има једно момче које има пет хлебова јечмешх и две рибе. Али шта је то на толико мноштво? А Исус рече: Реците људима да поседају. А беше траве много на ономе месту. Поседаше, дакле, људи на број око пет хиљада. А Исус узе хлебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који беху поседали; тако и од риба колико хтедоше. (Лк.10,38-42) Жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши рече му: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много. А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала који јој се неће одузети.
 
Правило 39. О непоколебивости у саблазнима.
Поглавље. Не треба бити колебив, већ тврд у вери. Не треба губити добра која смо стекли у Господу.
(Мт.13,20-21) А на камениту месту посејано, то је који слуша реч и одмах је с радошћу прима, али нема корена у себи, него је
непостојан, па кад буде до невоље или га потерају због речи, одмах се саблазни. (1.Кор.15,58) Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у делу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу. (Гал.1,6) Чудим се да се од Онога који еас позва благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго јеванђеље.
Правило 40. О онима који доносе нова учења.
Поглавље. Не треба трпети оне који доносе нова учења, премда се претварају, са намером да преваре и убеде слабе.
(Мт.24,4-5) Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. (Лк.20, 46-47) Чувајте се књижевника, који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва места по синагогама и зачеља на гозбама; који једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, они ће још већма бити осуђени. (Гал.1,8-9) Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде! Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповеда јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде!
 
Правило 41. О одсецању саблазни и о поштеђивању немоћних.
Поглавље 1. Треба одсецати све што саблажњава, чак и ако се ради о нечем што нам је наизглед веома блиско и неопходно.
(Мт.18,7-9) Тешко свету од саблазни; јер је потребно да дођу саблазни, али тешко човеку оном кроз кога долази саблазан. Ако ли те рука теоја саблажњава, одсеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту него да имаш две руке или две ноге, а да те баце у огањ вечни. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе.
Поглавље 2. Оне који су немоћни у вери треба штедети и марљиво узводити ка савршенству. Ипак, њих треба штедети без нарушавања заповести Божије.
(Мт.12,20-21) Трску стучену неће преломити и жижак тињајући неће угасити докле не доведе правду до победе. И у име његово уздаће се народи. (Рим.14,1) А слабога у вери примајте. (Гал.6,1-2) Ако и упадне човек у какво сагрешење, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан. Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов.
 
Правило 42. О томе да је Господ дошао да испуни Закон.
Поглавље. Треба мислити да Господ није дошао да разори Закон и Пророке, већ да испуни и придода оно што је још савршеније.
(Мт.5,17) Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним. (Рим.3,31) Укидамо ли, дакле, закон вером? Никако! Него закон утврђујемо.
 
Правило 43. О разлици заповести Закона и Јеванђеља.
Поглавље 1. Као што Закон забрањује рђаве поступке, тако Јеванђеље забрањује најскривеније страсне покрете у души.
(Мт.5,21-22) Чули сте како је казано старима: Не убиј, јер ко убије, биће крив суду. А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога ни за што, бити крив суду. (Рим.2,28-29) Јер није оно Јудејац што је споља, нити је обрезање што је споља, на телу, него је оно Јудејац који је то изнутра, и обрезање је обрезање срца духом а не словом; таквоме је похвала не од људи него од Бога.
Поглавље 2. Закон у сваком добром делу захтева делимично савршенство, док Јеванђеље захтева потпуно савршенство.
(Лк.18,22) Продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. (Кол.2,11. У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела греховности обрезањем Христовим.
Поглавље 3. Они који у себи нису показали да је јеванђелска правда виша од законске правде не могу да се удостоје Царства небеског.
(Мт.5,20) Ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско. (Фил.3,4-9) Ако неко други мисли да се може уздати у тело, ја још више: Обрезан сам у осми дан, од рода сам Израиљева, племена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј, по ревности гонитељ Цркве Божије, по правди беспрекоран. Али све што ми беше добитак, сматрах за штету Христа ради. Но шта више, ја и сматрам све за штету према превасходном познању Христа Исуса, Господа мога, ради кога сам све оставио, и сматрам све за трице, да бих Христа добио и да се нађем у Њему не са својом праведношћу која је од закона, него оном која је по вери у Христа, праведношћу од Бога на основу вере.
 
Правило 44. О томе да је јарам Господњи лак, а грех тежак.
Поглавље. Јарам Христов је благ и бреме је Христово лако. Оно успокојава оне који га приме на себе, док је све туђе јеванђелском учењу – тешко и обремењујуће.
(Мт.11,28-30) Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако.
 
Правило 45. О подједнаком поштовању свих и о смиреноумљу.
Поглавље 1. Они који у узајамном указивању подједнаке части не подражавају деци не могу да се удостоје небеског Царства.
(Мт.18,3) Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско.
Поглавље 2. Онај ко жели да се у небеском Царству удостоји веће славе, овде треба да заволи смирење и понижење пред другима.
(Мт.18,4) Који се, дакле, понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском. (Мт.20,27) И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга. (Мк.10,44) И који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. (Фил.2,3) Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе.
 
Правило 46. О марљивом напредовању у великом или малом.
Поглавље 1. Од нас се очекује да у важним делима покажемо исту марљивост коју показујемо у маловажним стварима.
(Лк. 13,15-16) Сваки од вас не одрешује ли у суботу свога вола или магарца од јасала и води да га напоји? А ову кћер Авраамову, коју свеза сатана осамнаест година, није ли требало одрешити од ове свезе у дан суботни? (Лк.18,1-7) Каза им пак причу како треба свагда да се моле, и да не клону, говорећи: У некоме граду беше некакав судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше. А у ономе граду беше једна удовица, и она долажаше к њему говорећи: Одбрани ме од супарника мога. И не хтеде за дуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не стидим. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и додијава. И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија! А зар Бог неће одбранити изабране своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклевати?(2.Тим.2,4-5) Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. Ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу.
Поглавље 2. Они који су изобличени у презиру према важном и у нераду биће подвргнути већој осуди од оних који су у мање важном показали страх услед вере и марљивост услед похвалне жеље.
(Лк.11,31) Царица јужна устаће на суд с људима нараштаја овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову, а гле, овде је већи од Соломона. (Мт.12,41) Ниневљани ће устати на Суд са родом овим; јер се покајаше Јониним проповедањем; а гле овдеје већи од Јоне.
Поглавље 3. Онај ко је показао марљивост у мање важном не треба да презре важније. Напредујући првенствено у важнијим заповестима, он је дужан да успева и у мање важном.
(Мт.23,23-24) Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, шпго дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и веру; а ово је требало чиншпи и оно не остављати. Вођи слепи, који оцеђујете комарца а камилу прождирете.
 
Правило 47. О богатству и о сиромаштву и о томе шта их прати.
Поглавље. О томе да себи не треба сабирати ризницу на земљи, него на небу. И о томе какав је начин сабирања ризнице на небу.
(Мт.6,19-20) Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага не небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду. (Лк.12,33) Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити. (Лк. 18,22) Продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. (1.Тим.6,18-19) Нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду дарежљиви и друштвени, спремајући себи добар темељ за будућност, да добију живот вечни.
 
Правило 48. О благотворењу братији и о занимању послом ради тога.
Поглавље 1. Треба бити милостив и штедар. Ко није такав биће осуђен.
(Мт.5,7) Блажени милостиви, јер ће бити помиловани. (Лк. 6,30) А свакоме који иште у тебе, подај. (Рим.1,31-32) Непомирљиви, немилостиви. Они познавши правду Божију, да који то чине заслужују смрт, не само да чине то, него и одобравају онима који то чине. (1.Тим.6,18) Нека буду дарежљиви и друштвени.
Поглавље 2. Онај ко има више него што му је потребно за животне потребе, треба све да употребљава на доброчинства, по заповести Господа, који нам је и дао све што имамо.
(Лк.3,11) Који има две хаљине нека даде ономе који нема; и који има хране нека чини исто тако. (1.Кор.4,7) Шта ли имаш што ниси примио? (2.Кор.8,14-15) У садашње време ваш сувишак да буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост. Као што је написано: Ко је много сакупио, није му претекло; и које мало сакупио, није му недостало.
Поглавље 3. По речи Господњој не треба да се богатимо, него да будемо сиромашни.
(Лк.6,20) Блажени сиромашни, је рје ваше Царство Божије. (Лк.6,24) Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утеху своју. (2.Кор.8,2) Пуко сиромаштво њихово је изобиловало у богатству простодушности њихове. (1.Тим.6,9-10) А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао. Је рје корен свих зала среброљубље, коме неки предавши се застранише од вере и навукоше на себе муке многе.
Поглавље 4. Не треба се бринути о изобиљу онога што је потребно за живот, нити се старати о пресићавању и раскоши, већ треба бити чист од сваког вида грамжљивости и разметања.
(Лк.12,15) Гледајте и чувајте се сваке грамжљивости, јер нико не живи од имовине своје, што је сувише богат. (1.Тим.2,9) И жене у пристојном оделу, стидом и частитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим. (1.Тим.6,8) А кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни.
Поглавље 5. Не треба да се узнемиравамо због својих потреба нити да полажемо наду на припрему за овдашњи живот, већ да себе препуштамо Богу.
(Мт.6,24-34) Не можете служити Богу и мамону. Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни телом својим у шта ћете се оденути. Није ли душа претежнија од хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један? И за одело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одену као један од њих. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева; а камоли вас, маловерни? Не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати. Не брините се, дакле, за сутра: јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога. (Лк.12,16-19) У једнога богатог човека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: Шта да чиним, јер немам у шта сабрати летину своју? И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја; и казаћу души својој: Душо, имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се, и остало. (1.Тим.6,17) Богатима овога света заповедај да се не преузносе, нити да се уздају у богатство несигурно, него у Бога живога, који нам даје све изобилно на употребу.
Поглавље 6. По вољи Господњој, треба се бринути и старати о потребама браће.
(Мт.25,34-36) Ходите благословени Оца мога; примите Царство које вам је припремљено од постања света. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бих, и примисте ме; наг бих, и оденусте ме; болестан бих, и посетисте ме; у тамници бих, и дођосте ми. И нешто ниже (ст. 40): Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове најмање браће, мени учинисте. (Јн.6,5) Подигнувши Исус очи, и видевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: Одакле да купимо хлеба да ови једу, и остало. (1.Кор.16-2) А што се тиче милостиње за свете, као што уредих по Црквама галатијским, тако чините и ви. Сваког првог дана недеље, нека сваки од вас оставља код себе сакупљајући колико може, да не бивају прикупљања онда када дођем.
Поглавље 7. Онај који има снаге треба да ради и да дели са онима који имају потребу. Јер, ко неће да ради не треба да се сматра достојним ни да једе.
(Мт.10,10) Јер је посленик достојан хране своје. (Дап.20,35) Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју он рече: Блаженије је давати него примати. (Еф.4,28) Крадљивац нека више не краде, него боље нека се труди да ради својим рукама оно што је добро да би имао давати ономе коме је потребно. (2.Сол.З,10) Јер када смо били код вас, ово смо вам заповедили: ако неко неће да ради, нека и не једе.
 
Правило 49. О ономе који се тужи и који иште задовољење себи или другоме.
Поглавље 1. Не треба се тужити чак ни због одеће која је неопходна за покривање тела.
(Лк.6,29-30) Ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти. (1.Кор.6Д) Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних а не код светих? И нешто ниже (1.Кор.6,7-8): И то вам је већ сасвим на срамоту што имате парнице међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не поднесете штету? Него ви чините неправду и наносите штету, и то браћи!
Поглавље 2. Не треба се свађати или светити за самог себе, већ, по Господњој заповести, ако је могуће, са свима имати мир.
(Мт.5,38-39) Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб. А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други. (Мк.9,50) Имајте соли [тј. љубав] у себи, и мир имајте међу собом. (Рим.12,17-19) Никоме неуз враћајте зло за зло; настојте добро чинити пред свима људима. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима. Не чините освету за себе, љубљени, него подајте место гневу. (2.Тим. 2,24.) Слуга пак Господњи не треба да се свађа, него да буде тих према свима.
Поглавље 3. Чак ни за увреду другоме не треба се светити увредиоцу.
(Мт.26,50-52) Тада приступивши ставише руке на Исуса и ухватише га. И гле, један од оних што беху са Исусовом машивши се руком извади нож свој те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо. Тада му рече Исус: Врагпи нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути. (Лк.9,52-56) И посла гласшке пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да припреме за њега. И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим. А кад видеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истреби, као и Илија што учини? А он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквога сте ви духа. Јер Син Човечији не дође да погуби душе људске него да спасе. И отидоше у друго село.
 
Правило 50. О миру и помирењу.
Поглавље. И друге треба побуђивати на мир у Христу.
(Мт.5,9) Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати. (Јн.14,27) Мир вам остављам, мир свој дајем вам.
 
Правило 51. Какав треба да буде онај ко покушава да исправи ближњег?
Поглавље. Он најпре треба себе да исправи у односу на било какав недостатак. Тек тада ће другога моћи да окривљује због њега.
(Мт.7,3-5) А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш? Или, како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога; а ето брвно у оку твоме? Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога. (Рим.2,1-3) Зато немаш изговора, о човече, који год судиш, јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш; јер ти који судиш чиниш то исто. А знамо да суд Божији истинит над онима који то чине. А помишљаш ли то, о човече, који судиш онима који то чине, а чиниш исто, да ћеш ти избећи суд Божији?
 
Правило 52. О тузи при гледању на оне који греше. Како треба општити са њима? Када их треба избегавати, а када примати у општење?
Поглавље 1. На оне који греше не треба гледати равнодушно, већ туговати и плакати због њих.
(Лк.19,41-42) И када се приближи, видевши град заплака над њим, говорећи: Кад би ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих. (1.Кор.5,1-2) Свуда се чује да је блуд међу вама, и то такав блуд какав се ни међу незнабошцима не помиње: да неко има жену оца свога. И ви сте надувени, уместо да плачете, да би се избацио између вас онај који је учинио то дело. (2.Кор.12,21) Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој код вас, те не заплачем за многима који су пре грешили и нису се покајали за нечистоту и блуд и разврат што починише.
Поглавље 2. Не треба ћутати кад видимо оне који греше.
(Лк.17,3) А ако ти сагреши брат твој; покарај га. (Еф.5,11) И немојте узимати учешћа у бесплодним делима таме, него их још разоткривајте.
Поглавље 3. Грешницима се треба приближити једино ради тога да би се побудили на покајање, наравно уколико се при томе може избећи грех.
(Мт.9,10-13) И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху са Исусом и са ученицима његовим. И видевши то, фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије? А Исус чувши рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не жртвоприношење. Јер нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање. (Лк.15,1-4) А приближаваху му се сви цариници и грешници да га чују. А фарисеји и књижевници гунђаху говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима. А он им каза причу говорећи: Који човек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? (2.Сол.3,14-15) Ако ли ко не послуша речи наше у овој посланици, тога обележите, и не дружите се с њим, да би се посрамио; али га не сматрајте као непријатеља, него уразумљујте га као брата. (2.Кор.2,5-7) Ако ли је ко ожалостио, није ожалостио мене, него делимично – да не претерам – све вас. Таквоме је довољно ово карање од многих; тако да је, напротив, боље да опраштате и тешите, како тај не би био савладан од превелике жалости.
Поглавље 4. Треба избегавати оне који пребивају у греху свом, и то после свестране бриге о њима.
(Мт. 18,15-17) Ако ли ти згреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша добио си брата свога. Ако ли те не послуша узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви, ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.
 
Правило 53. Каква осуда приличи онима који памте зло од увреде која им је нанесена?
Поглавље. Хришћанин не треба да памти зло, већ је обавезан да од срца прашта онима који су му сагрешили.
(Мт.6,14-15) Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша.
 
Правило 54. О осуђивању и о уздржавању од осуђивања.
Поглавље 1. Не треба да осуђујемо једни друге због онога што је дозвољено Писмом.
(Мт.7,1-2) Не судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити. (Лк.6,37) И не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. (Рим.14,2-6) Јер један верује да сме све јести, а који је слаб једе зеље. Који једе нека не презире онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими. Ко си ти што осуђујеш туђег слугу? Своме господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи. Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су му једнаки. Сваки нека је осведочен у уму своме. Који разликује дане, Господу разликује, а који не разликује дане, Господу не разликује. Који једе Господу једе, јер благодари Богу; и који не једе, Господу не једе и благодари Богу. (Рим.14,12-13) Дакле, сваки ће од нас дати Богу одговор за себе. Зато да не осуђујемо више један другога. (Кол.2,16-17) Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, што је сенка онога што ће доћи.
Поглавље 2. Не треба се задржавати у суђењу о ономе што је дозвољено Писмом.
(Рим.14,22-23) Блажен је онај ко не осуђује себе за оно што нађе за добро. А који посмуња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а све што није од вере грех је. (Кол.2,20-22) Ако, дакле, умресте са Христом за стихије света, зашто се држите прописа као да живите у свету? – Не додирни, не окуси, не опипај! – По заповестима и наукама људским.
Поглавље 3. Не треба судити о непознатом.
(1.Кор.4,5) Зато не судите ништа пре времена, докле не дође Господ, који ће и осветлити што је сакривено у тами и објавити намере срца; и тада ће бити свакоме похвала од Бога.
Поглавље 4. Не треба судити лицемерно.
(Јн.7,23-24) Ако у суботу човек прима обрезање, па се тиме не нарушава Закон Мојсијев, зашто се на мене гневите што целога човека излечих у суботу? Не судите по изгледу, него праведан суд судите.
Поглавље 5. Никога не треба осуђивати (чак и да је много оних који осуђују), пре него што се у његовом присуству марљиво не испита ствар.
(Јн.7,50-51) Рече им Никодим, који му је долазио ноћу и беше један од њих: Еда ли Закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини? (Дап.25,14-16) И будући да онде боравише много дана, изложи Фест цару Павлову ствар говорећи: Једнога човека оставио је Феликс као сужња. Поводом кога, кад ја бих у Јерусалиму, појавише се првосвештеници и старешине јудејске захтевајући да се он осуди. Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се преда неки човек на смрт пре него се оптужени суочи са онима који га туже и не добије прилику за одбрану од оптужбе.
 
Правило 55. О усрдности према Богу, о исповедању Божиjих дарова и о благодарењу за њих.
Поглавље 1. Треба знати и исповедати да Бог даје сваки добри дар и трпљење самих страдања за Христа.
(Јн.3,27) Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба. (1.Кор.4,7) Шта ли имаш што ниси примио? (Еф.2,8-9) Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божији; не од дела, да се не би ко хвалисао. (Фил.1,28-29) И то [је] од Бога. Јер је вама даровано за Христа, не само да верујете у Њега, него и да страдате за Њега. Имајући ону исту борбу какву код мене видесте и сад чујете о мени.
Поглавље 2. Не треба ћутати о доброчинствима Божијим, него благодарити за њих.
(Лк.8,38-39) А човек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи: Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му учини Исус. (Лк.17,12-19) И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, и подигоше глас говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас! И видевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише. А један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из свега гласа. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај беше Самарјашн. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А где су деветорица? Како се не нађе ниједан други да се ерати и даде славу Богу, него само иноплеменик? И рече му: Устани и иди; вера твоја спасла те је. (1.Кор.15,10) Но благодаћу Божијом јесам што јесам. (1.Тим.4,4) Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу.
 
Правило 56. О молитви: када, за шта, како и за кога треба да се молимо.
Поглавље 1. У молитви и бдењу треба да пребивамо постојано.
(Мт.7,7-8) Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. (Лк.18,1-2) Каза им пак причу како треба свагда да се моле, и да не клону, говорећи: У некоме граду беше некакав судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше. (Лк.21,34-36) Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада. Јер ће доћи као замка на све који живе на лицу васцеле земље. Бдите, дакле, у свако време молећи се да се удостојите да избегнете све што се има догодити, и да станете пред Сина Човечијега. (Кол.4,2) У молитви будите истрајни; бдите у њој са захваљивањем. (1.Сол.5,16-17) Радујте се свагда, молите се без престанка.
Поглавље 2. Најпре треба Богу благодарити за оно што је најнеопходније за свакодневну телесну потребу, а затим га употребљавати.
(Мт.14,19) Па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу. (Дап.27,35) И рекавши ово узе хлеб, и заблагодари Богу пред свима и преломивши, стаде јести. (1.Тим.4,4) Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу.
Поглавље 3. Онај ко се моли не треба да говори сувишно, иштући од Господа било шта трулежно и недостојно.
(Мт.6,7-8) А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вама треба пре но што заиштете од њега. (Лк.12,29-30) Ни ви не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се. Јер све ово траже незнабошци овога света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
Поглавље 4. Како се треба молити и са каквим душевним стањем?
(Мт.6,9-10) Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја, и остало (Мт.6, 33) Него иштите најпре Царство Божије и правду његову. (Мк.11, 25) И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога. (1.Тим.2,8) Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком месту, подижући свете руке без гнева и двоумљења.
Поглавље 5. Треба да се молимо једни о другима и о служитељима речи истине.
(Лк.22,31-32) И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас веје као пшеницу. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане. (Еф.6,18-20) И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете, и за мене, да ми се даде реч кад отворим уста своја, да смело обзнаним тајну јеванђеља, за које служим у оковима, да о њему говорим смело, као што сам дужан говорити. (2.Сол.З,1) Најзад, браћо, молите се за нас, да се реч Господња брзо шири и прославља као и код вас.
Поглавље 6. Треба да се молимо и за непријатеље.
(Мт.5,44-45) Молите се за оне који вас вређају и гоне, да будете синови Оца свога који је на небесима.
Поглавље 7. Човек не треба да се моли или да пророкује са покривеном, а жена са откривеном главом.
(1.Кор. 11,3-5) Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос, а муж је глава жени, а Бог је глава Христу. Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
 
Правило 57. О превазношењу успесима.
Поглавље. Због својих успеха не треба високо мислити о себи, нити понижавати остале.
(Лк. 18,9-14) А и некима који беху уверени за себе да су праведни, а остале ниподаштаваху, каза причу ову: Два човека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као онај цариник. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грешноме! Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
 
Правило 58. О стицању Божијих дарова и о њиховом саопштавању другима.
Поглавље 1. Не треба мислити да се дар Божији стиче новцем или неком досетком.
(Дап.8,18-23) А кад виде Симон да се полагањем апостолских руку даје Дух Свети, донесе им новаца, говорећи: Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новце. Нема теби дела ни удела у овој речи, јер срце твоје није право пред Богом. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу еда би ти се опростила помисао срца твојега; јер те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде.
Поглавље 2. Бог свакоме, по мери вере, даје дарове на његову корист.
(Рим.12,6) Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво, некаје по мери вере. (1.Кор.12,7-10) Но свакоме се даје пројава Духа на корист. Јер једноме се даје кроз Духа реч мудрости; а другоме реч знања по истом Духу; а другоме вера истим Духом; а другоме дарови исцељивања истим Духом; а другоме чињење чудеса, а другоме пророштво, а другоме разликовање духова, а другоме различни језици, а другоме тумачење језика.
Поглавље 3. Онај ко је на дар добио благодат Божију, на дар треба да је и даје, а не да тргује њоме по сопственом нахођењу.
(Мт.10,8-9) Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите. Не носите злата ни сребра ни бакра у појасима својим. (Дап.3,6-7) А Петар рече: Сребра и злата немам, него што имам то ти дајем: У име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи. И узе га за десницу и подиже. (1.Сол.2,5-8) Јер, као што знате, никада не наступисмо ради ласкања, нити због похлепе – Бог је сведок; не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других. Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бејасмо благи међу вама као дојиља када негује своју децу. Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије него и душе наше, зато што нам бејасте омилели.
Поглавље 4. Онај ко са благодарношћу прими један Божији дар и марљиво га употреби у славу Његову, удостојава се и других дарова. А онај ко није такав, лишава се и претходног дара, и предаје казни.
(Мт.13,10-14) И приступивши ученици рекоше му: Зашто им говориш у причама? А он одговарајући рече им: Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумеју. И испуњава се на њима пророштво Исаијино. (Мт.25,14-17) Јер као што човек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи: и одмах отиде. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. Тако и онај што прими два, доби и он још два. (Мт.25, 29-30) Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
 
Правило 59. О части и слави људској.
Поглавље. Хришћанин не треба да је пристрасан према људској слави, нити привезан за част која превишује меру, већ треба да исправља оне који му указују такву част, или о њему мисле боље него што приличи.
(Мт.19,16-17) И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни? А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. (Јн.5,41) Славу од људи не примам. (Јн.5,44) Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите? (Лк.11,43) Тешко вама фарисејима што волите зачеља по синагогама и поздраве на трговима. (1.Сол.2,5)6) Јер, као што знате, никада не наступисмо ради ласкања, нити због похлепе – Бог је сведок; не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других. (Дап.10,25-26) А кад Петар улажаше, срете га Корнилије, и паднувши пред ноге његове поклони се. А Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам само човек. (Дап.12,21-23) И у оређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и севши на престо одржа им говор; а народ клицаше: Глас Божији, а не човечији! Али одједном удари га анђео Господњи, јер не даде славе Богу; и будући изједан од црва издахну.
 
Правило 60. О разлици Божијих дарова и о узајамној сагласности оних који по тим даровима стоје више или ниже.
Поглавље. Дарови Божији су различити. И као што један човек не може да прими све дарове, тако ни сви људи не примају исти дар. Стога свако треба са целомудреношћу и благодарношћу да пребива у даном му дару. СВИ треба да су сагласни међу собом у љубави Христовој, слично удовима у телу. Онај ко је нижи по дару не треба да је очајан због оних који га превазилазе, нити виши треба да презире нижег. Јер, они који се разделе међусобно, и који устају једни на друге јесу достојни погибли.
(Мт.12,25) Свако царство које се раздели само у себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам у себи, неће се одржати. (Гал.5,15) Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истребите. (Јн.17,20-21) Не молим пак само за њих, него и за оне који због речи њихове поверују у мене: Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду. (Дап.4,32) А у народа који поверова беше једно срце и једна душа; и нцједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. (Рим.12,3-6) Јер кроз благодат која ми је дата, говорим свакоме који је међу вама: да не мисли о себи више него што ваља мислити, него да мисли смиреноумно, сваки по мери вере како му је Бог уделио. Јер као што у једном телу имамо многе уде, а сви уди немају исти посао, тако смо многи једно тело у Христу, а појединачно уди смо једни другима. Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата. (1.Кор.1,10) Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли. (1.Кор.12,12-13) Јер као што је тело једно и има удове многе, а сви удови једнога тела, иако су многи, једно су тело, тако и Христос. Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тело, били Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни. (Фил.2,2-4) Да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени: Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе. Не старајте се свако за своје, него свако и за оно што је других.
 
Правило 61. О неугледности (на први поглед) оних који примају Божију благодат.
Поглавље. Не треба.понижавати сараднике Божије благодати због њихове неугледности. Јер, према њима Бог најрадије показује своје благовољење.
(Мт.11,25-26) У то време одговори Исус, и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима. Да, Оче, јер је тако била блага воља твоја. (Мт. 13,54-58) И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи? Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда? И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све ово? И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме. И не учини онде чудеса многа због неверја њихова. (1.Кор.1,26-29) Јер гледајте, браћо, на нас позване: нема ту ни много мудрих по телу, ни много моћних, ни много племенитога рода; него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред светом светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, да се не похвали ни једно тело пред Богом.
 
Правило 62. О искушењима, тј. када их треба избегавати, а када ступати са њима у борбу, и како сусретати противнике.
Поглавље 1. Они који су поверовали у Бога и крстили се треба да су одмах спремни да и од домаћих својих трпе искушења чак до смрти. Јер, онај ко није спреман, лако долази до колебања када га постигне опасност.
(Мт.3,16-17; 4,1) И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијег где силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи. Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша. (Мт.10,16-18) Ето.ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи; јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старешине и цареве изводиће вас за сведочанство њима и незнабошцима. (Мт. 10,21-22) А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти. (Мт.10,38) И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. (Јн.16,1-3) Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога. Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси. И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене. (Лк.8,13) А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају реч; и ови корена немају те за неко време верују, а у време искушења отпадну. (2.Кор.1,8-9) Јер нећемо, браћо, да не знате о невољи нашој која нам се догоди у Азији, да сувише бејасмо оптерећени, преко моћи, тако да смо били у недоумици и за живот; чак сами у себи осуду на смрт доживесмо, да се не бисмо уздали у себе него у Бога који подиже мртве. (2.Тим.З,12) А и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени.
Поглавље 2. Човек не треба сам да срља у искушења пре Божијег попуштења, већ треба да се моли да не падне у њих.
(Мт.6,9-10) Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје. И одмах затим (ст. 13): И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. (Јн. 7,1-10) И после тога хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, пошто тражаху Јудејци да га убију. Беше пак близу јудејски празник Сеница. Тада му рекоше браћа његова: Отиди одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дела твоја која чиниш. Јер нико не чини нешто у тајности, а сам тражи да је познат. Када тако што чиниш, покажи се свету. Јер ни браћа његова не вероваху у њега. Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда спремно. Не може свет мрзити на вас; а мене мрзи јер ја сведочим о њему да су дела његова зла. Ви отидите на овај Празник: ја још нећу ићи а овај Празник, јер се моје време још није испунило. Рекавши им ово, остаде у Галилеји. А кад отидоше браћа његова, тада и сам оде на Празник, не јавно, него као у тајности. (Лк.22,46) Устаните и молите се да не паднете у искушење!
Поглавље 3. Понекад се треба уклонити од злобника. Онај, пак, ко падне у искушење треба у молитвама да се моли за олакшање како би био у стању да га поднесе. Осим тога, треба да се моли и да буде воља Божија.
(Мт.10,23) А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. (Мт.12,14) А фарисеји изашавши одржаше већање против њега како да га погубе. Но Исус, дознавши то, уклони се оданде. (Јн.11,53-54)Од тога, дакле, дана договорише се да га убију. А Исус не хођаше више јавно међу Јудејцима. (Лк.22,41-42) И клекнувши на колена мољаше се. Говорећи: Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде! (1.Кор.10,13) Друго вас искушење није снашло осим човечијега; веран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај, да можете поднети.
Поглавље 4. У искушењима и у свакој опасности која га задеси Хришћанин треба да се сећа онога што је речено у богонадахнутом Писму, остајући непосрамљен и обезоружавајући противнике.
(Мт.4,1-4) Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша. И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладње. И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божији, реци да камење ово постану хлебови. А он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих.
 
Правило 63. О плашљивости и смелости у напастима.
Поглавље. Хришћанин у напастима не треба да се плаши, нити да се мучи, колебајући се у нади на Бога, већ треба да буде смео, будући да је са њим Господ који устројава његова дела, који га укрепљује у свим напастима, и будући да је са њим Дух Свети, који га учи томе како да одговара противницима.
(Мт. 10,28-31) И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тело погу бити у паклу. Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега. А вама је и коса на глави сва избројана. Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца. (Лк.12,11-12) А кад вас доведу у синагоге и пред начелства и власти, не брините се како ћете или шта одговорити или шта ћете казати; јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи. (Мк.4,37-40) И настаде велика бура од ветра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне. А он беше на крми спавајући на узглављу, и пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не
мариш што пропадамо? Иуставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани! И утоли ветар, и постаде тишина велика. И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере? (Дап.5,17-21) Али се подиже првосвештеник и сви који беху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти, и дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор. А анђео Господњи отвори ноћу врата тамнице, из веде их и рече: Идите и станите у храму па говорите народу све ре чи овога живота. А они, чувши то, уђоше ујутру у храм, и учаху.
(2.Кор.1,8) Јер нећемо, браћо, да не знате о невољи нашој која нам се догоди у Азији. (2.Кор.1,10) [Бог] нас је од толике смрти избавио, и избавља, у кога се надамо да ће нас и опет избавити.
 
Правило 64. О радости коју треба осећати у страдањима за Христа.
Поглавље. Треба да се радујемо сваком страдању, па чак и смрти, за име Господње и за Његове заповести.
(Мт.5,10-12) Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се и веселите се.јер је велика плата ваша на небесима. (Лк.6,22-23) Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човечијега. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. (Дап.5,40-42) И дозвавши апостоле избише их и забранише им да говоре о Имену Исусовом, и отпустише их. А ови онда отидоше из Синедриона радујући се што се удостојише да поднесу срамоту за Име његово. И сваки дан у храму и по домовима не престајаху да уче и проповедају јеванђеље о Исусу Христу. (Кол.1,2324) Коме ја, Павле, постадох служитељ. Сада се радујем у својим страдањима за вас, и у своме телу допуњавам што недостаје Христовим патњама, за тело његово, које је Црква.
 
Правило 65. О томе да се треба молити и на самој кончини.
Поглавље. И при самом одласку из овог живота треба да се молимо о доличноме.
(Мт.27,46) А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? (Лк.23,46) И повикавши Исус из свег гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. (Дап. 7,59-60) И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој! Онда клече на колена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им грех овај! И ово рекавши, усну.
 
Правило 66. О онима који су оставили оне који се подвизавају за благочашће и о онима који се заједно за њима подвизавају.
Поглавље 1. Не треба остављати оне који се подвизавају за благочашће.
(Јн.16,31-32) Исус им одговори: Сад ли верујете? Ево долази час, и већ је дошао, да се разбегнете сваки на своју страну, а мене оставите сама. (2.Тим.1,15-18) То знаш да се одвратише од мене сви они у Азији, међу којима су Фигел и Ермоген. Господ нека даде милост Онисифорову дому, јер ме је много пута окрепио, и окова мојих није се постидео, него дошавши у Рам још ревносније ме потражи и нађе. Нека му даде Господ да нађе милост код Господа у онај дан. А колико ми је у Ефесу послужио, ти најбоље знаш.
(2.Тим.4,16) При мојој првој одбрани нико не оста са мном, него ме сви оставише. Нека им се не урачуна!
Поглавље 2. Треба да се молимо за оне које носе искушења.
(Лк.22,31-32) Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас веје као пшеницу. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане. (Дап.12,5) Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно мољаше за њега Богу.
 
Правило 67. О онима који тугују за умрлима.
Поглавље. Онима који имају несумњиву веру у васкрсење мртвих није својствено да тугују за умрлима.
(Лк.23,27-28) А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим. А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске, не плачите за мном. (1.Сол.4,13-14) Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато што је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.
 
Правило 68. О разлици садашњег и будућег века.
Поглавље 1. По васкрсењу не треба очекивати ништа што је својствено овоме веку, већ треба знати да је у будућем веку живот анђелски и слободан од сваких потреба.
(Лк.20,34-36) И одговарајући Исус рече им: Синови овога века жене се и удају; а који се удостојише добити онај век и васкрсење из мртвих, нити се жене нити удају; јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења. (1.Кор.15, 35-38) Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? и у каквом ће телу доћи? Безумниче, оно што ти сејеш неће оживети ако не умре. И што сејеш, не сејеш тело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго. А Бог му даје тело како хоће. (1.Кор. 15,42-44) Тако и васкрсење мртвих; сеје се у распадљивости, устаје у нераспадљивости; сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили; сеје се тело душевно, устаје тело духовно. Постоји тело душевно и постоји тело духовно.
Поглавље 2. Не треба мислити да ће долазак Господњи бити помесан и телесан, већ га треба очекивати у слави Очевој одједном у целој васељени.
(Мт.24,23-24) Тада ако вам ко рече: Ево, овде је Христос или онде, не верујте. Јер ће се појавити многи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. (Мк. 13,23-26) Али ви се чувајте; ево све сам вам казао унапред. Али у те дане, после те невоље, сунце ће се помрачити, а месец своју светлост изгубити. И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се. И тада ће угледати Сина Човечијега гдe долази на облацима са силом и славом великом. (1.Сол.4,15-16) Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути.
 
Правило 69. О ономе што се у Писму одједном и изравно забрањује или одобрава.
Поглавље 1. Набрајање онога што се изравно забрањује и подлеже грозној претњи.
(Мт. 15,19-20) Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле. И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека. (Мт.25,41-43) Идите од мене проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме; странац бих, и не примисте ме; наг бих, и не оденусте ме; болестан и у тамници бих, и не посетисте ме. (Лк.6, 24-26) Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утеху своју. Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети. Тешко вама који се смејете сада, јер ћете заридати и заплакати. Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама. (Лк.21,34) Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада. (Рим.1,28). И како не марише да познају Бога, предаде их Бог у покварен ум да чине што је неприлично, њих који су испуњени сваке неправде, блуда, злоће, лакомства. (Рим.13,9) Не чини прељубу, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не пожели, и било која друга заповест. (1.Кор.6,9-10) Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ш отимачи, неће наследити Царство Божије. (2.Кор.12,20) Да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, нереди. (Гал.5,19-21) А позната су дела тела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гнев, пркоси, раздори, јереси, зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапред казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наследити Царства Божијега. (Гал. 5,26) Не будимо сујетни, изазивајући једни друге, завидећи једни другима. (Еф.4,31) Свака горчина и гнев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас. (Еф.5,3-4) А блуд и свака нечистота и лакомство да се не спомиње међу вама, као што и доликује светима; ни срамотне ни луде речи или шале, што год је непристојно. (Кол.3,5-6; 8-9) Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство, због којих долази гнев Божији на синове противљења. А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих. Не лажите један другога. (1.Тим.1,9-10) Знајући то да закон није прописан за праведника, него за безаконике и непокорне, безбожнике и грешнике, непобожне и погане, оцеубице и матероубице, крвнике, блудтке, мужеложнике, људокрадице, лажљивце, кривоклетнике, и ако је што друго противно здравој науци. (1.Тим.4,1-3) А Дух изричито говори да ће у последња времена одступити неки од вере слушајући духове преваре и науке демонске, у лицемерју лажљиваца, чија је савест спаљена, који забрањују женити се, и траже уздржавање од јела која је Бог створио да их са захвалношћу узимају верни и они који су познали истину. (1.Тим.6,3-5) Ако неко друкчије учи и не држи се здравих речи Господа нашега Исуса Христа и учења о побожности, погордио се ништа не знајући, него болује од запиткивања и препирања, од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитака. Клони се таквих. (2.Тим.З,1-5) Али ово знај да ће у последње дане настати тешка времена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њене су се одрекли. И клони се ових. (Тит.3,3) Јер и ми бејасмо некада неразумни, непокорни, заблудели, робујући разним пожудама и насладама, проводећи живот у злоби и зависти, гнусни, мрзећи један другога.
Поглавље 2. Набрајање онога што се изравно одобрава или има обећање благослова.
(Мт.5,3-12) Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско. Блажени који плачу, јер ће се утешити. Блажени кротки, јер ће наследити земљу. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети. Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима. (Мт. 25,34-36) Ходите благословени Оца мога; примите Царство које вам је припремљено од постања света. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бих, и примисте ме; наг бих, и оденусте ме; болестан бих, и посетисте ме; у тамници бих, и дођосте ми. (Рим.12,7-21) Ако је служба, нека је у служењу; учитељство, нека је у учењу; ако је тешитељ, нека теши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно. Љубав да не буде лицемерна. Мрзећи зло држите се добра. У братољубљу будите једни према другима нежни; чашћу чините једни друге већим од себе. Уревности не будите лењи; будите духом ватрени; Господу служите. Будите у нади радосни, у невољи трпељиви, у молитви постојани. Помажите светима у потребама; будите гостољубиви. Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте а не куните. Радујте се са радоснима, и плачите са онима који плачу. Будите једне мисли међу собом. Немојте гордо мислити него се дружите са смиренима. Не сматрајте сами себе мудрим. Никоме не узвраћајте зло за зло; настојте добро чинити пред свима људима. Ако је могуће, колико да вас стоји, имајте мир са свима људима. Не чините освету за себе, љубљени, него подајте место гневу, јер је написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ. Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; акоје жедан, напој га; јер то чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову. Не дај да те зло победи, него победи зло добрим. (2.Кор.6,3-10) Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди, него се у свему показујемо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у тескобама; у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдењима, у постовима, у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемерној, у речи истине, у сили Божијој, са оружјем праведности десним и левим, у слави и срамоти, у грдњи и похвали, као варалице и као истинити, као незнани и познати, као они који умиру а ево живимо, као кажњавани али не убијани, као жалошћени а увек радосни, као сиромашни а многе богатећи, као они који ништа немају а све поседују. (2.Кор. 13,11) Најзад, браћо, радујте се, усавршавајте се, утешавајте се, исто мислите, мир имајте. (Гал.5,22-23) А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. (Еф.4,1-4) Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувате јединство Духа свезом мира: Једно тело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања свога. (Еф.4,32) А будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама. (Еф.5,1-2) Угледајте се, дакле, на Бога као деца вољена. И живите у љубави као што је и Христос нас љубио и предао себе за нас као принос и жртву Богу на пријатан мирис. (Фил.2,1-3) Ако, дакле, имате неку утеху у Христу, ако ли топлину љубави, ако ли заједницу Духа, ако ли саосећање и самилост, употпуните моју радост, да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени: Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу. (Фил.4,8-9) А даље, браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно, то мислите; што и научисте, и примисте и чусте и видесте на мени, оно чините. (Кол.3,1-3) Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе где Христос седи с десне стране Бога. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи. Јер умресте и ваш је живот сакривен са Христом у Богу. (Кол.3,12) Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост. (1.Сол.5,14-22) Саветујте неуредне, тешите малодушне, подржавајте слабе, будите великодушни према свима. Гледајте да нико не враћа коме зло за зло; него свагда идите за добром, и међу собом и према свима. Радујте се свагда, молите се без престанка, на свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу. Духа не гасите, пророштва не презирите, све испитујте, добра се држите. Од зла у сваком виду уклањајте се. (Тит.2,2-5) Старци да буду трезвени, скромни, мудри, здрави у вери, у љубави, у трпљењу. Старице такође да се држе како доликује светима; да не клеветају, да много не робују вину, да уче добру, да уразумљују младе жене: да воле мужеве, да воле децу, да буду разборите, чедне, кућанице, добре, покорне својим мужевима, да се не би хулило на реч Божију. (Тит.3,1-2) Напомињи им да буду покорни и послушни поглаварствима и властима, спремни за свако добро дело; никога да не руже, да се не свађају, да буду благи, да показују сваку кротост према свима људима. (Јев.13,1-5) Братољубље нека остане. Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле. Сећајте се сужања као да сте с њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у телу. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста; а блудницима и прељубницима судиће Бог. Не будите среброљубиви, будите задовољни оним што имате.
 
Правило 70. О онима којима је поверена проповед Јеванђеља: када, кога и чему су они дужни да уче; какву смелост треба да имају у проповеди; колико треба да се старају о онима који су им поверени; са каквим расположењем треба да се предају трудовима и којим првенствено; како себе да сачувају чистим од недостатака који их најчешће прате; до које мере треба да доводе оне које поучавају; како да привлаче људе који имају одбојно расположење; на који начин да се приближе онима који из страха одбијају да слушају; како да се удаљавају од оних који их несвесно не примају; како да једне рукополажу, и како да рукоположене рашчињавају. О томе да сваки од служитеља треба себе да сматра одговорним за све што чини и говори пред онима који су му поверени.
Поглавље 1. Они којима је поверена јеванђелска проповед са мољењем и молитвом треба да постављају беспрекорне ђаконе и презвитере, који су ранијим животом заслужили одобрење.
(Мт.9,37-38) Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало. Молите се стога господару жетве да изведе посленике на жетву своју. (Лк.6,13-16) И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од њих Дванаесторицу, које и апостолима назва: Симона, кога прозва Петром, и Андреја брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона званог Зилот, Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотског, који и постаде издајник. (Лк.10,1-2) А потом изабра Господ и друге, Седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и место куда намераваше сам ићи. И рече им: Жетве је много, а посленика мало; зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју. (Дап.1,1-2) Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити до дана када се узнесе, пошто Духом Светим даде заповести апостолима које изабра. (Дап. 1,23-26) И поставише двојицу: Јосифа званог Варсава, који би назван Јуст, и Матију. И помоливши се рекоше: Ти, Господе, познаваоче срдаца свих, покажи једнога од ове деојице кога си избрао, да прими удел ове службе и апостолства, из којег испаде Јуда, да иде на место своје. И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матију, и би прибројан Једанаесторици апостола. (1.Тим.3,1-10) Ако ко епископство жели, добро дело жели. Али епископ треба да је без мане, једне жене муж, трезвен, мудар, поштен, гостољубив, кадар да поучава: Не пијаница, не убојица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не среброљубив; који својим домом управља, има послушну децу са сваком скромношћу; а ако неко не уме својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију? Не новокрштен, да се не би погордио и упао у осуду ђавољу. А треба да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и замку ђавољу. Тако и ђакони треба да буду частити, не дволични, не који много вина пију, не лакоми, који имају тајну вере у чистој савести. А и ови да се прво провере, па да онда служе, пошто су без мане. (Тит.1,5-9) Зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старешине, као што ти ја заповедих: Ако је ко без мане, једне жене муж, и има децу верујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна. Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гневљив, не пијаница, не убојица, не лихвар; него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив; који се чврсто држи истините реч сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и покарати оне који се противе.
Поглавље 2. При рукополагању не треба бити лакомислен и приступати му неопрезно. Јер, оно што не заслужује одобрење није безопасно. Онога, пак, који је крив у нечему треба обнаружити како и сам не би постао саучесник у греху, и како се ни други не би саплитали, већ се учили страху.
(1.Тим.5,22) Не полажи руке ни на кога брзо, нити учествују туђим гресима. (1.Тим.5,19-20) Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три сеедока. Оне који греше покарај пред свима, да и остали имају страх.
Поглавље 3. Изабрани не треба да самовољно приступа проповеди, већ да очекује време Божијег благовољења. Он треба да почне да проповеда када му се наложи и то онима којима је послан.
(Мт.10,5-6) Ову Дванаесторицу посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански неулазите. Него идите најпре изгубљеним овцама дома Израиљева! (Мт. 15,22-24) И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво! А он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпустије, јер виче за нама. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева. (Јн.8, 42) Јер ја од Бога изиђох, јер нисам дошао сам од себе, него ме Он посла. (Дап.11,19) Они, међутим, који се расејаше од невоље која наста због Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије не проповедајући реч никоме до само Јудејцима. (Рим.1,1) Павле, слуга Исуса Христа, позвани апостол, изабран за јеванђеље Божије. (Рим. 10,14-15) Како ће чути без проповедника? А како ће проповедати ако не буду послани? (1.Тим.1,1) Павле, апостол Исуса Христа по заповести Бога, Спаса нашега и Господа Исуса Христа, наде наше.
Поглавље 4. Онај ко је позван на јеванђелску проповед треба одмах да се повинује и да не одлаже своје дело.
(Лк.9,59-60) А другоме рече: Хајде за мном! А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца свога. А Исус рече му: Остави нека мртваци сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царствд Божије. (Гал.1,15-17) А када благоизволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом, да објави Сина свога у мени, да га благовестим међу незнабошцима, тога часа не питах тела и крви, нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли пре мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.
Поглавље 5. Не треба учити другачије.
(Јн.10,1-2) Заиста, заиста вам кажем: Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту, он је лопов и разбојник. А који улази на врата пастир је овцама. (Јн.10,7-8) Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама. Сви који год дођоше пре мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше. (Гал. 1,8-9) Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде! Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповеда јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде! (1.Тим.6,3-4) Ако неко друкчије учи и не држи се здравих речи Господа нашега Исуса Христа и учења о побожности, погордио се ништа не знајући.
Поглавље 6. Они којима је поверена [проповед] треба да уче свему што је Господ наредио у Јеванђељу и преко апостола, и што је томе саобразно.
(Мт.28,19-20) Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Учећи их да држе све што сам вам заповедио. (Дап.16,4) И кад пролажаху по градовима, учише их да држе правила која утврдише апостоли и презвитери у Јерусалиму. (1.Тим.6,3) Ово учи и саветуј. (Тит.2,1) А ти говори што приличи здравом учењу.
Поглавље 7. Ако онај коме је поверена реч учења Господњег прећути нешто од оног што је обавезно за угађање Богу, или учини нешто забрањено, или недовољно испуњава своје обавезе, биће крив за крв оних који се подвргну опасности.
(Лк.11,52) Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте. (Дап.18,5-6) И када сиђоше из Македоније Сила и Тимотеј, устрептала духа Павле сведочаше Јудејцима да је Исус – Христос. Но пошто се противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: Крв ваша на главе ваше; ја сам чист, и од сада идем незнабошцима. (Дап.20,26-27) Зато вам сведочим у данашњи дан да сам чист од крви свих. Јер не пропустих да вам објавим сву вољу Божију.
Поглавље 8. Свакога треба саветовати ка бољем у вези са оним што у Писму није опредељено јасном наредбом.
(Мт.19,12) Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими! (1.Кор.7,25-27) А за девојке немам заповести Господње, него, дајем савет, као онај који је стекао милост од Господа да је веродостојан. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човеку овако бити. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш. Јеси ли се одрешио од жене? Не тражи жену.
Поглавље 9. Није дозвољено да другима намећеш обавезу у нечему што сам ниси испунио.
(Лк.11,46) Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена тешка за ношење, а ви ни једним прстом својим нећете да се прихватите бремена.
Поглавље 10. Служитељ речи треба да за друге буде образац свега доброг, најпре сам испуњавајући оно чему учи.
(Мт.11,28-29) Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и јаћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем. (Јн.13,12-15) А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет седе за трпезу и рече им: Знате ли шта сам вам учинио? Ви ме зовете Учитељем и Господом; и право велите, јер јесам. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао пример да, као што ја учиних вама, и ви чините. (Дап.20,35) Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима. (1.Кор.11,1) Угледајте се на мене, као и ја на Христа. (1.Тим.4,12) Нико да не презире твоју младост, али буди образац вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти.
Поглавље 11. Служитељ речи своје старање не треба да ограничи само добрим делима. Напротив, нарочитим и искључивим делом старања које је наложено на њега треба да сматра исправљање оних који су му поверени.
(Мт.5,13) Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме ћа се осолити? Она већ неће бити ни за шта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе. (Јн.6,37-38; 40) Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази нећу истерати напоље. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла. А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и верује у њега има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. (1.Сол.2,19-20) Јер ко је наша нада или радост или венац хвале? Зар нисте то и ви пред Господом нашим Исусом Христом о његову доласку. Јер сте ви наша слава и радост.
Поглавље 12. Служитељ речи треба да обилази сва насеља и градове који су му поверени.
(Мт.4,23) И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповедајући јеванђеље о Царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ у народу. (Лк.8,1) И он прохођаше по градовима и по селима проповедајући и благовестећи Царство Божије, и Дванаесторица с њим.
Поглавље 13. Све треба позивати на послушност Јеванђељу, са свом смелошћу проповедати реч и сведочити о истини, чак и кад постоје они који се противе, те у свом делу ићи до саме смрти.
(Мт.10,27-28) Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова. И не бојте се ошх који убијају тело, а душу не могу убити. (Мт.22,8-9) Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не беху достојне. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу. (Јн. 18,20) Исус му одговори: Ја говорих јавно свету; ја свагда учих у синагоги и у храму, где се увек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих. (Дап.5,27-29) А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човека. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Богу се треба покоравати више него људима. (Дап.20,23-24) Осим да Дух Свети у свакоме граду сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају. Али се ни за што не бринем, нити марим за свој живот, само да завршим пут свој с радошћу и служење које примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божије. (1.Сол.2,1-2) Јер и сами, браћо, знате да долазак наш к вама није био узалуд; него, пошто најпре страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што знате, ми се осмелисмо у Богу нашем да вам казујемо јеванђеље Божије уз велику борбу.
Поглавље 14. Треба се молити за напредак оних који су поверовали и благодарити за њега.
(Јн. 17,20-21) Не молим пак само за њих, него и за оне који због речи њихове поверују у мене: Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду. (Јн.17,24) Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја. (Лк.10,21) У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја. (Рим.1,8-10) Прво, дакле, захваљујем Богу своме кроз Исуса Христа за све вас што се о вери вашој говори по свему свету. Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његова, да вас се сећам без престанка, молећи се свагда Богу у молитвама својим. (Фил.1,8-11) Јер Бог ми је сведок, колико чезнем за свима вама у љубави Исуса Христа; и за то се молим Богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и сваком расуђивању, да процените шта је најбоље, да будете чисти и беспрекорни на дан Христов, пуни плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.
Поглавље 15. Добра дела која су остварена по благодати Божијој треба и другима објављивати ради славе Божије.
(Лк.9,10) И вративши се апостоли испричаше му шта су учинили. (Дап.14,27) А кад дођоше и сабраше Цркву, казаше све шта учини Бог с њима. (Еф.6,21-22) А да бисте и ви знали како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубљени брат и верни служитељ у Господу, кога управо за то и послах к вама, да знате како смо.
Поглавље 16. Старање треба показивати не само о присутним, него и о одсутним и чинити све што захтева потреба назидавања.
(Јн.10,16) И друге овце имам које нису из овог тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир. (1.Сол.3,1-2) Зато, не могавши више издржати, нађосмо за добро да останемо сами у Атини. Па посласмо Тимотеја, брата нашега и служитеља Божијега и сарадника нашега у јеванђељу Христовом, да вас утврди и да вас ободри у вери вашој.
Поглавље 17. Треба бити пажљив према онима који траже помоћ.
(Мт.9,18-19) Док он тако говораше њима, гле, кнез један дође и клањаше му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и стави руку своју, и оживеће. И уставши Исус пође за њим. (Дап.9,38-29) И будући да је Лида близу Јопе, ученици чувши да је Петар у њој, послаше два човека молећи га да без оклевања дође до њих. А Петар уставши отиде с њима.
Поглавље 18. Оне који су примили реч истине треба утврђивати својим посетама.
(Дап.15,36) После неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу нашу по свим градовима у којима објављивасмо реч Господњу, да видимо како су. (1.Сол.2,17-18) А ми, браћо, одвојшши. се од вас за неко време, лицем а не срцем, још више с великом жељом настојасмо да видимо лице ваше. Зато хтедосмо доћи к вама – бар ја Павле неколико пута – и спречи нас сатана. (1.Сол.3,1-3) Зато, не могавши више издржати, нађосмо за добро да останемо сами у Атини. Па посласмо Тимотеја, брата нашега и служитеља Божијега и сарадника нашега у јеванђељу Христовом, да еас утврди и да вас ободри у вери вашој, да се нико не поколеба у овим невољама; јер сами знате да нам то предстоји.
Поглавље 19. Ономе који воли Господа својствено је да се са великом приврженошћу, са сваком марљивошћу и свим мерама стара о онима које поучава. Он треба да их учи и свенародно и појединачно, истрајавајући, ако треба, и до смрти.
(Јн.10,11) Пастир добри душу своју полаже за овце. (Јн.21, 15-17) А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Напасај јагањце моје. Рече му опет по други пут: Симоне Јонин, љубиш ли ме? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Чувај овце моје. Рече му трећи пут: Симоне Јонин, волиш ли ме? Петар се ожалости што му рече трећи пут: волиш ли ме? И рече му: Господе, ти све знаш, ти знаш да те волим. Рече му Исус: Напасај овце моје. (Дап.20,7) А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, бесеђаше им Павле, јер намераваше сутрадан да отиде, и продужи беседу до поноћи. (Дап.20,11) Онда изиђе горе па, преломивши хлеб и причестивши се, дуго говораше све до зоре, и тако отиде. (Дап.20,20-21) Нисам изоставио ништа што је корисно да вам не објавим и да вас поучим јавно и по домовима; сведочећи и Јудејцима и Јелинима покајање пред Богом и веру у Господа Исуса Христа. (Дап.20,31) Зато пазите и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах поучавати са сузама свакога од вас. (1.Сол.2,9) Јер ви, браћо, памтите труд наш и напор; јер дан и ноћ радећи да не бисмо били на терету икоме од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.
Поглавље 20. Служитељ речи треба да је милостив и саосећајан, нарочито према онима који пате душом.
(Мт.9,11-13) И видевши то, фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије? А Исус чувши рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не жртвоприношење. Јер нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање. (Мт.9,36) А гледајући мноштво народа, сажали се на њих, јер беху сметени и напуштени као овце без пастира.
Поглавље 21. У односу на поверене људе треба бити саосећајан и према телесним потребама, тј. старати се и за њих.
(Мт.15,32) А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу. (Мк. 1,40-42) И дође к њему губавац молећи га, и на коленима клечећи пред њим, и говорећи: Ако хоћеш, можеш ме очистити. А Исус смиловавши се пружи руку, па дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се. (Дап.6,1-3) И у ове дане, када се множаху ученици, подигоше јелинисти вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дељаше помоћ сваки дан. Онда Дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: Не доликује нама да оставивши реч Божију служимо око трпеза. Потражите, дакле, браћо, између вас седам осведочених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову службу.
Поглавље 22. Служитељ речи не треба да оставља долично старање о важном да би са усрдношћу лично испуњавао мање важно.
(Дап.6,2) Онда Дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: Не доликује нама да оставивши реч Божију служимо око трпеза. (Дап.6,4) А ми ћемо у молитви и у служби речи приљежно остати.
Поглавље 23. Не треба се узносити или трговати службом речи, ласкајући слушаоцима и задовољавајући властито сластољубље или потребе, већ треба говорити као пред Богом и у славу Божију.
(Мт.23,5-10) А сва дела своја чине да их људи виде; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим. И воле зачеља на гозбама и прва места по синагогама. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: учитељу! И ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а вџ сте сви браћа. И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос. (Јн.7,16-18) Моја наука није моја, него Онога који ме је послао. Ако хоће ко вољу његови да твори, познаће да ли је ова наука од Бога, или ја сам од себе говорим. Који говори сам од себе, своју славу тражи; а ко тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде. (2.Кор.2,17) Јер ми нисмо као многи они који тргују речју Божијом, него из искрености, као од Бога, пред Богом, у Христу говоримо. (1.Сол.2,3-7) Јер наша проповед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству, већ као што нас је Бог проверио да смо способни да нам се повери јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша. Јер, као што знате, никада не наступисмо ради ласкања, нити због похлепе – Бог је сведок; не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других. Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли.
Поглавље 24. Служитељ речи своју власт не треба да употребљава са намером да увреди потчињене, нити да се превазноси над њима. Напротив, степен његовог чина треба да му послужи као повод за веће смиравање пред њима.
(Мт.24,45-51) Ко је, дакле, тај верни и мудри слуга кога постави господар његов над својим домаћима да им даје храну на време? Благо томе слуги кога господар његов, дошавши, нађе да чини тако. Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим. Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи; и почне тући другове своје, а јести и пити с пијаницама; доћи ће господар тога слуге у дан када се не нада, и у час када не мисли, и расећи ће га напола, и даће му удео са лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба. (Јн.13,13-14) Ви ме зовете Учитељем и Господом; и право велите, јер јесам. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. (Лк.22, 24-27) А настаде препирка међу њима који се од њих сматра даје већи. А он им рече: Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старешина као слуга. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. (Дап.20,17-19) Из Милита пак посла у Ефес и дозва старешине црквене. И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првога дана када дођох у Азију, да бејах са вама све време. Служећи господу са сваким смирењем и многим сузама и напастима које ме снађоше од завера Јудејаца. (2.Кор.11,19-21) Јер радо подносите безумне, пошто сте мудри; јер подносите ако вас неко поробљује, ако вас неко ждере, ако вам одузима, ако се надима, ако вас бије по образу. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни.
Поглавље 25. Јеванђеље не треба продоведати из свадљивости, зависти или супарништва.
(Мт. 12,18-19) Гле, слуга мој, кога изабрах, Љубљени мој, који је по вољи душе моје: метнућу Дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће. Неће се свађати ни викати, нити ће ко чути по трговима гласа његова. (Фил.1,15-17) Једни, додуше, из зависти и свађе проповедају Христа, а други од добре воље; тако да једни из пркоса објављују Христа с нечистом намером, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима.
Поглавље 26. Ради проповеди Јеванђеља не треба користити људска преимућства како се не би заклонила Божија благодат.
(Мт.11,25) Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима. (1.Кор.1,17) Јер ме Христос не посла да крштавам, него да проповедам Jеванђеље, не мудрим речима да се не обеснажи крст Христов. (1.Кор.2,1-5) И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високим речима или мудрошћу да вам јавим сведочанство Божије. Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога. И ја бих међу вама у слабости и у страху и у великом трепету, и реч моја и проповед моја не би у убедљивим речима људске мудрости, него у показивању Духа и силе. Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.
Поглавље 27. Не треба мислити да успех проповеди зависи од наших досетки, већ сву наду треба полагати на Бога.
(2.Кор.З,4-6) А такво поуздање имамо у Бога кроз Христа, не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога, који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завета. (2.Кор.4,7) А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас.
Поглавље 28. Онај коме је поверена јеванђелска проповед не треба да стиче ништа више од онога што му је потребно за личне потребе.
(Мт.10,9-10) Не носите злата ни сребра ни бакра у појасима својим, ни торбе на пут, ни две хаљине, ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан хране своје. (Лк.9,3) Ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате. (Дап.20,33-34) Сребра, или злата, или руха, ни од кога не зажелех. Сами знате. (2.Тим.2,4) Ниједан се војник не уплићеу послове обичног живота, да би угодио војводи.
Поглавље 29. На себе не треба узимати бриге о житејском ради угађања људима који се са пристрашћем занимају тиме.
(Лк.12,13-14) Рече му пак неко из народа: Учитељу, реци брату моме да подели са мном наслеђе. А он му рече: Човече, ко мене постави судијом или делитељем над вама? (2.Тим.2,4) Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота.
Поглавље 30. Они који ради угађања слушаоцима не проповедају вољу Божију са смелошћу, тј. који угађају онима којима хоће да се додворе, већ се не повинују власти Господњој.
(Јн.5,44) Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите? (Гал.1, 10) Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов.
Поглавље 31. Онај ко поучава треба да има циљ да све уздигне до савршенства, до мере раста пуноте Христове, и то свакога у његовом чину.
(Мт.5,48) Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески. (Јн. 17,20-21) Не молим пак само за њих, него и за оне који због речи њихове поверују у мене: Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свет верује да си ме ти послао. (Еф.4,11-13) И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље, за усавршавање светих у делу служења, за сазидање тела Христова; док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноте Христове.
Поглавље 32. Оне који су непријатељски расположени треба уразумљивати са незлобивошћу и кротошћу, очекујући њихово покајање, све док се не испуни мера старања о њима.
(Мт. 12,19-20) Неће се свађати ни викати, нити ће ко чути по трговима гласа његова. Трску стучену неће преломити и жижак тињајући неће угасити докле не доведе правду до победе. (2.Тим.2, 24-26) Слуга пак Господњи не треба да се свађа, него да буде тих према свима, поучан, незлобив, који са кротошћу кара оне који се противе, еда би им како Бог дао покајање за познање истине, и да се избаве из замке ђавола.
Поглавље 33. Треба бити попустљив, не нападајући упорно на оне који се из страха или бојажљивости одричу прихватања проповедане речи.
(Лк.8,37) И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер беху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.
Поглавље 34. Треба се удаљавати од оних који из неосетљивости не примају јеванђелску проповед и не користити се њиховим услугама, чак ни ради неопходних потреба тела.
(Мт.10,14) Ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће, или из града онога, отресите прах са ногу својих. (Лк.10,10-11) И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците: И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије! (Дап.18,5-6) И када сиђоше из Македоније Сила и Тимотеј, устрептала духа Павле сведочаше Јудејцима да је Исус -Христос. Но пошто се противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: Крв ваша на главе ваше; ја сам чист, и од сада идем незнабошцима.
Поглавље 35. Треба се удаљавати од људи који остају непокорни и после свестраног старања о њима.
(Мт.23,37-38) Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтедосте! Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста. (Дап.13,46-47) Вама је најпре требало да се говори реч Божија; али пошто је одбацујете, и не сматрате себе достојнима вечнога живота, ево обраћамо се незнабошцима. Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за светлост незнабошцима, да будеш на спасење до краја земље. (Тит.3,10-11) Човека јеретика по првоме и другоме саветовању клони се, знајући да се такав изопачио, и греши; самога себе је осудио.
Поглавље 36. Са свима и у сваком делу треба са тачношћу извршавати речи Господње, ништа не чинећи по пристрашћу.
(1.Тим.5,21) Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним анђелима да ово држиш без двоумљења, и да не чиниш ништа по пристрасности.
Поглавље 37. Служитељ речи треба све да чини и говори са опрезношћу и после много испитивања, са циљем да угоди Богу, као човек који има потребу за одобравањем и сведочењем и оних који су му поверени.
(Дап.20,18-19) И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првога дана када дођох у Азију, да бејах са вама све време. Служећи господу са сваким смирењем и многим сузама и напастима. (Дап. 20,33-34) Сребра, или злата, или руха, ни од кога не зажелех. Сами знате да потребама мојим и оних који су са мном били послужише ове руке моје. (1.Сол.2,10) Ви и Бог сте сведоци како се свето и праведно и непорочно владасмо пред вама који верујете.
 
Правило 71. О ономе што је изравно заповеђено служитељима.
Поглавље 1. Набрајање онога што је изравно речено о епископима и презвитерима.
(1.Тим.3,1-2) Истинита је реч: ако ко епископство жели, добро дело жели. Али епископ треба да је без мане, једне жене муж, трезвен, мудар, поштен, гостољубив, кадар да поучава. (1.Тим.5,1-2) Старца не карај, него саветуј као оца; младиће као браћу; старице као матере; младе као сестре, у свакој чистоти. (2.Тим.2,22-24) Бежи од младалачких жеља, а држи се правде, вере, љубави, мира са свима који призивају Господа од чистога срца. А лудих и неуких запиткивања клони се, знајући да рађају свађе; слуга пак Господњи не треба да се свађа, него да буде тих према свима, поучан, незлобив. (2.Тим.3,10-11) А ти си следовао мојој науци, живљењу, настројењу, вери, дуготрпљењу, љубави, истрајности, гоњењима, страдањима. (Тит.1,5-6) Зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старешине, као што ти ја заповедих: Ако је ко без мане, једне жене муж, и има децу верујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна.
Поглавље 2. О ђаконима.
(Дап.6,5-6) И табраше Стефана, човека испуњенога вером и Духом Светим, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу прозелита из Антиохије. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу положише руке на њих. (1.Тим.З,8) Тако и ђакони треба да буду частити, не дволични, не који много вина пију, не лакоми.
 
Правило 72. О слушаоцима.
Како они који се уче треба да разликују духовне учитеље од недуховних? Какво према њима треба да имају расположење и како да примају њихове поуке?
Поглавље 1. Слушаоци које поучавају у Писму треба да испитују оно што говоре учитељи, те да сагласно са Писмом примају, а несагласно одбацују. Од оних који се држе таквих [несагласних] учења треба још више да се одвраћају.
(Мт.18,7; 9) Тешко човеку оном кроз кога долази саблазан. И ако те око твоје саблажњава, извади га. (Јн.10,1) Заиста, заиста вам кажем: Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту, он је лопов и разбојшк. (Јн.10,5) А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца. (Гал.1,8) Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде! (1.Сол.5,20-22) Пророштва не презирите, све испитујте, добра се држите. Од зла у сваком виду уклањајте се.
Поглавље 2. Они који немају много знања из Писма као особени знак светих треба да сматрају плодове Духа. Оне који их имају треба да прихватају, а оне који их немају да одбацују.
(Мт.7,15-16) Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. (Фил.3,17) Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за пример.
Поглавље 3. Оне који исправно уче речи истине треба примати као самог Господа, у славу Господа нашег Исуса Христа, који их је послао.
(Мт.10,40) Који вас прима, мене прима. (Јн.13,20) Који прима онога кога пошаљем, мене прима. (Лк.10,16) Ко вас слуша мене слуша. (Гал.4,14) И искушење моје на телу моме не презресте нити попљувасте, него ме примисте као анђела Божија, као Христа Исуса.
Поглавље 4. Онај ко се не покорава онима које је Господ послао бешчасти не само њих, већ и Онога ко их је послао, навлачећи на себе осуду већу од оне која је изречена Содомљанима и Гоморанима.
(Мт.10,14-15) Ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће, или из града онога, отресите прах са ногу својих. Заиста вам кажем: Лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан Суда неголи граду ономе. (Лк.10,16) И ко се вас одриче, мене се одриче. (1.Сол.4,8) Који, дакле, одбацује, не одбацује човека него Бога, који је и дао Светога Духа свога вама.
Поглавље 5. Учење заповести Господњих треба прихватити као учење које нам омогућује вечни живот и Царство небеско. Њега треба испуњавати са усрђем, чак и ако нам изгледа тешко.
(Јн.5,24) Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (Дап.14,21-22) И проповедајући јеванђеље граду ономе и придобивши много ученика, вратише се у Листру и Иконију и Антиохију, утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије.
Поглавље 6. Изобличавање и приговор треба да се примају као лекарство којим се истребљује немоћ и васпоставља здравље. Из тога је очигледно да они који се претварају кротки из страсти човекоугађања и који не изобличавају оне који греше посезају на сам истински живот.
(Мт.18,15) Ако ли ти згреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша добио си брата свога. (1.Кор.5,4-5) У име Господа нашег Исуса Христа кад се саберете ви и мој дух, са силом Господа нашега Исуса Христа, да се такав преда сатани на мучење тела, да би се дух спасао у дан Господа Исуса. (2.Кор.7,8-10) Јер ако вас и ожалостих посланицом, не кајем се, ако се и кајах; јер видим да она посланица, ако и за мало, ожалости вас. Сада се радујем, не што се ожалостисте, него што се ожалостисте на покајање; јер се ожалостисте по Богу, да ни у чему не будете оштећени од нас. Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење. (Тит.1,13) Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вери.
 
Правило 73. О онима који живе у супружанству.
Поглавље 1. Муж од жене или жена од мужа не треба да се одваја, изузев ако је неко од њих ухваћен у прељуби, или налази сметњу за благочашће.
(Мт,5,31-32) Тако је казано: Ко опгпусти жену своју, нека јој да књигу отпусну. А ја вам кажем да сваки који отпусти жену своју, осим због прељубе, наводи је да чини прељубу; и који се ожени отпуштеницом, прељубу чини. (Лк.14,26) Ако неко дође мени и не мрзи оца свога, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и душу своју, не може бити мој ученик. (Мт.19,9) А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу. (1.Кор.7,10-11) А ожењеним и удатим заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја; ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.
Поглавље 2. Онај ко је отпустио своју жену не сме да се жени са другом, нити други сме да се жени са отпуштеном женом.
(Мт.19,9) А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу.
Поглавље 3. Човек треба да воли своју жену љубављу којом је Христос волео Цркву, предавши себе да би је осветио.
(Еф.5,25-26) Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, да је освети, очистивши је крштењем у води речју. (Еф.5,28) Таку су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тела; јер који воли своју жену, самога себе воли.
Поглавље 4. Творећи вољу Божију, жене треба да се повинују својим мужевима, као што се Црква повинује Христу.
(Еф.5,22-24) Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу, јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је спаситељ тела. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. (Тит.2,4-5) Да уразумљују младе жене: да воле мужеве, да воле децу, да буду разборите, чедне, кућанице, добре, покорне својим мужевима, да се не би хулило на реч Божију.
Поглавље 5. Жене не треба да се украшавају ради увећања лепоте, већ су обавезне да сво своје старање и бригу посвете добрим делима. Тај украс треба да сматрају истинитим и приличним Хришћанкама.
(1.Тим.2,9-10) Исто тако, и жене у пристојном оделу, стидом и частитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што приличи женама које се приволеше богопоштовању.
Поглавље 6. Жене у цркви треба да ћуте; а кући да се баве разговорима о угађању Богу.
(1.Кор. 14,34-35) Жене ваше у црквама да ћуте; јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и Закон гоеори. Ако ли хоће шта да науче, нека код куће питају своје мужеве; јер је неприлично жени да говори у цркви. (1.Тим.2,11-15) Жена нека се учи у миру са сваком покорношћу; али жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него да буде мирна. Јер је Адам саздан први, затим Ева; и Адам се не превари, а жена преварена, постаде преступница; али ће се спасти рађањем деце, ако остану у вери и љубави и у светињи са частитошћу.
 
Правило 74. О удовицама.
Поглавље 1. Удовица која још има телесну крепост треба свој живот да проводи у старању и марљивости, сећајући се онога што је апостол рекао и посведочио о Срни.
(Дап.9,36) А у Јопи беше једна ученица, по имену Тавита, што преведено значи Срна, и она беше пуна добрих дела и милостиња које чињаше. (Дап.9,39) А Петар уставши отиде с њима; и кад дође уведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући кошуље и хаљине што је радила Срна док је била с њима. (1.Тим.5,9-10) Да се не уписује у удовице млађа од шездесет година, која је била жена једнога мужа. Осведочена у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим делом.
Поглавље 2. Удовица која је испитана у врлинама које је набројао апостол и која је ступила у ред правих удовица треба да пребива у мољењима и молитвама, постећи дан и ноћ.
(Лк.2,36-37) И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живела са мужем од девојаштва свога; и она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитеом. (1.Тим.5,5-6) А права удовица и усамљеница нада се у Бога и проводи у молитвама и мољењима ноћ и дан. А она која се одала насладама, жива је умрла.
 
Правило 75. О робовима и господарима.
Поглавље 1. Робови су дужни да се у славу Божију повинују својим господарима по телу са свом усрдношћу и у свему у чему се не нарушава заповест Божија.
(Еф.6,5-8) Робови, будите послушни својим господарима по телу, као Христу, са страхом и трепетом, у простоти срца свога, не радећи само привидно као да угађате људима, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца, служећи драговољно као Господу, а не као људима. Знајући да ће сваки ако што добро учини, то примити од Господа, био роб или слободњак. (1.Тим,6,1-2) Они који су робови под јармом нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не би хулило на име Божије и на учење. А који имају вернике за господаре, нека не буду према њима немарни зато што су браћа, него нека им још боље служе, јер су ти који примају њихово доброчинство, верни и мили. (Тит.2,9-10) Робови да буду послушни својим господарима, да им буду угодни у свему, да не противрече, да не краду, него да показују потпуну верност у свему, да би науку Спаситеља нашег Бога красили у свему.
Поглавље 2. Сећајући се истинског Господара, господари треба и сами да, у страху Божијем по својим силама, својим робовима чине оно чиме им они служе, у снисходљивости подражавајући Господа.
(Јн.13,3-5) Знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде, устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме; потом усу воду у умиваоник, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше опасан. (Јн. 13,13-15) Ви ме зовете Учитељем и Господом; и право велите, јер јесам. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао пример да, као што ја учиних вама, и ви чините. (Еф.6,9) И ви господари, чините то исто њима, без претње, знајући да је и њихов и ваш Господар на небесима, а Он не гледа које ко.
 
Правило 76. О деци и родитељима.
Поглавље 1. Деца треба да поштују родитеље и да им буду послушни у свему што не омета испуњавање заповести Божијих.
(Лк.2,48) И мати његова рече: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом. (Лк.2,51) И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. (Еф.6,1-3) Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно. Поштуј оца свога и матер; ово је прва заповест с обећањем: Да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи.
Поглавље 2. Родитељи треба да васпитавају своју децу у учењу и заповестима Господњим са кротошћу и дуготрпљењем. Колико зависи од њих, они не треба да дају никакав повод за гнев и скорби.
(Еф.6,4) И ви очеви, не раздражујте децу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој. (Кол.3,21) Очеви, не раздражујте деце ваше, да не клону духом.
 
Правило 77. О девственицама.
Поглавље. Девственице треба да су слободне од сваке бриге садашњега века како би могле без расејаности да благодаре Богу у уму и телу, у нади на Царство небеско.
(Мт.19,12) А има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими! (1.Кор.7, 32-35) А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; а ко је ожењен брине се за овосветско, како ће угодити жени. Разликује се и жена од девојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за овосветско, како ће угодити мужу. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.
 
Правило 78. О војницима.
Поглавље. Војницима се не дозвољава да вређају и клеветају.
(Лк.3,14) А питаху га и војници говорећи: А шта ћемо ми чинити? И рече им: Никога да не злостављате нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.
 
Правило 79. О владарима и поданицима.
Поглавље 1. Владари треба да штите наредбе Божије.
(Рим.13,3-4) Јер старешине нису страх за добра дела него за зла. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро, и имаћеш похвалу од ње, јер је слуга Божији теби за добро. Ако ли зло чиниш бој се, јер не носи мача узалуд, јер је Божији слуга, осветник, да излије гнев на онога који зло чини.
Поглавље 2. Вишим властима се треба повиновати у свему што не омета испуњавање заповести Божијих.
(Рим.13,1-3) Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене. Зато ко се противи властима противи се уредби Божијој, а који се противе, примиће осуду на себе. Јер старешине нису страх за добра дела него за зла. (Дап.5,29) Богу се треба покоравати више него људима. (Тит.3,1) Напомињи им да буду покорни и послушни поглаварствима и властима, спремни за свако добро дело.
 
Правило 80. Какви уопште, по захтеву Речи Божије, треба да буду Хришћани и служитељи?
Какви, по захтеву Речи Божије, треба да буду Хришћани.
Поглавље 1. Као ученици Христови, који се саображавају са оним што виде у Христу или што од Њега слушају.
(Мт.11,29) Узмите јарам мој на себе и научите се од мене. (Јн.13,13-15) Ви ме зовете Учитељем и Господом; и право велите, јер јесам. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао пример да, као што ја учиних вама, и еи чините.
Поглавље 2. Као овце Христове, које слушају само глас сопственог Пастира и за Њим иду.
(Јн.10,27) Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду. (Јн.10,5) А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца.
Поглавље 3. Као лозе Христове, које су у Христу укорењене, у Њему плодоносне, и чине и имају све што је Христу својствено и Њега достојно.
(Јн.15,5) Ја сам чокот, а ви лозе,
Поглавље 4. Као удови Христови који су у сваком вршењу заповести Гошодњих и дару Светога Духа савршени, сагласно достојанству Главе која је Христос.
(1.Кор.6,15) Не знате ли да су телеса ваша уди Христови? (Еф.4,15-16) Него да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Онога којије глава – Христос. Од кога све тело, састављено и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мери сваког појединог члана, чини да тело расте на изграђивање самога себе у љубави.
Поглавље 5. Као невеста Христова, која чува чистоту, саображавајући се једино са вољом Женика.
(Јн.3,29) Ко има невесту женик је. (2.Кор.11,2) Јер вас обручих мужу јединоме, да девојку чисту приведем Христу.
Поглавље 6. Као Божији храмови, који су свети, чисти и испуњени једино оним што припада служењу Богу.
(Јн.14,23) Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити. (2.Кор.6, 16) Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог.
Поглавље 7. Као чиста и беспрекорна жртва Богу, која у свим удовима и.деловима чува исправно богопоштовање.
(Рим.12,1) Молим вас, дакле, браћо, ради милости Божије да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, као своје духовно богослужење.
Поглавље 8. Као чеда Божија, која се преображавају у образ Божији по мери која је дата човеку.
(Јн.13,33) Дечице, још сам мало с вама. (Гал.4,19) Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама!
Поглавље 9. Као светлост у свету. Стога они не допуштају грех у себи, просвећујући оне који им се приближавају познањем истине како би постали оно што треба, или како би се показало шта су.
(Мт.5,14) Ви сте светлост свету. (Фил.2,15) Да будете беспрекорни и частити, деца Божија непорочна усред рода неваљалог и поквареног, у коме сијате као светила васиони.
Поглавље 10. Као со земљи. Стога се они који ступају са њима у општење обнављају духом за нетрулежност.
(Мт.5,13) Ви сте со земљи.
Поглавље 11. Као реч живота. Јер, умртвљивањем за садашње уверавају у наду на истински живот.
(Фил.2,15-16) Да будете беспрекорни и частити, деца Божија непорочна усред рода неваљалог и поквареног, у коме сијате као светила васиони, држећи речи живота на моју похвалу за дан Христов.
Какви, по захтеву Речи Божије, треба да буду они којима је поверена јеванђелска проповед.
Поглавље 12. Као апостоли и служитељи Христови и верни управитељи тајни Божијих, који делом и речју неуморно испуњавају само наредбе Господње.
(Мт.10,16) Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. (Мт.28, 19) Идите, дакле, и научите све народе. (1.Кор.4Д-2) Тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље тајни Божијих. А од управитеља се, дакле, тражи да се сваки нађе веран.
Поглавље 13. Као проповедници Царства небеског, ради сатирања онога који има моћ смрти у греху.
(Мт.10,7) И ходећи проповедајте и казујте да се приближило Царстео небеско. (2.Тим.4,1-2) Ја те, дакле, заклињем пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и Царством својим: Проповедај реч.
Поглавље 14. Као образац и правило благочашћа, како би у онима који иду за Господом у свему изазивали исправност, а у непокорнима изобличавали преступ.
(Фил.3,13-16) Што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном. И трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу. Ми, дакле, који смо савршени, овако да мислимо; ако ли што другачије мислите, и ово ће вам Бог открити. Уосталом, оно што смо достигли, тога правцла да се држимо и исто да мислимо. (1.Тим.4,12) Буди образац вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти. (2.Тим.2,15) Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, трудбеник који се нема чега стидети и који право управља речју истине.
Поглавље 15. Као очи у телу, како би разликовали добро и зло и удове Христове управљали ка њиховим обавезама.
(Мт.6,22) Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити.
Поглавље 16. Као пастири оваца Христових, који се не одричу да положе душу своју за њих, трудећи се да им саопште Јеванђеље Божије.
(Јн.10Д1) Пастир добри душу своју полаже за овце. (Дап.20, 28) Пазите, дакле, на себе и све стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом.
Поглавље 17. Као лекари, како би великим саосећањем, саобразно са звањем учења Господњег, лечили душевне немоћи и приводили ка здрављу и постојаном животу у Христу.
(Мт.9,12) Не требају здрави лекара него болесни. (Рим.15,1) Дужни смо пак ми јаки слабости слабих носити.
Поглавље 18. Као оци и васпитачи својих чеда, који су са великом ватреношћу љубави у Христу спремни да им предају не само благовест Христову, него и душу своју.
(Јн.13,33) Дечице,још сам мало с вама. (1.Кор.4,15) Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем. (1.Сол.2,7) Бејасмо благи међу вама као дојиља када негује своју децу. Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије него и душе наше, зато што нам бејасте омилели.
Поглавље 19. Као Божији сарадници, који су се свецело посветили Цркви и делима која су достојна Бога.
(1.Кор.З,9) Јер ми смо Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
Поглавље 20. Као садитељи Божијих лоза, који не саде ништа туђе чокоту, тј. Христу, и ништа неплодно, већ са сваким раченијем поправљају оно што је својствено том Чокоту и плодоносно.
 
(Јн.15,1-2) Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноград Сваку лозу на мени која не рађа рода одсеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди. (1.Кор.З,6) Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте.
Поглавље 21. Као градитељи храма Божијег, који припремају душу сваког како би је учинили одговарајућом темељу апостола и пророка.
(1.Кор.3,10-11) По благодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида. Јер темеља другога нико не може поставити осим постојећег, који је Исус Христос. (Еф.2,19-22) Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, назидани на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Исус Христос, на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу, у кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу.
Поглавље 22. Шта је својствено Хришћанину? Вера која кроз љубав дела (Гал.5,6). Шта је својствено вери? Несумњива увереност у истину богонадахнутих речи, која се не колеба никаквим помислима које наводи природна потреба, или се прикрадају под видом благочашћа. Шта је својствено верноме? Да се пружа ка таквој уверености у силу реченога, и да се не усуђује да билошта одбије или дода. Јер, ако је све што није од вере – грех (Рим. 14,23), и ако је вера од проповеди, а проповед од речи Божије (Рим. 10,17), онда је грех и све оно чега нема у богонадахнутом Писму, будући да није од вере. Шта је својствено љубави према ближњем? Избегавање своје угодности, ради искања душевне и телесне добробити љубљеног.
Шта је својствено Хришћанину? Да се роди одозго у крштењу водом и Духом. Шта је својствено рођеном водом? Као што је Христос једном умро греху, тако и он треба да је мртав и непокретан за сваки грех, по написаном: Или зар не знате да сви који се крстисмо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо? Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт. Знајући ово, да се стари човек разапе с Њиме, да би се уништило тело греховно, да више не робујемо греху (Рим.6,3-4; 6). Шта је својствено рођеном Духом? Да у даној мери постане као и Онај од кога је рођен, као што је написано: Што је рођено од тела, телоје; а штоје рођено од Духа, дух је (Јн.3,6). Шта је својствено рођеноме одозго? Да свуче старога човека са делима његовим и похотама, и да се обуче у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао (Кол.3,9-10), сагласно са реченим: Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте (Гал.3,27).
Шта је својствено Хришћанину? Да се очисти од сваке нечистоте тела и духа Крвљу Христовом, да твори светињу у страху Божијем и љубави Христовој, да нема нечистоте или порока или нечег сличног, већ да је свет и непорочан, будући да једе Тело Христово и пије Крв. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије Ц.Кор.11,29). Шта је својствено онима који једу Хлеб и пију из чаше Господње? Да чувају непрестано сећање на Умрлог за нас и Васкрслог. Шта је својствено ономе који има такво сећање? Да више не живи себи, него Ономе који је умро за њих и васкрсао.
Шта је својствено Хришћанину? Да његова правда изобилује у свему изнад књижевника и фарисеја, по мери учења које је предано у Јеванђељу Господњем.
Шта је својствено Хришћанину? Да воли ближњега кас што је Христос нас заволео.
Шта је својствено Хришћанину? Да пред собом гледа Господа у свему.
Шта је својствено Хришћанину? Да сваки дан и час буде бодар и спреман за савршено угађање Богу, знајући да ће Господ, доћи у час у који га нећемо очекивати.
 

   

Comments are closed.