ТИХИ ГЛАС

 
Епископ ХРИЗОСТОМ (Војиновић)
ТИХИ ГЛАС

 
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
 
На данашњи велики хришћански Празник, када се радује небо и земља, сетимо се, браћо и сестре, у својим молитвама прво оних који данас нису могли доћи у цркву да заједно са нама поделе васкршњу празничну радост.
Сетимо се најпре наших болесника, особито оних који леже по болницама. Онако болни, сетиће се да је данас Васкрс и ражалити што нису међу својима. Нека наше мисли, наша љубав и наше молитве буду с њима, и нека им васкрсли Господ подари снаге да победе болест и немоћ, да устану са својих болесничких постеља и да се здрави дома врате.
Да се сетимо данас и оних самотних и престарелих, који немају никог свог, или које су деца оставила саме или их отпремила у старачке домове. Нека Господ покрене срце понеког туђина – “милостивог Самарјанина”, који ће тим старим душама помоћи да мало лакше подносе своју усамљеност и своју жалосну старост.
Да се сетимо у молитвама и оних својих рођака и познаника који су, тражећи посла, морали отићи на рад у туђину и од којих се неки данас тамо, по својим баракама, можда с болом у души сећају своје земље, свога дома, своје деце и свих оних које су овде оставили и за којим чезну и тугују.
Да се сетимо данас и оних синова и кћери наше Цркве који живе у својој земљи и на својим огњиштима, али који су своју Цркву оставили или је заборавили, и нису ни о овом нашем највећем хришћанском Празнику дошли у њу.
А поздрављамо све вас који сте данас дошли у свети храм, који сте у освит овог мирисног пролећног јутра ишли са запаљеним свећицама око цркве и уз звуке звона слушали и певали васкршњу песму: “Воскресеније Твоје, Христе Спасе, ангели појут на небесјех и нас на земљи сподоби чистим сердцем Тебе славити”!
Поздрављамо најпре браћу свештенике који данас по нашим храмовима служе васкршњу службу Божју. Молитва им угодна била пред Престолом небесним! Поздрављамо их и позивамо их, у име распетог и васкрслог Христа, да ревнују и речју, и делом и животом.
Поздрављамо данас васкршњим поздравом и наше малобројне монахе и наше вредне монахиње. Знамо да се код њих по манастирима Васкрсење Христово прославља и свечаније и радосније него код нас по селима и градовима. Ценимо њихов даноноћни молитвени и физички труд и дивимо се: како – као пчеле – вредно и уредно одржавају своје манастире, те наше најстарије народне кошнице, како их оправљају, дограђују и унапређују. Нека им Господ прими тај труд као чисту и мирисну жртву на свој Пренебесни жртвеник! Волели бисмо да њихова светлост још више засветли свету, да људи виде њихова добра дела и прославе Оца нашега који је на Небесима (Мат. 5, 16). Радовали бисмо се када би – поред тешких грађевинарских радова и узорног обрађивања поља и вртова – вршиле и коју милосрдну делатност, као оне наше монахиње које у своме манастиру негују тешко болесну децу и за које захвални родитељи те деце умеју да кажу: “Посветила се земља гдегод ступиле ногом својом”!
Поздрављамо и наше младе студенте теологије и ученике наших богословија и монашке школе који данас певају за певницама васкршњу Службу Божју по црквама својих села и градова. Гледамо их у духу са састрадалном љубављу: како их – када буду постали свештеници и свештеномонаси – често и бољи и гори гледају са омаловажавањем, како им добацују и како их понеки наш домаћин или домаћица враћа са свога прага када покушају да унесу свети Крст у њихов дом. – Горе срца, младићи наши драги! Духа не гасите! (I Сол. 5, 19). Ако пламени Дух Божји будете носили у себи, не бојимо се ни за вас ни за будућност наше Цркве. Оног првог Васкрса било је на земљи једва петнаестак преосталих следбеника Христових, па су, ношени тим огњеним и моћним Духом – крај свих прогањања и тешкоћа – освојили свет и дали да људи осете каква је радост имати Бога у души и живети у миру и љубави, по Јеванђељу, правди и истини.
Поздрављамо и све наше добротворе, велике и мале приложнике, који су имали разумевања за тешкоће с којима је Црква суочена. – Поздрављамо чланове црквених хорова где ови још постоје: захвални смо им што ревнују и што нас ни у најтежим данима нису изневерили. – Поздрављамо и наше добровољне појце који су јутрос уранили да нам у цркви помогну и да својом песмом прославе Господа. – Поздрављамо чланове црквених одбора који понекад запоставе и своје личне послове, само да би одговорили својим обавезама и дужностима у цркви. – Поздрављамо и чланове Верских добротворних старатељстава, основаних за помагање невољних и за посећивање болних. Нека и њихова добра дела светле пред људима!
Поздрављамо особито оне групе наших жена које се добровољно старају о чистоћи и уредности наших храмова, које вредно учествују у опремању верских свечаности и прослава и брину се да њихова црква буде снабдевена свим потребним предметима и одеждама. Нека су благословене њихове вредне и уморне руке!
Топло поздрављамо и вас, старице наше и мајке, које у скромном празничном руху, повезане марамама и обучене у старинске хаљине, редовно долазите на наша богослужења. Хвала вам што сте и јутрос ураниле и дошле да заједнички прославимо овај велики Дан Господњи (Откр. Јов. 1, 10). Нека Господ награди вашу ревност! – Знамо… на своје синове и снахе не можете много утицати. Мајчина се реч данас у неким кућама тешко прима. Али бићемо вам захвални ако љубављу, којом тако обилујете, утичете на неко своје унуче да заволи, или бар да не омрзне, оно што сте ви целог живота волеле – веру своју и свету Цркву своју.
Поздрављамо, браћо и сестре, и све вас који редовно или повремено долазите овамо у храм Божји, у чијим се домовима није угасила славска свећа и чије ће скромне трпезе данас красити обојена васкршња јаја. – Знамо да се многи од вас боре са скупоћом, са тим несрећним стамбеним и сустанарским проблемима и другим тешкоћама и да “Тај дивни, дивни нови свет” како га је назвао онај енглески књижевник, за многе од вас није тако диван. Сви имате брига, и невоља и мука, понекад и на претек. Стрепите највише за своју децу у овој светској и свеопштој поплави “малолетничког криминала”, безобзирности, насиља и те наметљиве бестидности, која већ прелази сваку меру и с којом ваша деца имају прилике да се сретну и буду њоме захваћена на сваком кораку. Бринете и немате сна кад вас заокупе мисли шта ће с том вашом децом бити по завршеној школи, кад се до запослења тако тешко долази…
Када је Господ наш Исус Христос једном говорио својим ученицима како живот уме да буде компликован и тежак и како човек понекад долази у безизлазне ситуације, ученици су Га питали: “Па ко се онда може спасти”? Спаситељ им је одговорио: “Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће” (Мат. 19, 26).
И то је једна велика истина. Колико пута смо имали бесане ноћи и најцрње слутње и падали у очајање, па се ипак догодило да се те наше мрачне слутње нису обистиниле, него смо – Божјом помоћу – ни сами не знамо како, испливали из невоља и тешкоћа. Просто, умешала се Нечија Рука, Божија Рука, и упутила ствари једним сасвим другим током.
И ми архијереји, видећи око себе тај нагли и страшни отпад од вере, клонемо понекад духом и помислимо да је све изгубљено. А већ сутрадан почнемо добијати вести да није све тако црно као што смо мислили. – И заиста, изузев неких наших крајева и градова – још увек више од 90% нашег света слави Славу, крштава своју децу и по верском обреду сахрањује своје умрле. Они који не верују неће то чинити. – Забрине нас понекад што је недељом и празником тако мало света по црквама, али дође Богојављење, дође Свети Сава, дође – по градовима – Велики петак, дођу сабори крај цркава и манастира и храмовне славе, дођу дани када се наш народ причешћује – и ми се сами изненадимо колико света буде по тим до јуче празним црквама и како је стварно “Богу све могуће”. Имамо утисак да је у верском погледу данас понешто и боље него што је било, поготову боље од онога како је било непосредно после рата. Светосавске прославе по црквама су, на пример, далеко свечаније и масовније него некада, верска штампа за народ многобројнија и разноврснија, а већ оправљање цркава, парохијских домова и манастирских зграда добровољним прилозима народа понекада просто задивљује. Мислимо да смо онај први налет верског отпада – Божјом помоћу – јуначки издржали. У оном одсудном моменту огромна већина свештеника остала је и даље у Цркви на својим позицијама, а само се један незнатан број побојао и уклонио. И далеко се више нашег света у овим критичним годинама определио за веру, него што се очекивало. Ипак је Свети Сава дубље усадио хришћанску веру у душу нашег народа него што се мислило.
Остаје нам сада да се одржимо. Како? – Само моралном чврстином. То је страшна и неодољива снага. Ако је будемо имали бар толико колико смо је имали досада, нема места страху и неспокојству. Очуваћемо завет Господа нашег Исуса Христа и дело нашег Светог Саве – Цркву своју, народност своју и часно српско име своје.
У тој нади, срдачно вас све данас поздрављамо победним васкршњим поздравом:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

One Comment

  1. Какве Христове јунакиње!…… А са чим ћу ја грешни изаћи пред Господа……Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј мене грешног!