Teška iskušenja

Pitanje:
Pomaže Bog, velike muke me more već 7 godna. Bio sam tada uspešan student prava, davao ispite pre vremena sa dobrim ocenama. I onda se u 26-oj godini nešto u meni prelomilo…Spremajući ispit međunarodno javno pravo (u kom se uči o granicama, ratnom pravu, državama, diplomatiji) , samo sam se krstio, jer više o religiji nisam ni znao i čudio, šta ja to učim i čemu ću sutra da doprinesem, odnosno kojem i čijem carstvu ću da služim. I „religioznost“ moja bejaše u tom maniru… (transcendentalna meditacija) u koju me je uvela majka (koja je pre tri godine počinila smoubistvo) . Elem, došao sam srećom, do knjiga Svetog Vladike Nikolaja, te malo napojio žednu dušu, ali kako je godinama ta meditacija bila u mom okruženju, ja se okrenuh njoj, revnosno, kao i svemu drugom što sam u životu radio, i završih na psihijatriji 2002 u februaru. Onda, tako, nisam slušao lekare smatrajući da me oni ne razumeju, pošto nigde Boga ne spominju, i prestajao sam u tri navrata piti lekove i uvek se ponovno vraćao u bolnicu. Srećom sreo sam divnog i preblagog duhovnika Oca Milana, penzionisanog protu Vaznesenjske Crkve u Beogradu, koji me je ispovedio (stvarno sam se ispovedio kako Bog zapoveda-ništa ne preskočivši, pripremao sam se za ispovest temeljno, po knjižici „ispovest“ iz jednog ruskog manastira) i pričestio. Ali poštovani oče, moj problem je u tome što ne mogu meru u duhovnom životu da nađem. Kada pijem pravu meru lekova za moju boljku (psihoza, F24) postajem neosetljiv za duhovne stvari i nekako trom i nemaran. Ako malo smanjim dozu, ne bi izbijao iz Crkve po vasdan. Gde i kako da nađem meru ne znam…to mi je goruće pitanje. Drugo pitanje je kako da gradimo Hrišćanski život na rimskom pravu koje još uvek vlada svetom. Ne mogu da sporim da tu nema iskre razuma, ali iskre Srca nema. Zar nije čistoća duha mera našeg uzrastanja u Hristu, a kako duh da bude čist, ako se bavi jednom takvom prizemnom profesijom? Treće pitanje mi je vezano za to, što već evo tri godine, gotovo svake noći, sanjam pokojnu majku, gotovo uvek u, malo je reći, neprijatnoj konotaciji…odem, zapalim sveću, ništa ne pomaže. Uglavnom, moja religioznost je tako, na mahove, nestalna i nesigurna, a duša je žedna Boga. Pročitao sam knjige, koje su onako, osnova: Bogotrazitelja, Lestvicu, žitije Oca Serafima, Starca Siluana, Starca Porfirija Kavsokalivita, dela Svetog Vladike Nikolaja, starca Simpsona…duši mojoj ona su mila, al opet kažem ne znam kako to sa mirskim životom uskladiti U nadi da ćete mi pomoći svojim odgovorom, saginjem se za Blagoslov
Stanislav


Odgovor:
Bog ti pomogao.
Dragi moj brate, shvatam da težak krst nosiš na svojim leđima. Sigurno je još teži zato što nemaš sa kim da ga podeliš? Iz svega ovoga što si napisao, mogao bih ti dati samo malo nade ali nikako pravu pomoć jer smatram da treba da imaš nekoga blizu sebe koga bi mogao često posetiti i duhovno se ohrabriti. Mislim da bi trebao da se posavetuješ sa protom Milanom (kod koga si bio na ispovesti) da te preporuči ili da ti omogući susret sa Episkopom Porfirije ili dr. Vladetom Jerotićem (koji je veoma religiozan i zajedno sa Episkopom Porfirijem pomaže mnogima kako na duhovnom tako i na zdravstvenom planu) te da posetiš manastir Kovilj na duhovni razgovor sa njima. Moli se Gospodu, a i ja ću sa tobom, da ti podari duhovni mir. Pozdravlja te o.Milan.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *